Жељко Ињац: „Јер ви то заслужујете“ – филозофија трансхуманизма

Поделите:

L’Oreal-ов слоган Because I’m worth it – „Јер ви то заслужујете“ настао је у Америци (САД) као ТВ реклама и прославио је  L’Oreal .

Овај мајсторски спин, који је L’Oreal начинио светски познатим брендом, данас се користи у безбројним електронским и ТВ рекламама. Слоган је постао лајтмотив не само познатих брендова, већ и филозофије живота савременог човека. Кључ успеха овог слогана треба тражити у све већој нарцисоидности постмодерног човека.

За разлику од верске филозофије по којој човек шта год да чини, ничим не може заслужити божанску милост, осим личним чином самог Бога, као рецимо кроз хришћанско учење о искупљењу грехова Христовом жртвом, која се даје за све људе и сав свет, трансхуманистичка филозофија полази од обратног постулата – да човек заслужује спасење без обзира шта Бог мислио о њему и то спасење се такође даје целом човечанству и за сав свет, савест или морална начела у овом другом случају нису битна. Трансхуманисти се ослањају на еволуцију и напредак технологије. Еволуциони биолог Џулијан Хаксли је зачетник ове идеје. Сматрао је да људска врста може надићи саму себе, при чему би човек и даље остао човек али побољшан новим могућностима. У својој књизи „Религија без Откривења“ такво уверење назива трансхуманизам.

Тежње трансхуманиста су усмерене примарно ка експлоатацији технолошких знања у подручју  различитих  дисциплина  као што су, неурохирургија, биотехнологије, генетски инжењеринг, нанотехнологије, информатика, и сва достигнућа којима би се превазишли недостатци људског тела и на крају сама смрт.

Трансхуманисти на крају ни не верују у Бога или богове али попут свих религија верују у бесмртност човека. Циљ трансхуманизма јесте бесмртност човека кроз његово апдејтовање и апгрејдовање уз помоћ савремене технологије и науке. Али и не само то. Тај нови човек Übermensch, кога је пророковао још давних дана Фридрих Ниче, кога је безуспешно покушао створити Трећи рајх, данас има изгледа на реализацију. Übermensch неће бити плавокоси и плавооки припадник аријевске расе, то је заблуда Немаца ХХ века, већ киборг чија свест ће бити један аплоадована на микрочип у виду софтвера и повезана са аутономном вештачком  интелигенцијом након што, негде око 2050. или нешто мало раније дође до сингуларитета.

Киборг човек или пост-човек би био унапређена верзија савременог човека. Био би лишен многих недостатака који су карактеристични за људска бића. Рецимо, живео би бесконачно дуго, био отпоран на све болести и старење захваљујући редизајнирању људског тела комбиновањем напредних технолошких и медицинских метода као што су нанотехнологија, генетски инжењеринг, клонирање, неуротехнологије итд.

Трансхуманистички појам сингуларности означава замишљену прекретницу у историји. Моменат када ће ураган технолошког развоја достићи такву брзину да више ништа неће бити исто након тога. Нешто попут открића точка или ватре. Моменат од кога се поново могу почети рачунати године као од Христовог рођења. Моменат предвиђен филмом „Терминатор – стварање Скајнета“ али с том разликом што је овај филм сувише базиран на хришћанској апокалипси. Вишеструки наставци овог филма са разним варијацијама будућности увек подразумевају апокалиптични крај историје након стварања вештачке суперинтелигенције. Тек у последњим филмовима се назире киборг – получовек-полумашина, појава која даје наду у могућност превазилажења детерминисане будућности али који до краја не успева да надиђе проблем, укорењен у свести сценариста, хришћанске апокалипсе. Трансхуманисти немају овај проблем. Они не прихватају сценарио хришћанске апокалипсе јер је за њих тај моменат почетак новог доба, заправо тек рана фаза историје човечанства. Тачније, апокалипса се неће ни догодити, већ човек улази у нову еру у којој еволуира захваљујући својој интелигенцији.

Постхуманизам и постмодерна су фаза из које настаје трансхуманизам. У постхуманизму европски човек жели да превазиђе своју људскост, постане Ничеов Übermensch, који не зависи од судбине, нити од милости богова или Бога, а пре свега не жели да буде у „милости“ западне хришћанске цркве-теологије, већ кроз рашчовечење и вољу за моћ се враћа у анималну природу, и тако постаје надчовек или барем он то тако мисли, а после смо видели током Другог светског рата како је тај анимални човек кроз вољу за политичку моћ постао заправо негација човека. Трансхуманизам полази од сличних поставки у односу на религију. За трансхуманизам, Бог је такође мртав, као и за постхуманизам, али метод којим ће човек постати надчовек није политика, нити је то политичка идеологија, већ  културна идеологија којој је циљ да човека кроз развој науке и технологије унапреди. Трансуманисти не морају да пребројавају ничија крвна зрнца да би доказали да је овај процес већ отпочео, јер у свету у коме живимо више од пола човечанства свакодневно пребива у виртуелној реалности, а медицина упорно продужава људски век.

