Бранко Радун: Нови Рим Трампа и Сороша

Поделите:
Спремност глобалиста да руше и мир и поредак и институције да би победили Трампа је фасцинантна. Ствара атмосферу линча и доноси могућност расних и идеолошких сукоба, који у будућности могу прерасти у грађански рат – као онај који је потресао антички Рим Доналд Трамп (Фото ЕPA/Oliver Contreras)

Империјалне паралеле између античког Рима и савремене Америке су врло честе у интелектуалној и новинарској продукцији. Но, ретки су они текстови или књиге који тему озбиљно и систематично обрађују попут књиге Александра Гајића „Рим и Америка империјалне паралеле”. Годинама сам писао текстове на тему поређења историје САД и античког Рима. Поређење ова два историјска ентитета није битно само због тога што Нови Рим својата наслеђе старог, већ због могућности да предвидимо, ако не догађаје, а оно готово сигурно трендове којима иде Америка, а са њом и цео свет.

Америка се данас налази у ситуацији упоредивој с оном у којој је била Римска република пола века после Другог пунског рата, кад је учврстила хегемонију у Средоземљу. Говоримо о крају републике и о уласку у епоху империјалне моћи, која се дешава и кроз унутрашњу трансформацију друштва, политичког живота и спољнополитичке експанзије. Америка, сходно овој паралели, улази у епоху унутрашње нестабилности и политичких сукоба, али и у епоху агресивније спољне политике.

Када се крајем 2015. на политичком хоризонту појавио Доналда Трамп, одмах смо препознали у њему најаву нових времена – магнати у политици и нови популизам у једном човеку. Он је за нас био толико римски – подсећао нас је на римског магната Краса, који се од бизниса с некретнинама успео на сам врх моћи у Риму, да би трагично страдао на Блиском истоку. Истовремено је јаком реториком и твитер промоцијом Трамп демонстрирао нешто ново – јасну, личну, директну комуникацију с масама заобилазећи филтере и блокаде медија и лавиринте институција попут Конгреса и Сената. Његов сукоб с политичком, финансијском и медијском олигархијом има паралеле у биографијама великих Римљана крајем епохе републике. Наравно, аналогија није законитост, али је, посматрано као најава нових „римских” трендова у америчких политици, могло да се закључи да Трамп побеђује на председничким изборима.

Моћ се концентрише у све мањем броју породица, па на крају политички сукоби постају дуели моћних магната и лобија који их подржавају. Истовремено, с друге стране барикаде магнати попут Сороса и Гејтса, који персонификују глобалистичку страну империјалне Америке, крећу у контраофанзиву борећи се против остатака старих институција политичког система. Антифа жели уличну правду руље којом се лако манипулише. Прављење хаоса по америчким градовима да би ојачали своје позиције или срушили противника, у овом случају председника Трампа, јесте новост америчке политике. Спремност глобалиста да руше и мир и поредак и институције да би победили Трампа је фасцинантна. Ствара атмосферу линча и доноси могућност расних и идеолошких сукоба, који у будућности могу прерасти у грађански рат – као онај који је потресао антички Рим.

Ако бисмо редуковали овај сукоб на два опонента, то су Трамп, иза кога је реални сектор, војни комплекс и израелски лоби, и Сорос, који репрезнетује финансијску и медијску моћ либералне Америке. Свима који прате позадинске феномене политичке сцене јасно је да је Бајден марионета Сороса и његовог картела. Било би редукционистички упрошћавајуће представити и кампању око короне и талас насиља које предводе антифа и црни расисти искључиво као офанзиве пројектоване да сруше Трампа, иако јесу важан део те агенде. Глобалисти имају тактички циљ, а то је победа над Трампом, али и стратешки циљ – преуређење Америке и света у складу са својом идејом постдемократије по узору на кинески модел који им је близак срцу.

У овом моменту последице карантина због епидемије короне и уличног хаоса коалиције белих антифа и црних расиста тешке су по америчко друштво, а тиме и по ауторитет актуелног председника. Трамп изузетно лоше стоји према истраживањима јавног мњења – лошије него у јулу 2016. у односу на Хилари. Но, до новембра има доста времена, а биће и председничких ТВ дуела у којима „поспани” Бајден, чини се, не може добити Доналда Трампа, па то оставља простор за преокрет који се десио и 2016. Да поновимо још једном – ми Срби немамо чему да се надамо од Бајдена, који је веома близак муслиманском и албанском лобију, док би Трампов други мандат врло лако могао донети и изненађења у америчкој политици према Балкану и Србима (додуше и непријатна).

politika

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here