Драгомир Анђелковић: Aнтируска кампања у српском медијском ријалитију

Поделите:

Ових дана је у неким српским медијима интензивирана црна пропаганда против Русије. По правилу то су средства масовног информисања блиска властима. Преко њих у смеру Руске Федерације помахнитало одапињу отровне стреле НАТО лобисти или макар то чине они међу њима који данас на неки начин раде и за наше владајуће структуре. Москву оптужују да стоји иза актуелних грађанских и опозиционих протеста, односно, ако у њих и није директно умешана, да је инспиратор деловања, како се каже, агресивног понашања „десничарских проруских снага“.

Они који воде кампању против Русије, њене мотиве за удар на официјелни Београд објашњавају намером Кремља да делегитимише „покушаје Србије да под окриљем Запада постигне компромис о новом статусу Косова“. Надам се да нису у праву. Не у вези са Русијом, јер ту добро знам да се ради о лажима. Нема око тога ни трунке сумње. Москва ни на који начин није укључена у организовање протеста у Србији. Супротно су празне приче без икаквих доказа. Осим ако НАТО лобисти не желе да убеде српску јавност да су Руси већи Срби од оних на власти код нас, односно да делују против њих јер мисле да воде Србију ка предаји. У том случају онда они који раде за официјелни Београд,  баш њега најгрубље оптужују, о чему би требало да размисле они који их данас медијски форсирају.

Ствар је у томе што нам Запад не нуди никакав компромис око Косова. У игри су, условно речено, две варијанте капитулација Србије. Прва би подразумевала размену територија између Приштине и Београда. Испало би да двоструко дајемо своје. Као, нешто бисмо добили, али то би било мизерно и уз то скупо плаћено. Друга опција није ништа боља. Не бисмо признали Косово али би оно остало у садашњим међама. Са Приштином би нормализовали односе по Ишингеровом моделу, што значи да би Косово у сваком погледу третирали као државу. После неког времена дошло би на ред и признање „целовитог“ Косова.

Колико знам, а нисам баш необавештен, нико нам са Запада не нуди било шта више и боље од наведеног. Од Србије, ради имагинарне, како нам обично кажу „ЕУ перспективе“, траже да се на овај или онај начин одрекне Косова. И да ли је то „компромис под окриљем Запада“? Питам само реторички јер сви добро знамо да је одговор – не! Као што је јасно да они који сада у Србији нападају Русију заправо раде не толико против ње колико против наше земље. Циљ им је да догурају Србију до понора косовске капитулације и да онда она, одвојена од руске гране за коју се држи, у њега покорно упадне.

О томе би садашња власт, која им даје у медијима које несумњиво контролише толико простора за деловање против Русије и посредно Србије, морала озбиљно да размисли. Екстремни прозападни гласноговорници од ње су пре свега унајмљени – или ми се бар тако чини – како би амортизовали део бирачког тела које је анационално па некада и антинационално оријентисано. Оно није велико али је врло гласно и борбено. Стога, ради се на његовом збуњивању и ућуткивању. Уз то ангажовани НАТО лобисти имају још једну функцију, а то је да се посредством њих Западу пошаље порука да иако Србија има партнерске односе са Русијом, наш јавни простор није затворен и за заступнике другачијих геополитичких усмерења.

Маркетиншки је и то опортуно и разумљиво. Међутим, после тога је тачка стављена на национални прагматизам. Ту наступа зона деструкције националних интереса. И у њу се сада улази. Напросто, ствар је у томе што много више нама треба Русија него ми њој. Она је наш ослонац за одбрану Косова и Републике Српске. Гурањем Москве од себе не бисмо наудили њој, већ себи. А ако неко то ради да би добио одрешене руке за косовску капитулацију, тај гази Србију и српски народ. Не примарно Русију. Отуда, надам се да садашња власт нема директно везе (посредно свакако има) са блаћењем Русије које је сада у току. Није то више питање односа са Москвом, што је такође само по себи битно, већ става према себи и свом народу, што је још много горе ако је у мрачним тоновима!

Зато се искрено надам – а како се каже нада умире последња – да се ради само о томе да су се НАТО лобисти које је власт унајмила отргли контроли. Они, вероватно, раде како за нове послодавце тако и оне старе, па настоје да једним ударцем убију две муве. Да протесте протумаче у интересу овдашњих власти као да су искључиво споља изазвани и сведени на рушилачку компоненту (иза које се узгред речено не зна ко стоји), док евроатлантским моћницима обављају посао тиме што у медијском простору који им је за реализовање првог задатка дат, нападају Русију и кваре руско-српске везе.

За официјелни Београд је то проблем – ако то не схвата време је да схвати – јер се ствара утисак да он директно стоји иза кампање против Русије. Он би морао хитно да реагује и прекине антируско и антисрпско дезинформативно хулиганство чији смо сведоци у низу писаних медија али и ТВ станица са националним фреквенцијама. Ако то не учини онда се озбиљно поставља питање да ли НАТО лобисти злоупотребљавају целу ситуацију или се пак стварно ради о трасирању пута за косовску капитулацију!

 

Поделите:

2 Коментари

  1. Rušilačku komponentu protesta ne nose levičarske organizacije i onaj Izraelac Roman Levina što je uhapšen već Nogini i Obradovićevi desničari rusističko rušilački nastrojeni tako da izgleda Rusi se nalaze ispred skupštine i to prilično agresivno raspoloženi.
    Levičari sede po parkovima ili nose samo parole dok ruščad ispod majice kriju palice,pendreke,noževe a biće da imaju i vatrenog oružja samo ga kriju za krajnu nuždu ako ih neki levičar pojuri oko skupštine.
    Levičari dolaze zbog ideala pred skupštinu dok rusi iz čisto materijalno interesni pobuda.
    Poradi sebe što bi rekao običan svet ne zbog srba ili nekakve državne pravde.

  2. Сјајан текст. На потезу су власт – да распрше све дилеме. Надам се да ником у Србији неће пасти на памет да окрене леђа Русији. Правиславна Русија је наша нада и узданица, увек била, и остаће до краја времена. Да се није усудио нико да наш брод веже на неком другом месту…Боље да нас нема.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here