 

 

Границе хоризонта догађаја

 

Две наизглед различите по садржају сајенс-фикшн серије, које се емитују последњих година у ХБО продукцији, говоре управо о тој моћној вештачкој суперинтелигенцији. Једна серија се зове DEVS (на латинском ДЕУС значи бог), режисера и сценаристе Алекса Гарланда, говори о научно-истраживачком центру који у тајности развија суперкомпјутер чије су способности невероватне. Висока технологија која је креирана у том центру способна је да завири у далеку прошлост, до почетка историје, али и у будућност до сингуларитета (серија очигледно рађена према трансхуманистичкој идеологији). Коначно први серијал се завршава тако што главни глумци након погибије завршавају у виртуелној стварности која је по свему идентична реалности у којој су претходно боравили, чак до најситнијих честица молекула. Претходно од главног протагонисте серије најављивано „васкрсење мртвих“ добија свој смисао у последњој серији, али васрксење које се ни по чему не подудара са оним у које верују верници аврамовских религија. То је заправо виртуелно васрксење. Особе настављају да постоје у виртуелном свету након своје физичке смрти али тај свет или тај рај на земљи може да потраје онолико колико суперкомпјутер буде дуго укључен у струју.

Друга серија се зове Западни свет (Westworld). Трећи серијал ове серије открива да није само андроидима детерминисан живот, већ се то дешава и читавом човечанству. Моћна вештачка интелигенција на основу доступних података о сваком живом човеку генерише безбројне варијанте будућности и бира ону која је најмање штетна за целокупно човечанство, односно ону верзију којом се избегава апокалипса.

У обе серија кључни појмови су слободна воља и детерминисаност. Обе серије и оба сценарија не одбацују могућност слободне воље али их своде на статистичку грешку, а човечанство одређују као детерминисано крдо које се невидљивим интервенцијама може држати у покорности за његово добро. Уместо стихије и случаја којима је човек током историје био препуштен, вештачка суперинтелигенција одлучује и о најмањим детаљима човековог живота. Тако су избегнуте све аномалије људског друштва а инциденти, сукоби и несрећни случајеви сведени на минимум. Апокалипса је одложена, а човечанство није ни свесно да живи у утопији, односно матриксу. Будућност овог матрикса је у коначници непредвидива јер сингуларност не дозвољава да се види.

 

 

Обе серије су дефинитивно инспирисане трансхуманистичком идеологијом. Трансхуманисти предвиђају баш овакву будућност, али она не може да се прецизно опише осим сајенс-фикшн серијама и филмовима или теоријским конструкцијама, јер сингуларност не дозвољава да се пређу границе хоризонта. У теорији релативности, хоризонт догађаја остаје изван могућности запажања. Сингуларност је тачка у којој гравитационо поље савија простор и време што ствара бесконачну масу и бесконачно гравитационо поље, тако да ни светлост није способна да изађе. Оно што се догађа у сингуларности је непознато онима који су изван ње, а за онога који пређе у сингуларност повратак је немогућ. Једно је сигурно, са становишта трансхуманизма,  сингуларност је неминовна јер је научно-технолошки прасак неизбежан или како би то рекли трансхуманисти: „Сингуларност је близу – отпор је узалудан“.

Да ли ће будућност заиста бити потпуно детерминисана утопија под контролом вештачке интелигенције и да ли ће се сингуларност заиста догодити, како то приказју новије серије у духу ове културне идеологије, просто је немогуће знати чак и са становишта трансхуманизма.

 

Вечни живот

Једна од идеја водиља трансхуманизма је вечни живот или васкрсење мртвих. Вера у коеволуцију машина и људи и развој вештачке суперинтелигенције и науке треба да обзебеди вечни живот у физичком телу или у виртуелном свету. Ово друго би се могло рачунати као васкрсење мртвих уколико довољно моћан супер-рачунар успе да репродукује до најситнијих детаља идентитет преминулих особа.

 

Директор инжењеринга у Гуглу, Рејмонд Курцвајл, планира да омоћи човечанству да живи вечно. Његов план се заснива на веровању у неминовност сингуларитета и појаву вештачке суперинтелигенције која ће сама себе да унапређује и која ће утицати на развој будућности човечанства. Магазин „Тајм“ му је посветио насловницу са насловом: „2045 – година кад човек постаје бесмртан“. По његовој тези човечанство ће постићи бесмртност тако што ће компјутерска технологија будућности омогућити да се скенира мозак и ум пресели на рачунар. Тако би се превазишла биолошка ограничења а сваки појединац би наставио да постоји као софтвер који би био носилац идентитета и свести.

Вечни живот и рај на земљи су изворно религиозни појмови који су преузети од стране трансхуманиста као оне вредности које суштински заокупљају човекове мисли од почетка историје, али заогрнуте у научну обладну и представљене као остварљиве већ сад и у овом свету.

Насупрот хришћанском учењу да Царство небеско (рај) није у овом свету, мада се његов предукус може доживети у цркви те да је вечни живот у есхатону (након историје), постхумане и постмодерне идеологије су увек рај покушавале да остваре на земљи, а  трансхуманисти покушавају и вечни живот да обезбеде не за некаквог васкрслог и преображеног човека, нарочитом натприродном интервенцијом, већ за физичког човека, коеволуцијом са машинама који би тако постао надчовек или бог или киборг-бог.

