Kакав је град било Сарајево – под опсадом или подијељено?

Поделите:

Ни око овога питања се Срби и Бошњаци не могу сложити. Не може опстати ни једна држава са оволико тензија и несугласица без јаког вањског фактора кохезије да не кажем присиле, јер не постоји јако унутрашње везивно ткиво.

Али како ово питање статуса града у рату није питање вјере и вјеровања, него чињеница и знања, одговор је лако сазнати. ДОвољно је само се спустити са политичког нивоа на обични здраворазумски стварни ниво.

Докази су јако једноставни.

Ако насеља Грбавица и Враца, као и општина Илиџа нијесу Сарајево – онда је Сарајево било под опсадом. а ако ови дијелови Сарајева јесу Сарајево – онда се може говорити само о Сарајеву као подјељеном граду, јер је већи дио Сарајева био под контролом Армије РБиХ, а споменути дијелови Сарајева су били под контролом Војске Републике Српске.

Да је АРБиХ гранатирала Сарајево је такође тачно, јер је био рат и у рату зараћене стране пуцају једна по другој. Заиста је изненађујуће колико ово људи неће да знају и праве се блесави и као изненађени су да се у рату гине и да људи страдавају.

А и за рат је потребно најмање двоје вољних да се ратује. Дакле, не може се у случају рата никада говорити о кривици једне стране.

Проблем око неуставног одцјепљења римо-католика и муслимана од Југославије се није могао ријешити политички, па се морало прећи на војнички начин. И због овога начина рјешавања конфликата УН је неизоставно требао поштедјети цивиле да не буду таоци војних операција зараћених војски и морао их је из свих градова пустити или војске отјерати да ратују на територијама на којима нема цивила.

УН је урадио нешто најгоре што се могло урадити. Сврстао се на једну страну и тиме показао да су само једна од алатки којом неки много богати људи повећавају још више своју моћ.

УН је Сарајево прогласио заштићеном зоном, а да би град оправдао такав статус и био поштеђен војних похода и дејстава, морао је бити демилитаризован. А сви већ одавно знамо да је град био пун војске смјештене по школама и обдаништима, што је ове објекте сврставало у легитимне војне циљеве. Свака концентрација војних јединица у било којем објекту од тог објекта чини легитимни војни циљ и онда нема мјеста чуђењу што се неки објекти гађају. Не могу се мирнодопским нормама оцјењивати ратна дешавања. То раде само веома покварени или веома глупи људи.

Знају се правила ратовања. Ако хоћемо да се позивамо на Женевску конвенцију, онда се морамо позивати и на правила ратовања, која јесу сурова, али који то рат није суров. Боље се упитајмо ко је изазвао рат и зашто и то осуђујмо, а не да се стално неки питају зашто се у рату убијало и гранатирало. Није рат играоница нити забавни парк.

На страну што се из “заштићене зоне” под старатељством УН дејствовало по становницима чије је страдање зоупотребљавано за изнуђивање НАТО интервенције до чега је на крају и дошло, АРБиХ је гранатирала такође Сарајево и то ове дијелове споменуте на почетку ове приче. Па ако ови дијелови Сарајева нијесу Сарајево онда АРБиХ није гранатирала Сарајево, него је гранатирала Грбавицу, Враца и Илиџу. А ако ово јесу дијелови Сарајева АРБиХ је гранатирала Сарајево и снајперисала по њему.

Дакле медији би могли комотно да пишу вијести да су ондашњи Муслимани тј. садашњи Бошњаци гранатирали и снајперисали по Сарајеву и неће ни мало погријешити.

На слици се види да су се гранатирале стамбене области по Грбавици тј. по Сарајеву, али сарајевске власти неће ове отиске од граната обојити црвеном бојом ради туриста, него ће обојити само оне отиске које су оставиле гранате ВРС које су такође падале по Сарајеву. Интересантно и помало је нејасно да се обиљежавају отисци граната које су падале у близини легитимних војних циљева, јер као што објасних претходно, и парламент је у рату легитимни војни циљ, па није за чуђење да се у рату гранатирају војни циљеви.

Дакле, ем што се шири лаж да је Сарајево било по опсадом, ем нико више не пита зашто УН није завршио посао до краја када је прогласио Сарајево за заштићену зону, зашто нису све војске избачене из града па да ратују на другим мјестима гдје је мања концентрација цивила, или да се цивили пусте из града да не страдају од војних операција.

Закључак који се намеће је да је УН саучесник у сарајевским страдањима и није уопште неутралан што би било за очекивати за организацију тако високог ранга, ипак је кровна институција у питању. Испада да је свима било потребно страдање цивила и имали су оно што су и организовали.

А сада се сви праве блесави, смишљен је дежурни кривац и све се на њега пребацује како би се права истина сакрила. И није први пут да лопов виче “држите лопова”. То је изгледа много често кориштен манир кроз историју.

zapadnisrbi.com

Поделите:

12 Коментари

  1. У Сарајеву је било десетине хиљада муслиманских војника, наоружаних по свим стандардима. Ајд куд су пуцали и гранатирали по Србима, али редовно су то радили и по својима, о томе постоји исказ пред Хашким судом, да би оптужили Србе. Приступ су имали испод Аеродрома, а цивиле су задржали као живи зид, што је страшан злочин.

    Треба такође запитати за 7.500 Срба, убијених и “несталих” у муслиманском Сарајеву – то су били управо они који су били за братство-јединство и веровали муслиманима, више него својима; а уморени су на најмонструозније начине и сахрањивани чак испод 30м смећа.

    Или за све српске жене и девојчице, које су служиле као куртизане муслиманској војсци и често злостављане и убијане такође на нељудски начин.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here