ТИТО И KОМУНИСТИ СУ ИСТРЕБИЛИ ГРАЂАНСKУ KЛАСУ У СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ! Појавио се доказ с језивим сведочењима ЖРТАВА

Поделите:

На друштвеним мрежама поново је постао актуелан документарни филм “Црвено доба” који говори о комунистичким злочинима у Србији и Црној Гори за време и после Другог светског рата.

Делови овог остварења аутора Душана Т Батаковића масовно се деле на интернету уз лавину коментара за и против.

“Црвено доба” је је документарни филм који се бави систематским истребљивањем грађанске класе у Србији и Црној Гори од стране револуционарних, комунистичких власти.

Пројекат се посебно бави догађајима у српским градовима након уласка комунистичких снага ’44./’45, страдањем професора, индустријалаца, трговаца, лекара, адвоката, уметника, писаца, свештеника и осталих угледних грађана и чланова њихових породица на територији Србије и Црне Горе.

Истраживање је фокусирано на период од 1941. до 1947. године када је извршен највећи број хапшења и ликвидација.

Филм је настао као плод пројекта “Суочавање са тоталитарним наслеђем комунизма у Србији и Црној Гори” невладине организације “Веће за демократске промене” који је реализовао тим историчара и новинара (Радмила Пејић, Александар Маринковић, Саша Мишић, Зоран Скопљак, Небојша Берец, Бранко Вучковић, Иван Бецић) вођен аутором пројекта и председником Већа Душаном Т. Батаковићем. Монтажер: Петар Јаконић.

Поред грађе из архива и докумената, најважнији извор података су искази непосредних сведока, жртава или њихових потомака који су непосредно осетили револуционарну смену власти од јесени 1944 године.

Сви искази, интервјуисаних сведока забележени су камером и као такви су драгоцен извор и за друга истраживања која се тичу периода пред други светски рат, сам рат и период после рата када је успостављена комунистичка власт у Југославиији. Kако су интервјуисани сведоци у периоду који обрађује истраживање сада већ на крају свога биолошког века њихови искази представљају драгоцен извор информација који остаје за даља истраживања. Снимљено је преко сто сати разговора, пробрано више сати филмског материјала из Музеја југословенске кинотеке и Филмских новости који се односе на период од 1941. до средине педесетих година.

Сви сарадници на пројекту су људи без идеолошких предрасуда пришли читавом пројекту са амбицијама да рад на њему представља трезвено, на архивској грађи и на сведочанствима засновано истраживање које не жели да ревалоризује историју, већ да на период којим се бави баци једно ново светло којим ће се хаос настао на овим просторима током Другог светског рата осветлити из новог угла

 

Espreso

Поделите:

2 Коментари

  1. Pa nije bilo građanske klase ali je bilo prilično gradova.
    A gradovi to su ti leglo trgova i trgovine.
    Mislim gde će se odvijati ekonomija nego u gradovima,neće prodavati krek i extasi na Rogozni i Mučnju??????
    Narko farmaceutika je bila grana privrede u razvoju tada pre 70 godina a danas jedna od najuspešniji privredni grana svakog društva sa organizovanim sistemom zdravstvene zaštite??????
    Pogledajte samo Beograd,svakih 100 metara pa žmirka zeleni krst **apoteka** na baneru ko semafor..
    Da ih nema pomislio bi čoek da se radi o semaforu za pešake..
    U zemlji sa toliko apoteka kome treba građanska klasa..
    Popiješ pilulu i odmah postaneš župan Stefan Drugovenčani sa Mirijeva

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here