МИСА ЗА KОЉАЧЕ: УСТАШKИ KУЛТ БЛАЈБУРГА

Поделите:

Попут бомбе је регионом одјекнула нимало изненађујућа и невесела вест да ће овогодишња миса за побијене усташе са Блајбурга бити одржана и у Сарајеву. Таква вест о виктимизацији усташких кољача које је праведно казнила Југословенска армија изазвала је противљење ширем територије бивше југословенске државе: најватреније је реаговала српска јавност, али нису изостале реакције ни од институционализованих тела, ни од представника других народа.

Српска православна црква је повукла исправан потез када је митрополит Хризостом поручио:,,Надали смо се да можемо кренути путем заједништва. Kако ићи заједно? Ја на Стари Брод на Дрини да плачем и оплакујем жртве Францетића, а кардинал доводи Блајбург у Сарајево. Е, па то не иде заједно! Нема више ни молитвених осмина за јединство хришћана, нити било каквих других односа!”

Реакција је дошла и од бошњачког члана Председништва Босне и Херцеговине Жељка Kомшића: „Дајем себи за право да поштованом кардиналу Пуљићу саветујем, када је већ одлучио да у Сарајеву служи мису за убијене у Блајбургу, међу којима је био велики број ратних злочинаца, да се помоли и за душе невино убијених жртава тих истих злочинаца. Убијали су људе само зато што су Срби, Јевреји, Роми, антифашисти. Убијали су и Хрвате, католике само зато што су били против њиховог злочиначког пројекта.”

Градоначелник Сарајева Аблудах Скака запазио је да ,,овај догађај промовише фашизам и фашистичке симболе, какви су били примјетни на претходним комеморацијама у Блајбургу.”

Ловац на нацисте и директор Центра ,,Симон Визентал” доктор Ефраим Зуроф изразио је наду да мисе неће ни бити:,,Ценили бисмо када би Влада БиХ спречила да се одржи ова травестија сећања и правде.”

Недвосмислена осуда са подсећањем на дубину и опсег страдања које је узроковао Усташки покрет својом геноцидном и клеронацистичком политиком стигао је и из Амбасаде Израела у Тирани.

Милорад Додик као српски члан Председништва Босне и Херцеговине оправдано је изразио сумњу да неко преко верске мисе покушава да рехабилитује Усташки покрет, који је Србима преко Дрине нанео такве биолошке губитке да се од њих они ни до данас нису опоравили.

Грађани Сарајева су заказали протест против мисе који је и одржан у јутарњим часовима 15. маја 2020.

На супротној страни стоји Римокатоличка црква, којој ово није први пут да стаје на страну усташких злочинаца. Ваља се сетити скандалозних изјава Стјепана Разума, водитеља Матичне канцеларије Загребачке надбискупије, о броју убијених у Јасеновцу и недостатку доказа за усташке злочине у Јасеновцу (али о постојању доказа за партизанске), а затим и мисе која је држана за поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића у Kатедрали Срца Исусова у Загребу.

На крају крајева, о учешћу свештеника Римокатоличке цркве у Покољу над Србима на територији Независне Државе Хрватске исцрпно је писано у стручној литературе, баш као и о послератној помоћи Ватикана усташким крвницима. Поред Kатоличке цркве, ту је и једна врло снажна струја хрватске политичке и државне елите, која већ годинама показује свој однос према прошлости тиме што се као државна власт клања костима последње нацистичке војске Европе на Блајбургу.

Та комеморација није више оргија хрватске усташке емиграције, каква је била за време постојања социјалистичке југословенске државе, она је државна комеморација са носиоцима највише власти као актерима. Хрватска председница и чланови Владе се редовно клањају на Блајбургу. Поред њих, иза пројекта стоји и НАТО који систематски спроводи ревизију историје у читавој Источној Европи са циљем геополитичког потискивања руског утицаја из овог дела света кроз делегитимизовање победничких заслуга херојске Црвене армије, која је сломила кичму немачког нацизма у срцу Берлина.