 

Човекобог или Богочовек?

За хришћане Бог је умро и васкрсао да би човек постао бог. За трансхуманисте Бог је умро јер више није потребан, заменили су га наука и технологија и они ће човека начинити богом. Резултат је наизглед исти али је суштински различит – разлику је пре двеста година дефинисао Достојевски.

Укратко за Достојевског сва дилема европског човека се своди на „проклето питање“ човекове личности. Антропоцентрични одговор је одговор Ничеа али коме је претходила сва европска филозофска мисао па и она религиозна – Човекобог, Homo deus. Насупрот овоме је богоцентрични одговор – Богочовек или Христос.

Да би се постало човекобог потребно је само да се прихвати коеволуција машине и човека. Надограђујући постојећи биолошки систем производима технологије. Повезивањем и усклађивањем машина и човека. Пребацивањем свести на рачунар или рачунара у мозак, сасвим је свеједно, битно је да ово аплоадовање побољшава човекове способности. Трансхуманисти и датаисти обећавају да ће на овај начин човек физички постати бољи, супериорнији, паметнији,  савршенији, па и у моралном смислу напреднији. Но, колико је човек постао моралнији захваљујући напретку технологије, можемо видети већ данас. Рецимо сви учесници ријалити програма поседују паметне телефоне, па их то не чини моралнијима, а ни паметнијима. Информације су данас доступније него икад, али кад погледате читаве низове глупих и бемислених коментара на друштвеним мрежама, схавате да технологија суштински није променила човека.

Да би човек постао бог по благодати, односно да би се уподобио Богочовеку, потребно је да ради на себи. Потребно је суштински да измени своју личност и да превазиђе своју анималну природу, склоност ка злу и етички да се уздигне. Киборг-бог нема моралну дилему да ли му је потребна анимална природа, а „вечно“ аплоадовани софтвер личности неког нарциса, остаће вечни нарцис.

Датаизам

Историчар, филозоф и аутор бестселера „Хомо Деус”, Јувал Ноа Харари је такође и један од идеолога глобализма те је уједно и промотер новог правца у трансхуманизму званог ДАТАИЗАМ.

Датаизам је убеђење да онај ко може да прикупи и обради што већи број информација (big data) заправо може и да влада светом. Све информације које су данас доступне захваљујући напредној технологији, од оних које се о корисницима друштвених мрежа прикупљају са или мимо њиховог знања и воље, до оних које о нама прикупља држава, медији, медицина, анкетари, паметни телефони, разне компаније, најчешће путем интернета или на други начин итд.

Све те информације након обраде могу да послуже за контролу народних маса и њихову манипулацију.

За Харарија као и за све трансхуманисте људи се суштински не разликују од машина, тако он тврди да се однос према смрти променио научном револуцијом, „јер за научнике смрт није божји декрет, већ технички проблем. Не умире се зато што је Бог тако одлучио, већ зато што је срце престало да пумпа крв, рак је уништио јетру или се јавио већ неки трећи технички проблем.

Према речима Харарија, други Христов долазак није потребан да би се превазишао проблем смрти јер „то може да уради неколико научника у лабораторији“.

Хараријева филозофија ДАТАИЗМА је наравно представљена као она која жели добробит човечанству. Информације се прикупљају да би се помогло човеку а не да би се контролисало човечанство. Но, без обзира што се позива на науку, ко гарантује да ће се те информације заиста користити за добробит човечанства?

Научна обланда у коју је увијен трансхуманистички покрет не оставља превише простора критичком мишљењу, јер је веровање у науку подигнуто на ниво религиозног култа. Критичари трансхуманизма бивају етикетирани као верски фундаменталисти, популисти или просто као глупаци. Ипак, потребно је отворено рећи да трансхуманизам није наука, већ идеологија! Идеологија која је сурогат религије, која нуди замену за оно што је до сада била религија.

Трансхуманизам поручује: „Не морате мењати своје навике, одрицати се својих порока, трудити се да постанете бољи човек својим напорима, наука и технологија ће вам помоћи да живите вечно у рају на земљи. Уколико се разболите, рецимо од сифилиса и отпадне вам нос, наука ће решити тај технички проблем. Ако сте депресивни и помишљате на најгоре, наука ће вам уградити софтвер у главу који ће вам приказивати шарени свет у дугиним бојама и тако ће отклонити тај технички проблем. Одреците се своје слободе избора и препустите избор суперинтелигентном Скјанету јер он боље зна шта је за вас добро. ЈЕР ВИ ТО ЗАСЛУЖУЈЕТЕ!“

„Човекобогу и кандидату за човекобога све је дозвољено. Али, против таквог схватања протестује људска савест. Савест! Шта је савест? Пита Иван (Карамазов). Ја је сам правим. Што се ја мучим? Из навике. По општој човечанској навици, за седам хиљада година. Па кад је тако — одвикнимо се од савести и бићемо богови!“ ( Достојевски о Европи и Словенству – Свети Јустин Поповић)

 

Жељко Ињац

КЦНС

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here