Istorijski projekat Srebrenica: Repriza u Republici Srpskoj

Podelite:

Taman kada su mnogi površni posmatrači pomislili da je, nepostignutog cilja, afera Dragičević privedena kraju i da su,  priznavši neuspeh, režiseri lutkarskog pozorišta odlučili da povuku svoje scenske rekvizite, u Republici Srpskoj se rasplamsava   nova afera po istom scenariju i sa delimično istim glumcima. Pre nekoliko dana u Banjaluci ubijen je poslovni čovek Slaviša Krunić, vlasnik nekoliko firmi, uključujući i jednu agenciju za bezbednost.

Paralele između ova dva ubistva koje odmah padaju u oči frapantne su. Obe žrtve pre tragičnog ishoda bile su široj javnosti nepoznate, doduše David Dragičević sigurno nepoznatiji od Slaviše Krunića, ali u krajnjoj liniji ni ovaj poslednji u Republici Srpskoj nije bio baš, kako bi se u Americi reklo, household word. Ako donedavno za  Huana Gvajdoa nije bilo čulo 80 odsto Venecolanaca, kao što nas ispitivanja javnog mnjenja uveravaju, za Slavišu Krunića u Republici Srpskoj taj  procenat bi verovatno bio još i veći. Svako ko  zna nešto o marketingu i reklami kao naučnoj disciplini složiće se da neprepoznatljivost nekog proizvoda nije isključivo hendikep. To može biti i plus zato što u tom slučaju nema negativnih percepcija pa mu možete pripisivati ona pozitivna svojstva koja vi želite. Zatim, ni za jedno od ovih ubistava ne postoji očigledan motiv, osim onog koji je nametljivo spinovan i stoga ne zavređuje preteranu pažnju zrelih ljudi. Najzad, oba ubistva u vrlo kratkom roku, pre provođenja ičeg nalik na istragu, proglašena su za zlodela vladajućeg režima, sa svim političkim implikacijama koje iz toga proističu, i to na način koji neodoljivo podseća na proglašavanje Srebrenice za genocid pre nego što je iko imao bilo kakav podatak o tome šta se tamo stvarno dogodilo.

U vrlo skoroj budućnosti pokazaće se u kolikoj je meri repriza (ili, možda tačnije, reinkarnacija) slučaja Dragičević skrojena po uzoru na prošlogodišnji original. Ali ako uskoro u Republici Srpskoj osvane pokret „Pravda za Slavišu“ javnost će iz toga moći da izvuče najmanje dva pouzdana zaključka. Prvo, da korišćenje iste „mustre“ (da se izrazimo terminologijom Srđe Popovića) obično odaje prisustvo istog majstora. Drugo, da kada isti majstor pribegava istoj mustri više puta zaredom, to odaje značajan nedostatak nadahnuća i kreativnosti. Onaj ko dozvoli sebi da bude prevaren ponovnom primenom ranije korišćene, otrcane, mustre, ili je slep ili mu nedostaje sposobnost političkog rasuđivanja.

Svi uobičajeni osumnjičeni, all the usual suspects, mobilisani su munjevitom brzinom da prokomentarišu nerazjašnjeno ubistvo i da mu pripišu korektno tumačenje. Na komemoraciji pokojnom Kruniću, bivši predsednik RS i donedavno jedna od perjanica opozicije, Dragan Čavić, izneo je stav da glavni zadatak istrage čak i nije da otkrije izvršioce nego „nalogodavce ubistva ovog velikog čoveka, izvršenog da bi drugi živeli u strahu i ispunjavali njihove zločinačke zahteve.“ Posle kraha na zadnjim izborima, bivši opozicionar Čavić oportunistički se pridružio vladajućoj koaliciji, ali sada očigledno opet oseća neodoljivi miris krvi pa ponovo istražuje stare opcije. Zanimljivo je da je pre nekoliko godina Čavić sebi davao na važnosti upravopronošenjem lažnih glasina da je baš on na spisku za odstrel „režima.“ Na Čavićeve insinuacije povodom ubistva Krunića nadovezao se poslanik Draško Stanivuković, tvrdeći da je biznismen Krunić već dugo vremena „meta reketiranja“. Istovremeno, a sva ova analitika objavljena je u roku od jednoga dana od izvršenja ubistva, Al-Džazira televizija iznela je interesantan podatak da se, po depešama Vikiliksa, Krunić još 2008. godine  tadašnjem američkom ambasadoru u BiH žalio da je zabrinut za svoju bezbednost i da se oseća ugroženim.

Ali poslanik opozicije Nebojša Vukanović bio je taj koji je pogodio pravo u metu, nenamerno ukazujući na moguću političku pozadinu smaknuća Slaviše Krunića, kada je ne čekajući ni dva dana  u Skupštini postavio retoričko pitanje: „Kako da se osećam ja, Petar, Marko ili Janko, ako čovek koji ima privatno obezbeđenje i firmu sa hiljadu naoružanih ljudi nije siguran?“ Da li tu leži zec? Da li je ovo – po svim trenutno poznatim parametrima – nemotivisano ubistvo izvršeno upravo u funkciji hibridnog rata koji se vodi protiv Republike Srpske, sa ciljem izazivanja društvene nestabilnosti širenjem osećanja opšte nesigurnosti? I ko bi, u današnjem izrazito moralnom i blagorodnom svetu, mogao stajati iza takvog gnusnog dela?