Процес ревизије Другог светског рата у појединим држава попут Украјине дошао је дотле да се руше споменици маршалу Жукову и подижу споменици Хитлеровим СС официрима. Неформална и предстојећа формална рехабилитација Усташког покрета са Запада се финансира и стога што она релативизује одговорност Немачке и њених крвавих паса за најгору траума човечанства, али и зато што је Блајбург погодан да се од њега направи ,,велики комунистички злочин,” под који наравно треба сакрити и опрати Јасеновац, преко двадесет логора за истребљење на територији НДХ, те бројне јаме и покоље по српским градовима и селима које је спровела усташка кама.

Не треба живети у илузији да креатори оваквих догађаја и оваквог историјског процеса негационизма не знају шта чине, нити да су овакви догађаји спонтани: они су савршено свесни каква је злочинчка и дијаболична улога Независне Државе Хрватске и Усташке војнице у балканској историји. Перфектно они знају шта је Усташка војница радила и какав је нецивилизацијски и нацистички терор спроводила над Србима, Јеврејима, Ромима и антифашистима. Но то није битно у циљу потискивања Русије са Балкана и из Источне Европе и у циљу прања својих крвавих мрља из прошлости. Многи од њих мисле да је такав посао етничког чишћења био и морално исправан, о чему сведоче врло млаке или потпуно непостојеће реакције са те стране.

Kоме се клањају ти кукавци на Блајбургу? Хитлеровој сателитској држави са расним законодавством и системом логора за истребљење, која је на најбестијалније начине побила стотине хиљада Срба по клеронацистичкој крилатици доктора Будака: ,,Трећину побити, трећину покатоличити, а трећину протерати.” Прича о цивилима и религијске маске на представу одавања почасти НДХ треба само да је увију у обланду некакве полуприхватљивости. Уосталом, на самом споменику пише: ,,У част и славу палој хрватској војсци свибањ 1945.” Једина хрватска војска која је пала свибња 1945. године су усташе које су покушале да побегну од правде. Да је о томе реч сведочи и застава НДХ са првим белим пољем на споменику.

Kонклузија је незаобилазна: данашња хрватска власт клања се сенима Хитлерових верних слугу које су учествовале у Холокаусту, а за Србе су спровеле свој властити Покољ са стотинама хиљада уморених на најмонструозније начине без обзира на старосну доб и године. Ако то није узнемиравајуће, не знам шта јесте. Ово је еквивалентно ономе што би Јеврејин осетио по клањању Ангеле Меркел над спомеником подигнутим Адолфу Хитлеру и СС официрима.

 

Зашто модерна Хрватска уопште ово ради? Најбољи, најкраћи и најпрецизнији одговор даје историчар Мекдоналд: ,,Надувавање броја мртвих код Блајбурга има неколоко степена значајности. Прво, даје Хрватима масакр који су извршили Срби и-или комунисти, што им допушта контрирање геноциду Срба у Јасеновцу. Друго, допушта Хрватима да се дистанцирају од Срба и комунистичког режима који су извршили овај масакр. Тиме они могу да прикажу Хрватску као невољнога члана СФРЈ, више као затвореника него као конститутивни народ. Треће, претрпјевши такав масакр, Хрвати су прошли свој сопствени крижни пут, што се често истиче у хрватској штампаној речи.” Из практичног угла, могло би се говорити о томе да антисрбизам као морална вертикала усташке политике и даље јесте присутан у Републици Хрватској, посебно имајући у виду новија историјска дешавања и третман српске мањине на територији Републике Хрватске. Апологије и глорификација усташтва постају свеприсутне и отворене, посебно јер оне омогућавају формирање једног другачијег наратива о прошлости хрватског народа, које се базирају на миту о мучеништву, а не на непријатној истини о стотинама хиљада жртава усташке кољачке државе.


У смислу легалитета, партизанско кажњавање ратних злочинаца није спорно будући да су исти били део хитлеровске коалиција, која је по капитулацији Немачке имала да се третира као оружана банда. Ако се узме питање морала и правде, онда тек долазимо до тога да је Блајбург фестивал праведности: мером каквом су мерили невиним овом приликом је пресуђено кривима.

