Vladimir Frolov: JULSKI “MRAK”

Podelite:

Posle pobede nad fašizmom, kako bi ubedili Srbe, da oni, koji su prvi u porobljenoj Evropi nastavili oružanu borbu protiv nemačkih nacista i njihovih brojnih pomagača, nisu ni pomišljali na otpor dok se nije isprsila partija i „najdraži sin svih njenih naroda i narodnosti“, izmišljani su datumi za obavezno slavlje!

Da se dodvore stavu i mišljenju vođe, republike su rado donele odluku o svom „ danu ustanka“, pritom vešto manevrišući, između stvarnih datuma početaka srpske borbe za slobodu!

Problem je bio u Hrvatskoj i BiH, gde je masovni početak narodnog ustanka protiv hrvatskog genocida nad Srbima, imao karakteristike otpora bez ikakve važne uloge komunista, koji su kao članovi hrvatske partije bili ili u članstvu KPH, ili u članstvu KP NDH, a ni jedni ni drugi nisu imali uporište među Srbima, koje hrvatska fašistička vlast već tamani nemilosrdno, najpre školovane, plašeći se njihove uloge u očekivanom otporu srpskog naroda! Tada nije ni postojala zasebna organizacija „bosansko-hercegovačkih“ komunista, a deo postojećih članova iz redova Hrvata i muslimana, rado je prihvatio članstvo u KP NDH, ali se posle oslobođenja, o tome nije uopšte govorilo.

Svoja g…. , partija je duboko zakopala, zavet ćutanja, poštovali su pretekavši drugovi kao obavezu, ali i dokazivanje vernosti, da ne bi najpre išli na razgovor kod drugova, a posle i na duže letovanje, na bravarovim „ Havajima“.

Posle pola veka, pokazalo se da nisu sva zakopana, naslednici su ipak razorili zajedničku državu, pomognuti nekadašnjim saveznicima, sadašnjim „demokratskim usrećiteljima“.

Ipak je izabran isti datum narodnog ustanka, zato što jeste bio opštenarodni i masovan, ali i zato što je tokom oslobodilačkog, i nažalost i srpsko-srpskog građanskog rata, u tim ustaničkim krajevima, prevlast pripala partizanima.

Da se dokažu, srbijanski partijci opredelili su se za događaj gde je Srbin pucao u Srbe, koji su nosili žandarmerijsku uniformu a ne nemačku, okupatorsku, ali je baš bilo zgodno, počinje klasna borba za narodnu vlast.

Srbi u Crnoj Gori, spontano su oružjem izrazili stav o proglašenju „nezavisne Crne Gore“, što je uz pomoć talijanskog okupacionog guvernera pokušao Sekula Drljević, najdraži ustaško-vmrovsko-balistički borac protiv „velikosrpske hegemonije“, iako će pravoverni posle pobede uporno dokazivati, da bez partije nije ni bilo ustanka.

Iako je Bugarska bila okupator, u Makedoniji su mnogi iz redova komunista odmah prihvatili članstvo u BKP, te se čak i Georgi Dimitrov umešao, predlažući Lazara Koliševskog za novog prvaka partije, koji je odmah od rukovodstva srbijanskih komunista tražio, da članovi u kumanovskoj kotlini (većinski Srbi, kao i narod) uđu u sastav ostataka partije, a posle rata će narod da odluči u kojoj će republici da živi, što se posle pobede, odmah zaboravi.

Zato je i izabrana akcija ustanika u Prilepu, daleko od kumanovske kotline, ali su i tamo Srbi bili povezani sa Srbima u KiM, te će zato zajednički i formirati makedonsko-kosovsku brigadu, većinski srpsku, dok su ostale račundžije čekale vidljiv rasplet.

Na Dedinju u Ribnikarovoj vili, gde je krem partije i doneo odluku za ustanak, daleke 1952. godine otvoren je „Muzej 4.jula“ da se zna, kako je i kada „počelo“, sa bravarovim pozivom!

Na jednom zidu vile, u velikoj dvorani postavljena je reljefna karta Jugoslavije, velikog razmera. U reljefu je, rupicama bilo označeno mesto gde je te 1941.godine bilo narodnog ustanka, i vršene su borbene akcije!

Tvorci reljefa, osmislili su da se iza karte nalaze male sijalice, pa kad se uključi struja, one zasvetle u mraku okupacije, da pokažu nameru partije da razbije taj mrak, i donese slobodu.

Šumadija, Zapadna Srbija,Toplica, Crna Trava, Jablanica, Pusta Reka, veliki delovi Istočne Srbije, bili su načičkani tim sijalicama, blešteći svom svojom svetlošću.

U BiH i Hrvatskoj, svetlela su mnoga mesta, ali samo ona gde su Srbi bili većinsko, ili znatno manjinsko stanovništvo, odlučno da odbrani goli život od genocida.

