ZABRANJENA PRIČA O HEROINI MILUNKI SAVIĆ: Ko su ljudi koji su joj došli pred smrt i ukrali NAJVREDNIJE ŠTO JE IMALA

Podelite:

Poslednji intervju sa Milunkom Savić urađen je 1971, dve godine pred njenu smrt. Međutim, ova priča je zabranjena, proglašena nacionalističkom i objavljena tek 24 godine kasnije. U tim redovima otkriveno je kako je najhrabrija žena-ratnik u Prvom svetskom ratu živela pred smrt.

Milunka Savić, nekadašnja žena-bombaš, četiri puta ranjena, nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima, dve Legije časti, francuskog Ratnog krsta s palmom, Albanske spomenice i mnogih drugih odlikovanja, živela je u trošnoj kući sa ćerkom Zorkom koja je kao dete preležala tešku bolest, pa je ostala poluinvalid.

Dve žene preživljavale su u hladnoći. Šporet se nije ložio, niti se kuvalo na njemu, pa su jele samo suvu hranu: jabuke i hleb ili šljive i hleb. Kada je obolela, iako je imala osamdeset godina, kretala se odsečno, a kada je pozdravljala ljude zamahnula bi rukom kao vojnik kad hoće da otpozdravi. Na ispucalim zidovima jedine prostorije u kojoj je Milunka živela videli su se tragovi odnetih ramova.

– Dolazili su grdni ljudi da me vide, pa kad pođu, ponesu i slike. I ne samo to, odneli su i ordenje. Dolazio jedan čovek, pa kaže: „Daj baba, ja ću ih lepo očistiti i urediti“. I više se nije pojavljivao – tužno je tada rekla Milunka. Nije im to bilo dovoljno. Milunki su odneli i sva dokumenta i primerke novina u kojima su o njoj pisali. Ti, koji su se predstavljali kao njeni prijatelji.

– Pokupiše mi svu moju lepotu. Sad mi je kao da sam umrla kad sam ostala bez svega toga – govorila je najhrabrija srpska žena. Milunka Savić umrla je 5. oktobra 1973. godine, u 81. godini života. Bez svog ordenja, onog najvrednijeg što je imala. U tri rata je bila bombaš, bila je uvek tamo gde je najteže.

– Uništiti neprijateljsku osmatračnicu, razoriti mitraljesko gnezdo, ja sam to nekako lako radila. Meni je najviše pomagalo što sam imala urođeni osećaj da bacim bombu tamo gde sam naumila i to jako daleko, jer sam bila vrlo snažna. Svi su se tome čudili. A ja zapravo nisam ni učila kako se baca bomba – prisećala se Milunka.

Telegraf

Podelite:

3 Komentari

  1. MILUNKINA ODLIČJA

    “Milunka Savić nosilac je dva ordena Karađorđeve zvezde s mačevima,
    zlatne i srebrne Medalje za hrabrost „Miloš Obilić“, Spomenice rata
    1913, Albanske spomenice,
    Spomenice rata za oslobođenje i ujedinjenje od 1914. do 1918, dva ordena
    francuske Legije časti, britanskog odlikovanja Ordena Svetog Majkla,
    ruskog Krsta Svetog Đorđa Pobedonosca. Jedina je žena na svetu koja je
    odlikovana francuskim ordenom – Ratnim krstom sa zlatnom palmom,
    koji se dodeljuje isključivo visokim oficirima.”
    Francuzi su joj ponudili da se preseli u Francusku, gde bi bobila
    status VITEZA LEGIJE ČASTI i pukovničku penziju, a naši Srbi,
    Njeni saborci – posao spremačice, čistačice… i sobičak?!
    Od komunista je dobila stan, onda kada su RIV iz Prvog svetskog rata,
    bili ”izjednačeni” sa RIV iz NOR-a.
    U Kraljevini Srbiji je postala heroina, a u Kraljevini Jugoslavije –
    – sirotica?!
    Dragan Slavnić

  2. Evo, danas, leta Gospodnjeg 2013., dana 10. novembra spustila se kiša nad
    Beogradom?!
    Ali, to kao da nije kiša, to više podseća na suze Milunke Savić i njenih
    saboraca koji sebe, i telom i dušom, predadoše za Boga, Srbiju i SRBstvo!
    Eto, danas, ona biva ”prekomandovana” uz svoje starešine – vojvodu Radomira
    Putnika, vojvodu Živojina Mišića /parcela 28. /, vojvodu Petra Bojovića
    /parcela 6/, đenerala Pavla Jurišića Šturma /parcela 3/… i kao da se sastaju,
    kao nekada, kada je bilo” BITI IL` NE BITI!”, da se odluči o odsutnom Boju na
    Kosovu, kao u jesen 1915!
    Da Nje i Njenih saboraca /naših deka i pradeka/ nije bilo, danas ni mi ne bismo
    bili u prilici da zajedno plačemo sa Njom nad ovom nesrećom koja se nadvila
    nad Pravoslavnu Srbiju i Pravoslavni srbski narod.
    Večan spomen neka je našoj SRBSKOJ baki i prabaki – Milunki Savić!
    Neka na njenim grudima počivaju i naše suze pokajanja što je zaboravismo, kao
    biserna odlikovanja Njenih potomaka koji će je nositi u srcu, dok god je Srbije i
    srbstva.

    Dragan Slavnić

  3. Kako su prolazili najzaslužniji Srbi i Srpkinje koji su bili najhrabriji u borbi za slobodu srpskog naroda i Srbije najlepše je opisao veliki srpski književnik Laza Lazarević u pripoveci “Sve će to narod pozlatiti”. Potresna sudbina hrabrih srpskih junaka, a posle rata invalida koji su morali da prose da bi živeli u slobodi za koju su oni bili najzaslužniji.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here