ШТА ЈЕ ПУПИНОВ ОТАЦ ПОРУЧИО СИНУ: Никад нећеш бити царски војник, цар је издајица!

Поделите:

Цар је погазио своју реч, ми граничари презиремо човека који се не држи своје речи, рекао је Kоста и од 1869. у кући није држао слику аустријског владара

Пупин је писао о томе да је било тренутака када су му недостајали његови пашњаци. Док је у Прагу, умире му отац – заштитник породице. Он одмах пише пароху у Идвору како би писмо прочитао његовој мајци. У њему пише да се мајка ништа не брине – да се он враћа кући да брине о њој и његове три сестре. Али стегла је срце Пијада и пароху је диктирала да је њима у Идвору сасвим добро, зар не види њен син да га нешто чека испред?

Тада Пупин креће за Америку. Истог датума – 12. марта, када и умире више од шест деценија касније.

Мирис поља

Друга слабост ухватила га је када је после 11 година видео свој Идвор. Удахнуо је мирис поља, видео како се његов школски друг жени и пожелео тај живот. Опет мајка даје снагу и путоказ. Прилази дрвету у цвату испод којег Пупин седи и чита Лагранжа. У рукама држи високу математику, а мајка стаје поред њега и моли га да чита наглас. Kако Пупин заврши поглавље, ова неписмена жена изговара псалме. На крају му каже да разуме и да јој се чини да су научници ништа друго до свеци науке. И да је њему међу њима место.

Kада се ова чудесна жена осветљава са толико страна, остаје питање ко је био Пупинов отац? Земљорадник, неписмен, али изузетно правдољубив човек. Због свог поштења био је кнез села више пута. Сигурно је храброст и неустрашивост наследио од њега, али пут из Идвора ка свету знања и чврсту веру дугује мајци:

„Сећам се да ми је отац казао једног дана: ‘Ти нећеш никад бити царски војник. Цар је погазио своју реч, цар је издајица у очима граничара. Ми презиремо човека који се не држи своје речи.’ То је био разлог што у кући мога оца није више било слике цара Аустрије после 1869. године.“

Свакодневни живот

Kроз писма сасвим мало се осети и свакодневни живот Пупиновог дома у Идвору. Тако наш научник пише Јовану Цвијићу:

„Десило се случајно да нам је један стари Циганин био полаженик и гост на ручку кад смо појели чорбу, кувану говеђину са реном, и купус са свињским месом донесе мати напослетку и великог печеног ћурана. Циганин, који се већ био најео чорбом, купусом и месом, погледа на ћурана па онда на мога оца и рече му: ‘Kуме Kоста, тог си ћурана требао донети најпре на сто па онда тек оне друге бургије. Бог ти је дао свега, али ти не умеш да располажеш.’“

Курир

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here