Hrvatsko Zagorje, užu domovinu dragog vođe, pokrivao je mrkli mrak, što upućene u bližu prošlost nije čudilo. Dični Zagorci, bili su vojnici u redovima 25. domobranske pukovnije, 42. „vražije“ divizije austro-ugarske vojske, te su odmah po proglašenju svoje NDH, pohrlili u redove tek obnovljene 25.-e, doduše, prethodno su im oficiri i podoficiri radosno skinuli mrsku kokardu sa svojih kapa, ponosno stavljajući „hrvatski povijestni znak – šahovnicu“! Crna Gora, bila je načičkana tim sijaličicama, u Makedoniji je svetlelo samo u Kumanovu, Prilepu, i na Šar planini, gde su Srbi činili gro stanovništva.

Na Kosmetu, samo gde su Srbi u većini, jer je bio u sastavu „velike Albanije“, koju su stvorili talijanski okupatori. U Sloveniji je svetleo veći broj mesta.

Činjenica sa te mape, kazivala je neprijatnu suštinu, ustanak su počeli i nosili Srbi, te je ta mapa vremenom sve više delovala kao kontradikcija partijskim tvrdnjama, da je u kraljevini Jugoslaviji, Srbija bila „hegemonistička, uzurpatorska“, da je vladala „srpska monarhistička kamarila“ (a u svim vladama ukupno, uvek bila natpolovična većina ministara katolika!), „beogradska buržoazija“ (valjda ona, prethodno opljačkana u Velikom ratu). 

Uporno je širena tvrdnja o Sloveniji i Hrvatskoj, kao najodanijoj radničkoj bazi, u borbi za novo društvo i radnička prava.

U Zagrebu je bilo sedište CK KPJ, a od dolaska bravara na čelo, i sedište CK KPH, sedište izaslanika Kominterne pri KPJ, a u Ljubljani sedište CK KP Slovenije.

Odjednom, u toj i takvoj Srbiji najviše sijaličica, a takvi Srbi, čak i najbrojnija bravarova vojska, i to ceo oslobodilački rat!

Kad se formirao Prateći bataljon Vrhovnog štaba NOV, samo je jedan borac Hrvat, bravarov rođak, a svi ostali Srbi, nema predstavnika drugih (antifašističkih) naroda i narodnosti.

Srbi iz Zapadne Srbije, Beograda, Šumadije, Banjalučke regije, verno čuvaju bravara! Kontradikcija koju je karta tako jasno kazivala, sve više je smetala nosiocima razgradnje zajedničke države, lampice su sve ređe svetlele pri posetama raznih delegacija nesvrstanih, i sve ređih preživelih boraca, jer se među njima počinju da pale lampice u glavi, kako napreduje proces rastakanja zajedničke države, kojom uspešno „federira“ drug Kardelj.

Početak objavljivanja istorijskih dokumenata u Nemačkoj, doneo je još veću nevolju, na svetlo dana izlazi neprijatna istina, samo Srbi nisu bili u redovima vojski ili dobrovoljaca nacističko-fašističke armade, te jedini nisu ratovali protiv Crvene armije.

Zato danas, gomila soroševih jaslara iz NVO, združenim snagama pokušava da dokaže povampireni „srpski fašizam“ o kome čak ni poslovično pedantni Nemci nisu ostavili pisane dokumente, ali kad jaslari tvrde, ima da bude, jer se antifašistička EU slaže sa tim.

U okviru buduće „srećne zajednice zapadnog Balkana“, svi su narodi imali svoj fašizam, pa će ih antifašistička EU najpre denacifikovati, i šta sada Srbi uporno pale lampice, kada dobri čika Soroš i američka „duboka država“ nisu tako planirali, ali, ni istoriju srpskog naroda nisu pažljivo isčitali.

Fond Strateške Kulture

Podelite:

3 Komentari

  1. Ovaj, prepoznat!, ucio kao , eto!, i istoriju! Nemas ti pojma ni o jednom, ni o drugom, buduci kongresi ne presudjuju.
    STA LI, ONO!, BJESE BERLINSKI, STONOLI DREZDENSKI!? ODMAH
    VIKIPEDIJU U RUKE I ODGOVOR JE TU! STA LI BI SE, OVE DA NIJE- CIM SE ZINE ZNANJE U – DUPETU.

  2. U sridu je dobro rekao. Berlinski kongres je sazvan da bi se poništio Sanstefanski mir koji je te 1878. nudio najbolje moguće rešenje srpskog nacionalnog pitanja, a koji su zapadna i naša istoriografija maksimalno ocrnili tako što su izneli par sitnica koje su išle u korist Bugarima, a prećutkuju njegove odredbe koje govore o tome šta dobijaju Srbi i njihove države. Drezdenski kongres je definisao razbijanje Jugoslavije i srpskog nacionalnog prostora. Od devedestih se lagano ali sigurno provodi u delo.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here