VOZ – priča o Milunki zasnovana na istinitom događaju

Podelite:

Francuska je 1931 godine pozvala srpske najodlikovanije ratnike Prvog svetskog rata u uzvratnu posetu, pre toga su Francuski odlikovani borci boravili u Srbiji.

Francuska je 1931 godine pozvala srpske najodlikovanije ratnike Prvog svetskog rata u uzvratnu posetu, pre toga su Francuski odlikovani borci boravili u Srbiji.

Milunka Savić je naravno kao nosilac visokih Francuskih odlikovanja bila obavezan i prvi gost koji je morao predstavljati Srbiju na tom putovanju.

Iz Beograda su trebali da krenu jutarnjim vozom sa centralne železničke stanice.
Posle mnogo godina tog junskog sunčanog jutra, ponovo su se sreli stari prijatelji, saborci iz rata. Srpski heroji na peronu Beogradske železničke stanice grlili su se i ljubili, plakali i smejali.

Plakali od sreće, plakali od tuge…
Susret starih saboraca je bio srećan čin ali je probudio i stara ratna sećanja koja su zapljuskivali talasi tuge za izgubljenim prijateljima.

Pogledi tih ljudi koji su videli najveće strahote koje rat može da donese, govorili su više neko hiljade reči …

Svi ovi veliki srpski sinovi i kćeri pitali su se zašto ih je majka Srbija zaboravila a trudili su se da joj budu najbolja deca…

Ostali su sa svojim počastima, svojim odlikovanjima čiju su vrednost već tada samo jedni na drugima zaista prepoznavali i znali ceniti vrednost tog komada metala.
Neka odlikovanja su ista, ali se zasluge za koje su odlikovanja dodeljena mnogo razlikuju.
Život svakoga od tih ljudi mogao je da se pretoči u roman ili film a mi smo ih pretočili u zaborav.

Milunkina sudbina je bila možda najteža posle rata i njeni saborci su to znali, znajući za njene materijalne i porodične probleme a svi uzdrmani emocijama koje su ih ponele rešiše da iznenade Milunku.

Odmah nakon polaska voza krenuše da prikupljaju prilog za njihovu heroinu.
Popodne su već imali poveću prikupljenu svotu, te je u jednom trenutku njen kapetan sa Bregalnice priupita:

– Nego Milunka koliko si para ponela za put?
– Meni su rekli da ne treba para. Odgovori skromno Milunka
Tada joj bivši saborac skide kapu i punu kapu napuni prikupljenim novacem.
– Milunka sve je to tvoje!
Jedna mudrost, podjednako mudrog čoveka kaže:
„Milostinja je podjednako teška i za onog ko ja prima, i za onog ko je daje“

Zamislite koliko je bilo teško najvećoj ratnici u istoriji dati milostinju a koliko tek primiti i to od ratnih drugova.

Neprijatnu tišinu u kupeu prekinuo je Milunkin tihi plač a zatim i reči:

„Nisam samo znala da će mi deca dobiti poklone iz Pariza“

Tada svi koji su bili pored Miluke počeše plakati, toliko heroja na jednom malom mesto i toliko povređenih i uvređenih!

Izvor: Nedeljnik, Milan Bogojević

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here