Можда не знате шта је ДАТАИЗАМ, али ДАТАИЗАМ зна све о вама

Поделите:

Свакој озбиљно припремљеној промени у друштву, често и путем револуције,  претходила је теоријска, философска припрема, прво интелектуалне елите, а потом и народних маса које су следиле ауторитете. Најпознатији примери су Волтер и Маркс, који се именују као „идеолози“, односно они који су поставили идеале, циљеве неког покрета.

Историја нам делује прилично јасно када се све посматра са дистанце, али кључно питање за нас данас је: „Да ли у садашњости препознајемо савремене идеологе неког новог друштвеног система који долази?“

Слободно могу рећи – „пројекат Харари“ већ годинама обара рекорде по броју продатих књига, одушевљава интелектуалце широм света и заводљивом реториком фасцинира слушаоце предавања по најпрестижнијим универзитетима.

Укратко:

Ко?  – ЏувалНоаХарари (JuvalNoahHarari), историчар, философ, Јеврејин, декларисани хомосексуалац.

Ко га промовише? – Између осталих, Барак Обама, Ангела Меркел, Бил Гејтс, Марк Зукерберг…

Шта проповеда? – Технократију.

Основна Харареова идеја јесте смена ауторитета. Историјски, ауторитет цркве или неке религиозне организације, постепено је замењен човековим разумом и осећањима, а баш сада, у нашем времену, смо сведоци процеса у којем главни ауторитет у нашим животима, били ми свесни тога или не, постају управо технички производи. Већину ствари које човек жели да сазна, прво пита Гугл(Google). Било да тражи лек за неку болест, рецепт за славски колач или неке историјске податке, тренутни ауторитет масама, резервоар свеколиког знања јесте интернет, односно Гугл. Приликом неког даљег путовања нико више не носи мапу са собом, сви се ослањају да ће их ГПС навигација упутити на оптималан начин. Милијарде долара зависе од тога да ли ће потенцијалном купцу, на маргинама интернет страница које посећује, бити предочена права реклама управо одабрана да одговара његовим афинитетима. Тај избор ради софтвер, који обрађује све информације које су о човеку прикупљене у некој бази података. Сваки појам који је унео у интернет претраживач, странице које посећује, музика коју слуша, производи или храна коју наручује, локације које је посетио, књиге које је „онлајн“ читао, заједно са фотографијама које се анализирају, дају један профил изузетно важан за компаније које желе да пласирају своје производе. Таквом комерцијализацијом је почео нагли развој науке о великим количинама података (big data) и тако је отворен пут за развој алгоритама вештачке интелигенције (AI). Можда звучи застрашујуће, али Гугл утиче и на нечији религиозни живот. На пример, млади нове генерације једноставно немају довољно предзнања да разумеју алегоријске и метафоричне слике из јеванђеља које чине основу Христовог учења. Они (ако немају никог старијег у близини) морају да питају Гугл како се живело у тим временима и који су обичаји били, како се то орезује лоза, како се сеје семе, како вукови грабе овце и слично. Све то је младима, одраслим у великим градовима прилично непознато. Први пут у историји, људима треба „преводилац“ за метафоре којима је Син Божији заправо упростио своје учење да би свима било разумљиво.

Техника и медији у спрези, формирају личности и обликују душе нових генерација.

Многи ће одмахнути руком, и рећи: „Ма, то о технократији смо већ слушали“, међутим управо данас, оно што је било само прича пре неколико година, почиње да директно утиче на животе свих нас, не само на младе.  Замислимо неко удаљено планинско село у Србији у којем, удаљени од града живе углавном старији људи. На дан Васкрса они би као и сваке године пошли у сеоску цркву на литургију, али овога пута, наша, српска полиција им то не дозвољава. Како је могуће да смо доспели у такву ситуацију да наша полиција, нашим људима, у нашој земљи не дозвољава нешто најосновније? Звучи неверовано, али одговор је следећи – неко је, на глобалном нивоу, кроз контролисане масовне медије, у фокус ставио информације о бројкама преминулих од неке нове болести и о опасности коју та болест потенцијално може донети. Људи су се унели у праћење тих вести из неких места на другом крају Земље, за које већина никад није ни чула, не разумевајући њихово право значење. Сваки ТВ канал, сваке новине, сваки медиј говори једну исту ствар – колико људи је усмртила нова болест. Као последица, не те болести, него „сервирања“ информација о њој, у свим земљама на свету, испред свих храмова на свету, стоји полиција. Апокалиптична сцена режирана, очигледно у једном центру. После правог „бомбардовања“ информацијама колико је нова болест опасна, после тог емотивног шока који замагљује свако рационално размишљање,следило је објашњење колико је одлазак у храмове исто тако опасан. Резултат – сви храмови на свету су затворени.

