Варја Нешић: Неповратност завета

Поделите:

Опростите, нисмо знали да ће бити оволико тешко, повлачимо одлуку!

Ово је реченица саприпадна човеку и то оном ко се не плаши признати да се на (многе) тренутке осећа збуњено, изневерено, расуто и уплашено. Као без пута. Као онај који дрхти пред одабиром и раскршћем.

Доследно спровођење у дело онога што смо једном, лично и колективно, одабрали представља најважнији тест људскости.

И не лези враже, избор није толико апстрактан, јер то би било лакше. Апстрактно може да спроводи неко други: нација, Бог, човечанство, нека партија, не и ја. Оно конкретно, у чему се доследност огледа, спроводим ја. Плаћам цену ја. Свакодневно бирам ја.  И баш ту је драма човека који бира вредности. То је римејк филма о светом кнезу Лазару. Мој филм.

Ипак, врло је вероватно да на тему косовског завета данас није довољно рећи (иако се многи што себе хришћанима зову те формуле и сада држе): буди добар хришћанин, па ћеш онда бити и добар Србин.То је формула која све додатно компликује. Јер, хришћанина звање је подложно преиспитивању и одмеравању са предањем. Предање суди јасно и оштро: или јеси, или ниси (Вук, лав, јунак, аскета, метиљавко). Време и његов дух су онај угао отпора света предању и уколико се предање опире том духу, утолико је носилац предања ближи аутентичности. По себи аутентичност, опет, аутентичност као императив без одапете стреле у вечност – ништа је. Још једна нарцистичка потреба савремености. Хајде, одапни своју снагу у вечност и не чекај да ти се врати!

Осмели се да признаш себи: није време за меко, време је за истину право међ` очи. То није мржња. То не мора бити гнев – иако ће њега бити. То је Реч.

Реч ћути: издаја ради парчета шарене крпе. Срби и Српкиње ће се покрити шареним крпама и ићи ће светом, разбијени. Неће видети да се не може побећи од свог завета и да је њихов бег у бесмисао само ново страдање које завет изнова потврђује. Њихово лутање, разбијеност, потонуће у анимално само ће показати друго лице заветности. Јер, ми смо обавезани. Нисмо тикве. Корена има.

Косовски завет ради пораза. Пораз наспрам шарене крпе. Од два зла горе.

Стој тамо где сви леже! Бежи оданде куд сви хрле! Похитај тамо одакле иду главом без обзира! И издржи кад видиш да ти сви, нису тек неки, већ доиста сви: ближњи, даљњи, они што окрећу налево, надесно, нагоре и надоле…

… Иде лево-десно по путу јер му живот нема вредност – рече ми једном таксиста у осиромашеном јужном српском граду, обилазећи трезног и нетрезвеног бициклисту. Сиромаштво и друштво су га згазили – наставља он. Не живи му се јер је сиромашан и бедан. Ипак, бициклиста натоварио џак паприка. Дакле, хлеба има. Као за љиљане у пољу.

Ако доследно и свакодневно не бирамо оно што заветност значи, бесомучно, иако неприметно, чупамо корен. Ако се корен одстрани, човеку није битно да ли ће га згазити ауто док вози бицикл.

Српска култура (живота) одумире. Косовски завет сада и убудуће – једини је начин да сви колективно, један по један, не одемо под точкове.

 

Варја Нешић

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here