Зоран Ђуровић: Морални штоф професорâ Кубата и Санда

Поделите:

 

Родољуб Јат Кубат, редовни професор и Драгомир Сандо, ванредни професор, који предају на ПБФ, тужили су декана ПБФ Зорана Ранковића Етичкој комисији Универзитета у Београду за неисправну реконструкцију избора чланова Савета ПБФ. Не само због овог, него и због континуиране кампање коју Кубат, Перишић, Сандо и неки други воде против САСинода СПЦ и ПБФ, Научно наставно веће ПБФ је на седници одлучило да пошаљу представку Синоду, који даје лиценце предавачима или их повлачи, а већ имамо закон о високошколским установама који вели да се кажњавају наставници који руше углед институција на којима предају. Синод је повукао лиценцу за рад проф Кубату, што је и у складу са овим световним законодавством. Делује чудно да ови „напредни, модерни, прогресивни“ професори замишљају да не могу да изгубе лиценцу за рад. То је западна тековина и модерна. Уколико би се неки фројдијанац или клајнијанац, или неко из озбиљног психтерапеутског еснафа заљубио у пацијента и ступио у везу са њиме, изгубио би посао. Да не говорим за лекаре, правнике итд. Тако и Синод СПЦ има уговором установљен прерогатив да даје дозволе и отказе предавачима на ПБФ.

Кубат се жали сада да није „саслушан“ од Синода, али није био „саслушан“ од Синода ни пре 15 година кад је добио nihil obstat да предаје. Један од новијих гафова му је следећи: „Један колега, стручан за Канонско право, управо ме обавестио да је ово, што су смислили узурпатори на ПБФ и неки чланови Синода, противуставно. Директно супротстављено Уставу СПЦ, члан 218: ‘Нико се не може казнити ниједном црквеном казном без претходног саслушања’“. Кубат је или глуп, тј. не познаје црквено право, или је цинично безочан и пласира неуком народу ове флоскуле. Он није кажњен за црквене преступе, него за рад против ПБФ. За све хуле које је сипао против Синода и Патријарха он би морао да добије одлучење од причешћа док се не покаје. Јасно се вели у Уставу чл. 217: „За верне [Кубат је лаик] казну привременог лишења појединих права и почасти у Цркви изриче надлежни Архијереј а остале казне надлежни Епархиски црквени суд“. Тако и чл. 216 вели о казнама за лаике: „1) привремено лишење појединих права и почасти у Цркви; 2) искључење из црквене заједнице на извесно време, и 3) коначно искључење из црквене заједнице“. Дакле, Кубат није кажњен за црквене преступе (то ће ваљда тек да уследи), него од тела које је задужено за радне дозволе. За приметити је да Кубат прибегава истој вашарској тактици као и рашчињени и одлучени од Цркве Артемије. Он се жалио што га није осудио Велики Црквени Суд, него Сабор, као да не зна да је Сабор врховно тело СПЦ! Зна јако добро, али то пласира код неуког народа да би могао мешетарити и зарађивати на њиховом незнању.

Другој тактици је прибегао Сандо. Повукао је свој потпис са тужбе и отрчао код Патријарха да се поспе пепелом по глави и покаје у кострети… Заборавио је на врлог Кубата у секунди. Био је на неформалном пријему јер је као јегуља која плива у свим водама, а богме и по суву. Одговоран је за веронауку у београдско-карловачкој, а од скора и у сремској епархији. Искрено говорећи, Санда ставити на такву функцију ми личи на противприродни блуд. После познатих финснијских скандала у Цркви Ружици на Калемегдану, премештен је „по казни“ у св. Марка. Прота Ојадин (кажу ми да је под тим именом познатији мада га неки зову и Овајдин) га пригрљава у гнездо Тв Храма. Ваља се помоћи страдалнику… Слава Богу, Стојадин после доби отказ. Ђиласови медији нису нешто нарочито протествовали и дували причу, јер су и прота Стојадин и Никола Станковић (добио отказ са Стојадином) заштићени од неофаранских промотера.

Иако прилично добро познајем ситуацију на ПБФ и у СПЦ, увек ме изненади чиме хране те људе. Ја њима не бих дао да чувају ни нацртане овце. Брутални тон којим оцртавам ове људе (захтевна реч) је нереално господствен у односу на оно што је чињенично. Њима би био примерен неки нови Прокопије са својом Тајном историјом. „Покајани“ Сандо је магистрирао иако није имао 3 положена испита за магистарски! Тадашњи декан Теолошког факултета је хтео да спречи ту одбрану, али је интервенисао митрополит Амфилохије Радовић, како веле добро обавештени, и овај је добио степен. Када је пак бранио докторски, један од чланова комисије није ни био доктор наука. Тај „вансеријски“ професор је аплицирао и за редовног професора, али је то било једини пут да су га одбили, јер је тадашњи продекан Александар Ђаковац открио да се ради о плагијату са којим је овај аванзовао свој захтев.

