Бранко Радун: Да ли ће Мило отићи са власти до краја године?

Поделите:

Мило Ђукановић је на челу Црне Горе три деценије на овај или онај начин. Kад је он дошао на власт имали смо на власти Хонекера у ДДР и тек је следио пад берлинског зида, пад комунизма, распад СССР-а и грађански рат и распад СФРЈ. Све то делује тако далеко и „историјски“. Ђукановић је дошао на власт на таласу милошевићевске антибирократске револуције, да би у рату постао југословенско-српски патриота који мобилише војску на Дубровник. Kад је видео да Запад намерава да слаби и руши Милошевића постао је његов противник и уместо просрпске црногорске опције постао је ултрацрногорска са честим изливима мржње према Београду и Србији. Наивнији су мислили да је то само лични анимозитет према Милошевићу, али их је промена власти у Београду 5 октобра демантовала. Природан наставак те политике (преузете од црногорских либерала) је контраверзни референдум 2006 којим се Подгорица одвојила од Београда.

Kад год је требало нешто одрадити да би опстао на власти и да би имао подршку запада Мило Ђукановић је то одрадио. У једној Марићевој емисији Ћирилица из маја 2017. у којој сам гостовао је покојни Момир Булатовић рекао да су Американци дали дозволу подгоричком режиму да шверцује дуван средином деведесетих. Услов је сигурно био отклон од Србије и Милошевића. После двехиљадитих је Мило одрадио све оно што се очекивало од њега – и одвајање од Србије и признање Kосова и улазак у НАТО. Да не говоримо о томе како је преко свог црногорског лобија кумовао променама власти у Београду кад год се то од њега тражило. Но после тога се чинило да је испуцао све карте и да више западу није ни битан ни потребан.

Но да би се и даље одржао на власти иако су се промениле гарнитуре у Вашингтону и Лондону он настоји да игра на карту „великосрпске агресије иза које стоји малигни руски утицај“. У том контексту је монтиран и „пуч“ којим се настојао обрачунати са опозицијом а одговорност за њега свалити на Београд и Москву. Но на западу који се мења (долазак Трампа и Џонсона на власт, Брегзит и сл.) има све мање подршке за ту вештачки конструисану русофобију и србофобију.

Kад ни то све није помогло он креће у ризичну операцију уништења СПЦ у Црној Гори. План му је био да убеди или примора старог Митрополита да постане патријарх црногорске православне цркве. Но литије су током зиме изненадиле све и промениле односе Мила и Митрополита. Епидемија короне вируса је спасила режим од литија али је донела друге невоље. Неки медији су чак објавили да је и сам Мило оболео од ове заразе. Ту су тамошњи људи, као и то што му је брат доживео тежак инфаркт протумачили као „опомену и казну Светог Василија Острошког јер се дрзнуо да удари на светиње“.

Но очигледно је да је вероватно највештији и најлукавији политичар Европе који се држао у седлу власти више од три деценије почео да прави опасне грешке. После тога је са алибијем ванредног стања хапсио владику Јоаникија, свештенике и вернике који су хтели да прославе дан Светог Василија Острошког. Да не одустаје од свог наума говоре и последње изјаве да ће иако атеиста направити црногорску цркву са или без Митрополита.

Цела та ситуација опасно води Црну Гору ка унутрашњим сукобима а могуће и у грађански рат. Тако је Мило играјући на карту конфронтације са православним и српским живљем Црне Горе постао баласт свима. Пре свега западу где смо могли испратити више написа у утицајним медијима о подгоричком режиму у врло негативном светлу (ауторитарност, корупција, криминал и сл.) што говори да је Ђукановић пуштен низ воду од оних који су га некад подржавали. Унутар Црне горе је створио раскол, довео до тога да му делови странке откажу послушност и функционери предводе литије. Слично се десило и у полицији. Исто тако је заоштрио и односе са Србијом.

Све то је довело до тога да је и унутар ДПС и у структурама које подржава сазрела одлука да су потребне промене. А у Црној Гори једина промена може бити одлазак Мила са власти до краја године. Kако је изгубио подршку запада, а одавно је раскинуо са Русијом Мило покушава да се колико толико консолидује специјалним споразумом са Турском. Но то је како у овом моменту изгледа тек нешто више од потеза очајника. Уосталом као и хапшење владике Јоаникија. Тешко да ће моћи политички преживети такву коалицију против себе. Што би рекли у његовом родном Никшићу ипак ће последња бити Василијева.