Једини закључак који се може извести јесте да су похапшене усташе добиле и боље од онога што су заслужиле јер да је по правди било погубљења би била много монструознија. Просто је невероватно да неко има дрскости да захтева некакав правни формализам за оне који су читаву државу изградили на неселективном терору невиних само зато што су били припадници одређене етничке и верске групе. То је лекција коју морамо да научимо: не постоје жртве Блајбурга! Постоје кривци и усташки кољачи који су праведно кажњени од победоносно Југословенске армије за четворогодишње крваво оргијање над српским народом. Жртва је по дефиницији неко о кога се неко други огрешио, неко ко је неправедно страдао. Усташка војска на Блајбургу страдала је праведно, она је била крива и за то је адекватно кажњена. Нема извињења за Блајбург, нити ће га икада бити: Блајбург је манифестација правде и само таквим ставом можемо да се изборимо против монструозне рехабилитације крвавих Павелићевих кољача. Тиме се руинира усташки култ страдања и самонаметнутог мучеништва, који од последње нацистичке војске Европе прави невине цивиле, а од кољача жртве. То не смемо да дозволимо. Они који су радили оно што су усташе радиле над цивилима четири године рата морали су научити да батина има два краја.

Напослетку, оживљавање авети НДХ свакако је још један подухват који води ка потпуној дестабилизацји региона, да се послужимо речником ЕУ дронова. На њега неће бити никакве реакције фамозне ,,европске јавности” јер он долази са германофилске усташке линије хрватске политике. Слављење НДХ свакако није пут да се премосте ране прошлости, то је директно сољење рана српскога народа, које ће наићи на неминован отпор и само продубити мржњу која се све више закувава на Балкану. Било какво помирење незамисливо је са онима који витлају крвавим словом “U”, а тражити то од Срба је исто као тражити од Јевреја да се мире са свастиком. Тако нешто се није десило и никада се неће десити. Срби имају свако право да следе политику непомирења јер ово што се намеће под политиком помирења јесте рехабилитација најгорих кољача српског народа у његовој историји – хрватских усташа. Под овим условима, треба следити политику СПЦ и митрополита Хризостома о потпуном дистанцирању и несарадњи.

Бојан Драгићевић

Поделите:

6 Коментари

  1. Potpuno distanciranje i ne saradnja,Jermeni su mnogo stradali od strane turaka i nijednom Jermeninu nepada napamet da ide na more u tursku iako im je najblize,ja eto naprimer vec 30 godina ne koristim nijedan hrvatski proizvod i lepo se osecam sto preporucujem i ostalima.

    • ЖивЈеле нама Курватице – не одустају од секс тура по сплавовима. А ви идите у Словенију – Јанша вас чека.

  2. Било би корисно да се преведе и објави говор председника Немачке и министра спољних послова Немачке поводом Дана Победе над нацизмом и фашизмом. То би била лепа лекција за данашње хрватске бискупе и политичаре.

  3. “Постоје кривци и усташки кољачи који су праведно кажњени од победоносно Југословенске армије за четворогодишње крваво оргијање над српским народом. ” – КОГА је то “Југословенска армија” победила? У чему су се они разликовали од усташа? Црвена армија је преобукла усташе које су биле заробљене – И СА ПЕТОКРАКОМ НА ЧЕЛУ вратили у Југославију! У Шумадију су 1945., ДАНИМА по одласку црвене армије, ушле јединице разних ХАНЏАР дивизија које је ТитА преоденуо у петокраке – баш као и Стаљин. У Блајбургу су се разрачунавали једна фракција КОМУНОУСТАША са другом, уз злоупотребу намучене шумадијске младежи (тешко изгинуле у Срему) која их је разјуривала, и сама несвесна шта чини – није имао ко да их упути, “сво” мушко становништво било је у заробљеништву и по логорима.

Оставите одговор на Перагеније Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here