Ведран Гагић: Епископи у СПЦ се не бирају по географском пореклу

Поделите:
Блаженопочившег Митрополита Амфилохија још нису ни покопали, а један угледни свештеник Митрополије Црногорско-приморске већ говори о условима које мора/треба/било би добро да испуњава не само нови владика него веровали или не и Свети Архијерејски Сабор СПЦ при избору новог Епископа на трон Митрополије Црногорско-приморске! И то на начин који оставља утисак да се постављају услови и подучава СА Сабор СПЦ о ономе што је њихов посао.
Сабор добро зна како се бирају Епископи у СПЦ на све и један трон наше Цркве. Није им први пут. Сигурно је да неће сад измишљати нова правила посебно за богомспасавану Митрополију Црногорско-приморску нити ће да се покорвају неким измишљеним условима, ма ко год их смислио.
Не само да је све ово веома неумесно јер се Митрополит Амфилохије још „није ни охладио”, него су и понуђено тумачење и „сугестије” сасвим супростављени поретку који влада у целој нашој помесној Цркви. Слични су и данашњи коментари у листу Политика где се каже да Епископски Савет треба да буде умешан у избор новог Епископа на трону Митрополије Црногорско-приморске, што је бесмислица по више основа. Епископи који чине Епископски Савет јесу у Сабору СПЦ који одлучује. То би требало да је довољна илустрација бесмисла ове сугестије. Али то није све.
Епископски Савет у Црној Гори, по хиљадити пут, јесте само саветодавно тело које је формирано 2006.г. са само једним задатком. Тај задатак је био разговор с државом с циљем постизања споразума око правног статуса Српске Православне Цркве у Црној Гори. Њихова надлежност је била и остала само саветодавног карактера. Они нису уставно регулисан ентитет унутар СПЦ јер немају никакву еклисиолошки, канонски и правно обавезујућу улогу.
Колико је Епископски Савет био успешан у томе задатку, видели смо. Наравно, објективне околности, непријатељски став световних власти према Цркви, јесу један су од главних разлога неуспеха Епископског Савета да испуни свој задатак. Али чињеница ипак јесте да, на жалост, нису успели. Због тога је, ipso facto, Епископски Савет непостојеће тело, јер не постоји више разлог због којега је основано. Осим уколико на следећем Сабору не буде донета одлука о неким новим обавезама Епископског Савета што би га оживило? Моје је мишљење да сви Епископски Савети, у склопу припреме за нови Устав СПЦ, треба да буду распуштени већ по следећем Сабору.
Због тога је бесмислено помињање Епископског Савета у вези са било чиме. Епархијски Архијереји по природи своје службе се свакако међусобно саветују и без неких Епископских Савета.
Међутим, да се осврнем још мало на изјаве поменутог свештеника. Он тврди да се Митрополити Црногорско-приморски бирају двојако. Хиротонијом од стране Пећког Патријарха (тј. Патријарха Српског) и избором од и из локалног народа као „израз народне сагласности”. Ако се ова тврдња доведе логиком до краја испада да уколико је неки епископ већ хиротонисан (на другу епархију од стране Патријарха) довољно је да има племенски исправна крвна зрнца и да га народ извиче за митрополита па да он то постане. Сабор је ту онда само декорум, а грлатост је реална моћ избора.
Измишљање тога да у Митрополији Црногорско-приморској важе нека посебна правила је непримерено. У свакој од епархија СПЦ су због историјске нужности биле некакве ванредне и специфичне околности. Али нико из тих епархија не измишља да су некадашње историјске околности сада разлог условљавања начина избора епископа. Ми смо Црква са обновљеним јединством већ 100 година у којој важе иста правила за све, а историја је историја.
Наша тзв. „слободна” дијаспора је имала свој црквено-народни начин избора (кандидата за) епископа. Сада можемо теолошки да разматрамо шта све у томе има можда добро. То је сасвим друга тема. Међутим, по повратку из раскола слободна дијаспора је прихватила правила која важе једнако за све у СПЦ. А правила су да СА Сабор СПЦ бира и поставља епархијске архијереје на прописани начин, и ту је крај. Ако буде у новом Уставу другачије биће другачије, до тада нема шта да се измишља.
Никаква крвна зрнца се ту не гледају и не броје јер ми нисмо нека расистичка Црква која врши етно сегрегацију на ове и оне. Сви смо један организам са свим својим личним различитостима. И у Цркви као личности јединствене и непоновљиве са хиљаду различитости не правимо сегрегацију и не вршимо посебна богослужења за црне/плаве, тамно/светло путе, за либерале/конзервативце, старе/младе, Србе/Црногорце, или посебно за оне рођене на Дурмитору и оне на Фрушкој гори.
На крају, у тв коментару водитељ наводи како у СПЦ постоје три митрополије што није тачно. Постоје четири, и на челу једне од њих није Митрополит него Епископ, већ други по реду са титулацијом само Епископа. Што је такође једна од могућности за Митрополију Црногорско-приморску, да на чело дође неко са титулацијом „Епископ”. Као што је некада био случај и са Митрополијом Загребачко-љубљанском.
Узевши све у разматрање СА Сабор ће добро одмерити шта је најбоље за Јеванђељску мисију у богомспасаваној и славној Митрополији Црногорско-приморској у складу са тиме ће поступати. Сигурно је да то неће чинити ни по бабу ни по стричевима ни по несувислим сугестијама већ по правди Бога истинога.
Почившем Митрополиту нека је вечан спомен у Царству Христовом и дај Боже добро дело руку његових у Црној Гори узраста. Он је увек био пажљив да Црква буде Црква Христова, а никада да не буде место бројања нечијих крвних зрнаца и подела и условљавања.

Блаженопочившег Митрополита Амфилохија још нису ни покопали, а један угледни свештеник Митрополије Црногорско-приморске…

Posted by Ведран Гагић on Недеља, 01. новембар 2020.

Извпр: Фејсбук профил Ведрана Гагића
Поделите:

4 Коментари

  1. Ни Алксандар Вучић није епископ, па је учествовао на прошлом АС – мимо
    правила рада АС, зашто онда не би требало да Миртрополита Амфилохгија
    замени Србин из Црне Горе – Црногорац?

  2. Vucic nije ucestvovao u radu SASabora vec je pozvan od strane Patrijarha i Episkopa da se obrati clanovima SASabora. Kao dokaz tome (da nije ucestvovao) svedoce fotografije da AV nije usao u saborsku salu (prostoriju u kojoj zasedaju samo Arhijereji) vec su clanovi Sabora u jednom od salona patrijarsije razgovarali sa predsednikom RS. I, da ne bude zabune oko Vaseg spinovanja, AV nije prvi drzavnik koji se obracao SASaboru.

    p.s.
    Ja sam za to da Mitropolit CG uvek bude neko iz Crne Gore, ali pod uslovom da i u Srbiji na svim Eparhijama (ukljucujuci i beogradskokarlovacku) bude uvek neko iz Srbije.

    • То не може бити једини критеријум, али треба уважавати и критеријум завичајности. И у Хрватској је задњих деценија било доста проблема због несналажења владика који су дошли из других средина и уопште не познају дубину проблема и све тешкоће и специфике ситуације у Хрватској.

  3. Slobodno napišite da je ugledni sveštenik koga pominjete otac Gojko Perović, on sje svoj stav izneo javno pred milionskim gledalištem…U nadležnosti je sabora izbor arhijereja a sabor su klir i verni narod…koliko je na saboru da izabere arhijereja toliko je na verujućem narodu da kaže amin…bez saglasja oba plućna krila nema zdravog organizma…

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here