Свештеник СПЦ Цвијан Шарић један од највећих српских јунака 17. века у Далмацији

Поделите:

Свештеник СПЦ Цвијан Шарић, звани Цвитко, био је један од највећих српских јунака 17. века. Рођен је око 1620. године у околини Кистања у срцу Далмације. Био је познат као загрижени заштитник Православља, који када је куцнуо час да се узме оружје, оставља мантију и свештеничку службу и постаје један од највиђенијих српских ускочких харамбаша са чином сердара.

Прославио се као вођа Срба или “Морлака” како су их тада Венецијанци звали у то време—то су Срби који су се под појачаним притиском Турака од 1540. године масовно досељавали у тзв. Крчки и Лички санџак. Срби у Далмацији су у време попа Шарића ратовали на страни Венеције и јуришали на турска утврђења по Цетинској крајини. Истакао се нарочито на реци Крки крај Шибеника када је 1652. године заробио чувеног алај-бега Јусуфа Филиповића, “најкрупнију личност међу турским Крајишницима” како га је историчар Владимир Ћоровић назвао. Године 1666. Цвијан Шарић се истакао и у силовитом нападу на Турке код Обровца наневши им до тада највећи пораз.

Имао је рођеног брата такође свештеника Милета Шарића, који је исто тако био српски харамбаша и велики ратник тога доба. Цвијан Шарић је био и саборац и велики пријатељ са другим гласовитим ускоцима и српским јунацима тог доба попут Стојана Јанковића, Илије Смиљанића и Вука Мандушића.

Цвијан Шарић је јунак кога је народ опевао и у српској епској поезији. Године 1846. године када је путовао по Далмацији, Вук Караџић је записао десетерачку песму “Пуче пушка Цвијана Шарића”.

Историја Срба
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here