Apoteoza pokojnog Krunića, na način kako je nastupila neposredno posle ubistva, upućuje barem na neke od potencijalnih korisnika njegovog smaknuća. Znakovito je, pre svega, da je Krunić po svemu sudeći bio pripreman za ulogu koja mu je nedavno dodeljena još od 2015. godine. Izgrađivanje profila multi-kulti poslodavca, sa pogledom uperenim u bolju budućnost za sve vere i narodnosti usred zaostale Republike Srpske, Srbina, ali ipak iznad svega Bosanca jer „Bosna je bila pre nas, a biće i posle,“ počelo je gostovanjem u emisiji FACE TV voditelja Senada Hadžifejzovića. Posle tragičnog događaja, taj profil se ovih dana ubrzano zaokružuje sa nagoveštajem kakva će vrsta žrtve biti oblikovana kao barjak za novu kampanju uskoro kada se sa pukog komentarisanja i psihološke pripreme javnosti bude prešlo na poentu cele priče – političku akciju.

Dodatne naznake imamo i u dirljivom oproštaju od perspektivnog pokojnika u emisiji „Glasa Amerike“, gde se posebno ističe da je „Krunić imao stavove koji su odudarali od stavova vlasti RS“. Sličan omaž emitovala je već 27. aprila i američka Rich TVX News gromopucateljnim naslovom „Killing Mr. Bosnia: The Assassination of Slaviša Krunić – One of Country’s Biggest Philanthropists“ (Ubistvo gospodina Bosna: atentat na Slavišu Krunića, jednog od najvećih filantropa te zemlje). Znači, sa svojim izuzetnim ljudskim svojstvima pokojni Krunić je oličenje cele Bosne, ili bar onog najboljeg što u njoj postoji.

Inače, neuobičajeno interesovanje Rich TVX News za tematiku ovakve vrste je priča za sebe. Ovaj američki portal, naravno na engleskom jeziku, donedavno je posvećivao redovnu pažnju i tragičnomslučaju Davida Dragičevića , kao i političkoj situaciji u Republici Srpskoj uopšte, pod bombastim naslovom: „Milorad Dodik’s Streets of Blood – Pravda Za Davida. Republika Srpska’s murder rate heads for a new record“ (Krvave ulice Milorada Dodika – Pravda za Davida. Stopa ubistava u Republici Srpskoj dostiže nove rekorde). Prvi pasus teksta: „Republika Srpska pod diktatorom Miloradom Dodikom stenje pod talasom prestupništva, a stopa ubistava probija sve rekorde…“ Prepoznatljiva retorika nepogrešivo ukazuje ne samo na to šta se iza brda valja, nego i otkuda.

Za portal koji je pretežno posvećen publici mlađeg uzrasta i muzičkim grupama koje ona prati, pažnja koja se dodeljuje događajima u Bosni i Hercegovini, zemlji koju većina Amerikanaca, pogotovo mladih, ne bi znala da pronađe na mapi, deluje vrlo čudno. Doduše,  pored Republike Srpske uredništvo pristojan deo svoje pažnje posvećuje i drugoj meti na nišanu američke politike – Venecueli. Nedavno se na ovom portalu najozbiljnije nagađalo kakve će poteze vući Huan Gvajdo, nonšalantno predstavljen geopolitički neukim američkim čitaocima kao „privremeni predsednik Venecuele, priznat od strane desetina država, koji se vratio kući pozdravljen od strane oduševljenih masa…“ Izveštaj ovog portala iz Venecuele očigledno ima isto onoliko veze sa stvarnošću na terenu koliko i nekadašnji izveštaji o iračkom naoružanju za masovno razaranje.

Ali to je nebitno. Važno je ko iza portala stoji i sa kakvim je drugim mehanizmima za širenje dezinformacija on umrežen. Po rasprostranjenom utisku, ovaj neobični portal finansira lično Aleksandar Soroš, sin jednog drugog zapaženog humaniste, a to pruža odgovore na mnoga pitanja.

Republika Srpska će se uskoro suočiti sa novim talasom spolja organizovanih i usmeravanih nemira, možda još većih razmera nego do sada. Namera da se Bosna i Hercegovina pre predstojećeg svetskog sukoba ugura u NATO sprovodiće se svim destabilizujućim sredstvima i po svaku cenu. Među tim sredstvima su provokacija sa ubistvom Slaviše Krunića, kao i pritisci koji će eksploatisanjem tog insceniranog događaja biti stavljeni u dejstvo.

Uskoro će postati jasno da li ubistvo Slaviše Krunića spada u kategoriju „dinamičnih događaja“ za kakve se u Venecueli ovih dana zalaže Erik Prins, osnivač američke plaćeničke kompanije  Blekvoter, bliske strukturama duboke države, da bi se „stvari pokrenule sa mrtve tačke.“ Za sada, bar u Venecueli, uprkos sugestijama ovog genijalnog stratega, stvari se i dalje nalaze „na mrtvoj tački.“ Nadajmo se da se, sa njegovog stanovišta, odatle neće pomerati ni u Republici Srpskoj.

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here