Zašto su Srbi počeli da seku perčine i kike?

Podelite:

Kao što se jasno da primetiti na svetim ikonama, svi odrasli muškarci, a naročito vlastela i velikodostojnici u Srbiji su nosili duge kose i brade. Ako pogledamo još dalje videćemo i da je sam Hristos i Apostoli i svi Sveti starozavetni Proroci su takođe nosili brade.
Kako je brada postala standard za svakog pravoslavnog sveštenika i monaha?
Odgovor je prost. Ako samo uzmemo starozavetnu knjigu Levit videćemo da je Gospod uzeo Lično učešće u organizovanju starozavetne Crkve. Tako je Sam Gospod i ustanovio službu sveštenstva kada je naredio Mojsiju da mirom pomaže glavu svoga brata Aarona. I dok je Mojsije u svom svom poslušanju Gospodu to miro izlivao na glavu brata, a ono se slivalo niz njegovu bradu. Novozavetna Pravoslavna Crkva i dalje se seća tih biblijskih reči tako što svaki rukopoloženi sveštenoslužitelj ne može da obavlja nikakvu službu ako na sebi nema ono dugačko platno zvano “epitrahilj” koje stoji oko vrata sveštenika koje se proteže skoro do stopala i baš predstavlja to slivanje mira ili svešteničke blagodati. Danas svaki Pravoslavni episkop kao i sveštenik (za razliku od Rimokatolika i Protestanata), prilikom odevanja epitrahilja molitveno se seća tog momenta kada je ustanovljeno starozavetno sveštenstvo, i pred prinošenje novozavetne beskrvne žrtve, oni odevaju na vrat epitrahilj (τραχηλος = vrat, “nadvratnik”) proiznoseći sledeće bilijske reči: “Blagosloven Bog koji izliva blagodat svoju na sveštenike svoje kao miro na glavu, koje se sliva na bradu, bradu Aronovu, koji se sliva na skut haljine njegove” (Psalam 133, Proskomidija). Ovde je smisao sveštenstva jako vezan za bradu, a posebno ako tome još pridodamo činjenicu da se brada oduvek smatrala da je ukras muškarca, i da njeno brijanje ustvari jeste sramoćenje čoveka (3 Mojsejeva 19, 27; Dnevnika 19, 5, i da Levit zabranjuje da se brije (19, 27).
Kod nas je dugo jedna od najtežih kazni bila čupanje brade, što vidimo u svim zakonicima pre cara Dušana, a to se naročito primenjivalo za vreme cara Dušana. U njegovom zakoniku za krivca je bilo naročito poniženje da se “opali”, odnosno da se “osmudi” brada nekog krivca. To bi kažnjenog posebno obeležilo, jer su svi u njegovom okruženju bili bradati. Zato je dugo među Srbima bilo nezamislivo da muškarac ne pušta bradu, posebno zato što je ona spadala među osnovne znake muževnosti, a kod starijih osoba je i bila “pečat” mudrosti.
Što se tiče muške frizure, perčin i duga kosa su vekovima bili jedina i univezalna muška frizura kod Srba. Moda nošenja kratke kose kod nas je relativno nova i traje znatno kraće nego što je bio običaj da muškarci budu dugokosi. Isprepletena kika puštena niz leđa koja je virila iz šubare ili fesa predstavljala je, na simboličan način, muškost i snagu. Svi junaci narodne poezije i drugih predanja bili su brkati, bradati i naravno dugokosi.
Nošenje duge kose i perčina ukinuo je među Srbima prvi ukinuo vožd Karađorđe 1810. godine. Razlog je bio u tome što su u borbama Turci mogli da uhvate protivnika za perčin i tako mu lakše dođu glave. Kada je to video, vođa Prvog srpskog ustanka naredio je da svi ustanici odseku perčine. Međutim, i Turci su imali običaj nošenja ovog muškog ukrasa, pa je jedna od pretpostavki da je perčin ukinut i zato da bi se naši bojovnici i vizuelno razlikovali od Turaka.
Kasnije, iz istih motiva, u Crnoj Gori istu ovakvu naredbu sprovodi Mitropolit Petar II Petrović Njegoš.
Kada je 1810. godine, ovaj Karađorđev nalog stupio na snagu, u narodu je bilo mnogo opiranja. Proces šišanja i kresanja perčina je išao veoma sporo, jer je poznato da se Srbi veoma teško odriču tradicije. Zato je i kasnije knez Miloš Obrenović, tokom svoje druge vladavine (1858-1860), potvrdio ovu Karađorđevu odluku svojim ukazom, proširivši je na sve muške glave, a ne samo na vojsku. Istovremeno, Miloš je naredio da svi odrasli muškarci moraju makar da puste brkove! Srbi se nisu rado odvajali od ovog tradicionalnog običaja nošenja duge kose i perčina kao muškog ponosa, te su se opirali novoj modi gotovo kroz čitav 19. vek.

FB stranica Istorija Srba

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here