Питамо се да ли је могуће, да сви – и муслимани, и  Јевреји, и будисти, и католици, и протестанти пристану на затварање својих храмова? Да, очигледно је могуће. Могуће је зато што је, како је то сам Харари славодобитно саопштио, „религијски естаблишмент, када је дошло до опасности,  веровао у науку више него у било шта друго“. То „било шта друго“ се односило на своје искуство, своје религијско учење, своје обичаје, па и сам контакт са Богом. Харари, даље ово назива „тренутком истине“ који људи широм света треба да запамте. Да запамте и да се запитају чему служи религија која признаје ауторитет изнад себе – науку? Таква религија постаје превазиђена и непотребна, а то и јесте његов главни циљ, да нас убеди да у свим, мање или више важним, ситуацијама, не слушамо ништа друго до свезнајући алгоритам неког супер рачунара.

Доктрина или учење да онај ко овлада подацима (data), односно ко успе да сакупи, обради и пласира што већи број информација може да влада светом, се назива Датаизам. Први пут у историји човечанство је дошло до потребног нивоа техничког развоја за глобалну доминацију једног јединог центра који поседује: већ развијене рачунаре(hardware + software) који могу да раде са толико великим количинама података, биометријске сензоре који могу да неприметно из људског тела прикупљају разноразне информације (чак и да препозната осећања претварају у дигиталну информацију) и сателите који би омогућили вишеструко бржи пренос података на целој Земљи (SpaceXStarlink). Уз контролу медија и финансијских токова, ово је сасвим довољно да неко постане потпуни владар света. Наравно, слободни људи морају прво да пристану на такав сценарио. Народним масама је лако манипулисати, али како интелектуалце убедити да као ауторитет одбаце свој разум и прихвате нешто друго? Ту је Хараре да причу о стварању тоталитарног света, упакује у украсни папир бајке о развоју науке који ће донети добробит људима. Ако је већ људима наметнуто посматрање света само кроз законе физике, а човека само кроз учење биологије и био-хемије, заиста их је лако навести и на закључак да „машина“ која може да сачува и  обради вишеструко више података него њихов мозак, треба да постане и врховни ауторитет. Не само да треба да се „послуша“ та машина, него људи добровољно треба да прихвате да јој дају што више података о себи за своје добро, уз изговор како би нпр. медицинска дијагноза била потпунија или нешто слично.

Свет је дошао до тачке у којој само на основу рачунарске симулације једне пандемије и крива добијених из ње,  заустављамо целу светску економију. На основу савета научника (упитних биографија) мењамо социјалне навике човечанства старе хиљадама година. На основу страха раширеног са оркестрираних медија, у руке једног човека (којег нико никада није бирао нити га ико контролише) предаје се моћ да у наша тела убризга оно што је у његовом финансијском интересу. То је практичан пример како Датаизам функционише и куда он води.

Неке ствари можемо променити, а неке су пак неминовне. Оно са чиме ја лично не могу да се помирим, јесте да све нас надмудри један плитки материјалиста који не познаје ни само постојање људске душе. Да нико не покуша да јавно оповргне његово демонско учење, макар да остане сведочанство да смо у „тренутку истине“ – реалне претње нестајања религије са друштвене, па и историјске сцене, имали и дали прави, макар и теоријски одговор.

Глобалиста Харари: Наши хероји нису свештеници, већ медицинари који спасавају животе – Не треба нам Христос да би се превазишла смрт!

Са духовне тачке гледишта Харареово учење је инфантилно, али са ветром у леђа од пропагатора Новог светског поретка оно постаје опасно, посебно зато што су појаве попут њега потпуно потцењене међу нашим православним интелектуалцима.

М.К.

Видовдан

Поделите:

3 Коментари

  1. Зашто би православци требали да обраћају пажњу на мишљење једног Јевреја глобалисте? Или мишљења атеиста?
    У Србији је скори не одлазак у цркве пре свега наметнула власт и то са корона изговором (врло вероватно под глобалистичким утицајем).
    А и сама црквена власт носи у свему томе своју одговорност.
    Што не значи да је то за Хришћане прихватљиво и да би се те ситуације у будућности требале прихватити.
    Што се тиче диктата базираног око култа информатике или атеистичког глобализма уопште…
    То је надувано изван пропорција, специјално када се говори о Србији.

  2. Čuj heroji medicinari a ne sveštenici hahahahaha??????
    Pa budale tupave heroji su ljudi koji žrtvuju život za nekog a ne neke budale po bolnicama i crkvama.
    To su debele guzice i jedni i drugi jer nisu spremni svoj život da žrtvuju ni za kog sem za nekakvu platu kojom su plaćeni.
    Herojima ne treba ovozemaljska plata,novac ili nekakva robnonovčana izmišljotina ljudske pohlepe.
    Heroji su ljudi od onog sveta ,sa one strane života i smrti.
    Koji žrtvuju svoj život za drugoga jer ih očekuje posle smrti nagrada u večnosti.
    Ovde se samo iskušavamo svi vrede li naše bezvredne duše više od onoga za šta mislimo da vrede.
    Taj ko ovde ostvari sebe nema šta da očekuje posle smrti i u tome mu neće pomoći ni dataisti ni idealisti ni materijalisti.
    Niko, ako njegova duša ne vredi pišljivog boba ispred večne božanske svetlosti.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here