“Војници! Ја сам принц Ђорђе, син вашег краља! За мном!” Можда су говорили да је луд, али нико му није порицао храброст

Поделите:

Баш као током оних претходних сукоба, Ђорђе – иако са мајорским еполетама на униформи – није уживао превише поверења ни од оца ни од других официра. Друговаће и током те прве ратне године са својим бившим учитељем, Аласом, који му је био додељен као ађутант, али генерали и виђенији официри нису желели да им он буде додељен.

Па ипак, Ђорђе ће поново показати велику храброст. Чувена је фотографија на којој се, за време битке на Церу, на положају види краљ Петар И, загледан у даљину, према аустријским положајима. Због таквих ствари народ је волео свог мудрог и храброг краља, уосталом; али, готово истоветна фотографија снимљена је током Првог светског рата, као у огледалу, само што је њен главни јунак и виновник Ђорђе.

На почетку рата био је у околини Ниша, да би се убрзо затим нашао на Дрини, где се водила одсудна битка за одбрану отаџбине. Почетком септембра, учествовао је у борбама на Мачковом камену на Јагодњи.

Ратни дописник париског “Журнала” Анри Барби овако је описао догађај од тог 21. септембра 1914. године:

“Стигавши у зору из Ваљева, принц Ђорђе је на коњу обишао фронт битке привучен жестином борбе на Мачковом камену и око те позиције. Изненада је, са брда са којег је осматрао и где се зауставио, видео како се српске линије повијају. Непријатељ је већ стигао готово до висине артиљеријских батерија. Ситуација је изгледала безнадежно. За то време, резервни батаљон се није померао, а био је сакривен у неком превоју терена. Принц Ђорђе није оклевао. Подбовши коња, јурнуо је у галопу и стигао испред тог батаљона.

– Шта радите ви овде? – подвикнуо је он.

– Ми смо у резерви.

– Швабе само што нам не узму топове, а ви овде седите прекрштених руку!

– Немамо наређење.

– Где вам је заповедник?

– Убијен је!

– За мном. Ја ћу вам бити заповедник!

Војници су оклевали да крену за непознатим мајором. Да би их осоколио, извукао је сабљу из корица и повикао:

– Војници! Ја сам принц Ђорђе, син вашег краља! За мном!

Његов батаљон утопио се у одсудни јуриш српске војске. Мачков камен био је надохват руке. Уз подршку артиљерије, аустроугарски војници напуштају ровове и повлаче се ка Дрини. Битка је добијена. У последњем часу, тик пред тријумф, једно зрно погађа и баца из седла принца Ђорђа. Срећом, зрно које је прошло кроз слабину заобишло је кичмени стуб, не оштећујући му ниједан витални орган. Војници су рањеног принца на укрштеним пушкама изнели са бојишта. Аутомобилом је пребачен у болницу.”

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here