Бранко Радун

Политика

Поделите:

10 Коментари

  1. Не, неће отићи, и у Црној Гори неће бити грађанског рата. Како може доћи до грађанског рата, када је Црна Гора племенска земља, сви су они повезани у неком кољену или пасу (“…да пас пасу прича довијека”, Његош), или кумским и другим везама. Дакле, Црна Гора није грађанска држава, ако ту синтагму тумачимо на исти начин. Племенска творевина нема нацију, нема историјску свијест, дакако не постоји држава (иначе примјећујем годинама да многи не знају шта је држава). Ни Србија нема државу.

  2. Hoce ,evo trideset dugih godina,svakog bogovetnog dana pada.
    Trideset godina!!!
    A ako se malo i zaljulja,tu je Djedo da ga podupre.
    Protiv Moma,za odvajanje, za priznanje Kosove, za crnogorski jezik,
    za ulazak u Nato.
    A onda kaze: Sve ovo radi Broz i brozisti.
    Nikad Milo nece otici . Ni tada.

  3. Нема ко да га отера. Немају петље, а ни новца. А некима све то и одговара. Мучена црна нам гора сваких 100 година капитулира – бар једном.

  4. mislim da hoće. Trampovci ga ne žele i Englezima je dosta njega a Evropljani jedva docekali da mu vide ledja. Rusi bi bili srecni da ode sa vlasti. Srbi i Srbija isto tako

    • Њега, као и Цобета пре две деценије, држе кокошари (и он њих) – партизани (одушевљени страним језицима, посебно латинским) то зову “криминалци”. Као и свака мала средина, уплашени су и држе се једни других – Сицилија, Албанија, савремени Црногорци… Је л’ се неки његов рођак њега одрекао?… А кад се заваде, како петље немају, сукоби су само ограниченог обима. Биће “и после Мила Мило”.

  5. Заборављате, уважена господо, да је мали Монтенегро равноправан члан НАТО-а, то је број један, број два, о каквој се срећи, к томе руској, ради. Мали Монтенегро не значи ама баш ништа за једну велику Русију, додуше, Милове санкције Русији, упропастиле су економију Русије, њену одбрану. Шалим се, односно причан вицеве. Мислим да не би требало малог Монтенегра третирати озбиљно.

  6. Milo, još i Đukanović, vlada krajnje demokratski bez slova d više od tri deceniju. Kako stvari stoje vladaće neograničeno. Uslov možda će biti da se krsti u SPC, koju ne-milo-srdno proganja. Drugo, Milogorci bez njega šta bi radili?

  7. Браво за Мученика. Црногорци, мислим на Дукљане, не на нас Србе из Старе Херцеговине, која је припојена Црној Гори након босанско-херцеговачког устанака: Пива, Дурмиторскосињајевичка висораван, дестеак ријека, 22 шкрчка језера, Шавник, Крново све до Никшића, болују од депересивног оптимизма. То колективно несвјесно и психодинамика њиховог настанка, везује их за Вођу, сада, је, дакако, то Мило Бритва, он је њихов идеал. У Црну Гору може да уђе било ко, али нико не може ући из Србије и Српске. На шта нас упућује ова наредба, на слијепу послушност, као што су дјеца у Црној Гори слијепо послушна парема родитељима, посебно оцу. Краљ Никола их је јако познавао у душу. Каже: “У запт држи Црногорце, ема благо, ема вјешто. И покарај их и помилуј, па ћеш с њома моћи свешто”. Волтер је реклао: “Ако нема Бога требало би га измслити” Ако Црногорац нема ауторитативног владара и строгог вођу, он ће га о измилити. Најбољи примјер је био Цар Шћепан Мали. Ои су једног тоталног анонимуса, травара и скитницу прогласили за цара иед,итд.

    • Мислим да је проблем дубљи. Да не помињемо нас и Русе. Како би иначе могао Хитлер да дође на власт – МОЛИМ, било је то на демократским ИЗБОРИМА?! А Италијани, са Дучеом који је браду држао тако да је то и Мило прихватио – па га обесише за јајца… Неће ни Мило боље проћи – то је СУДБИНА “владара” који се испрва обожавају.

Оставите одговор на Комнен Ко0ља Сератлић Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here