Викинзи, саксонска династија и грб Србије: Решена дугогодишња мистерија из Дрездена

Поделите:

Два ратника која „чувају чувену катедралу“ у Немачкој, од којих један на себи носи „грб Србије“. Таква сцена многима би распалила машту о могућој светској распрострањености и небеској природи Срба. То се и догодило, када је пре неколико година фотографија из Дрездена са свим поменутим елементима доспела на интернет. Међутим, није све како се чини.

Последњих неколико година, интернетом кружи слика на којој се налазе две скулптуре ратника које многи представљају као „кипове-чуваре Дрездена“ на „чувеној катедрали ’Провидебтле мемор‘“, од којих једна на предмету заденутом за појас има „грб Србије“, односно крст са четири оцила.

То је изродило разне теорије о историјској повезаности Немаца и Срба и пробудило приче о Србима као „небеском народу“. Ипак, спекулације су често далеко од истине.

Мистерија „српског грба“ у Дрездену

Пре свега, поменуте скулптуре не налазе се ни на каквој катедрали, већ на једној од капија које воде ка дрезденском дворцу, односно Георговој палати, која је име добила по саксонском војводи Георгу Брадатом и датира из периода ренесансе. Kапија носи назив „Георгова врата“ и изнад себе има ренесансну грађевину с почетка 16. века, док су кипови, који уоквирују пролаз, знатно млађи.

Скулптуре су могле да настану у два периода. Први је након великог пожара који је захватио дворац 1701. године, након чега га је тридесетих година тог века Август Јаки обновио у барокном стилу. Други је крај 19, односно почетак 20. века, када је династија Ветин славила 800 година свог постојања. Тада је дворац преуређен у нео-ренесансном стилу.

„Ако се ухватимо тезе да је скулптура из периода барока, онда је питање одакле у том периоду грб са четири оцила? Одговор би могао да буде да су га видели у неким грбовницима. Ја мислим да су скулптуре с почетка 20. века, јер личе на сецесијске и оне касније ар деко импозантне. То је период позног немачког романтизма, када су се народи и нације уобличавали. Просто, убацивали су се елементи грандиозног. Ја ово видим као цитат једног времена, које је у духу националног романтизма некритички позајмљивало симболе који нису били из њихове прошлости, већ су били декоративни“, каже за Спутњик историчар уметности др Ана Милошевић и додаје да тај симбол никако не може да буде аргумент када се говори о вези између Срба и Немаца.

С друге стране, хералдичар Драгомир Ацовић  сматра вероватнијим нагађање да скулптуре потичу из 18. века и напомиње да хералдички мотиви увек имају поруку, поготово они у Немачкој из тог периода. Он дели мишљење да је симбол преузет из грбовника, али се пита из ког и зашто се нашао баш на том месту?

„Са Србијом то сасвим сигурно нема никакве везе. Тачно је да се после књига Павла Ритера, Валвазора и других много боље поимала природа крста између оцила као посебног знака Србије, међутим, на Западу је све до средине 19. века за представљање Срба и Србије била доминантна прободена вепрова глава“, истакао је Ацовић.

Ацовић је указао на то да се крст са оцилима у то време везивао за Византијско царство, период династије Палеолога. На Западу се појављивао углавном на наслеђу породице маркиза од Монферата, која је била орођена с Палеолозима. Отуда се налази на деловима грба куће династије Савој.

Kрст са четири оцила коришћен је и у средњевековној Србији, али се као српски грб пред широм јавношћу први пут појавио у књизи католичког свештеника Мавра Орбинија „Kраљевство Словена“, првој историји свих словенских народа из 1601. године. Тек каснијим систематизацијама Христофора Жефаровића и Павла Ритера Витезовића тај амблем постаје општеприхваћен као грб Србије.

„Kакве би везе то могло да има са самом фигуром јако је тешко рећи. Да се то налазило на штиту или застави, било би лакше за идентификацију, али пошто се налази на предмету чију намену, сврху и природу не могу да погодим у великој сам дилеми. Мени се чини да би то требало да представља статуу варјага, односно скандинаваца који су се налазили у гарди византијских царева, то је била њихова викиншка гарда“, предочава Ацовић.

„Сети се провиђења“

Чак ни назив „катедрале“ није тачан. На натпису изнад капије коју чувају ратници заправо пише „Провиденцие мемор (Providentiae memor) 1537 – 1901“, што је била девиза саксонске династије Ветина, а у преводу значи: „Сети се провиђења“. Године означавају подизање и обнављање резиденције.

„Обичај је био да све владарске, племићке куће, осим грба, заставе, хералдичких симбола иначе, имају и неку девизу. То су врло кратки стихови, обично на латинском, који нешто симболизују и обично са сликом дају и неко дубље значење“, предочава Ана Милошевић.

Део спекулација који је заправо истинит је да су кипови „чувари Дрездена“, јер су се тако импозантне скулпутре увек правиле с намером да „чувају“ улаз, плаше недостојне. Пролаз који ратници „чувају“ у Дрездену налази се под заштитом Унеска.

Спутњик
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here