Једини оригинални допринос др Санда за, српску а у овом случају и светску, науку се не тиче теологије него  историје светске књижевности. Велеучени др Сандо „открио“ је непостојећи роман Томаса Мана, Пометња и рани јади (есеј, sic!), који цитира у свом тексту Цивилизација и/или култура у служби просвете (ако нисте прочитали, похитајте) објављеном у зборнику Српска теологија у 20. веку, 19 (2015), стр. 78, који је приредио, те самим тим за њега одговара, проф. др Богољуб Шијаковић.

У енкомијуму за Санда можемо навести што је присилио све студенте ПБФ да прочитају само Катихетику митрополита Амфилохија! То се прочита и све вам је јасно, не треба се расплињавати. Ерго, и моја маленкост је пажљиво прочитала то дело, исподвлачила… али сам срећом полагао код Амфилохија. Узех пак да мало и преконтролишем то дело, јер има индекс аутора, па узех Хајдегера. Одем на стр. 36 (фикција, не сећам се тих страница), вели: Хајдегер каже да је човек биће за смрт! На 56: Хајдегер каже да смрт гута човека! 127: Хајдегер каже да је човек биће за смрт, али ми се са тиме не слажемо! – И тако ја научим све о Хајдегеру!

Хвала богу, људи нису докторирали код Санда (знали су да би сутра црвенели), али је зато имао највише дипломских радова, јер су студенти знали да не треба ништа да раде. Мени све ово говори да Његова Светост мора да задржи Санда за веронауку до протиног последњег издисанија, иначе веронаука без његовог талента пропаде! Нема те речи којом би се достојно описали Сандови доприноси науци, јер исти и не постоје.

На седници ННВ ПБФ за то да се не шаље пријава Синоду на Кубатов рачун гласали су против само он и Вукашин Милићевић. Богољуб Шијаковић, који је са Кубатом излазио у неколико наврата да се консултују, био је уздржан. Њему је то била претпоследња седница. Владан Перишић, који је био Кубатов мозак, није смогао снаге ни да дође на седницу. Све је личило на неку Шекспирову драму. Трагикомедију.

Јунак наших дана, Родољуб Јат Кубат је на твиту написао како ме је тужио за клевету; није поменуо моје име, али вели да ће материјално обештећење дати у добротворне сврхе. Најпре није ме ни тужио, како фантазира у једином преосталом свету у коме егзистира, а у реалном није ни могао, јер сам изнео истину. Наиме, он је 2015. пријавио једну монографију у штампи за свој избор у редовног професора за ужу научну област Библистика, а она није објављена. Тако стоји у Изборном већу православног богословског факултета, комисије за Кубатово унапређење, јер је био једини пријављени кандидат. Цитирам: „Научне монографије: 1.     Основи старосавезне антропологије (2008); 2. Синопсис – Упоредни преглед еванђеља (2008); 3. Траговима Писма: Стари Савез – теологија и херменеутика (2012); 4. Траговима Писма II: Стари Савез – рецепција и контексти (2015); 5. Основы ветхозаветной антропологии (2015)“. Дакле, наведено је да је Основы ветхозаветной антропологии објављена 2015, а она није објављена ни данас. У Додатку комисије пише „Основы ветхозаветной антропологии, Београд: Православни богословски факултет, Санкт-Петербург: Санкт-Петербургская православная духовная академия 2015, 200 стр. (на руском – у припреми за штампу, има потврду издавача)“. Реч је, како се види, о превари ширих размера. Интересантно је да нико од чланова комисије није библиста: др Предраг Пузовић, др Владан Перишић, др Војислав Јелић. То је била „стручна“ комисија која је унапредила Кубата, који је докторирао у Београду, а не на неком светском реномираном библијском институту. Ово помињем стога што се он гради неким теологом, а само је локални богословчић који није видео светске теологије.

О његовом моралном профилу говори и реферат о реизбору Данила Михајиловића, асистента на групи за библистику, који су одвојено поднели Кубат, као председник комисије, и Драгутиновић и Божовић као чланови. Суштина проблема је да нам је, по ко зна који пут, Кубат показао своје право лице. Пред светом је борац за истину и слободу говора, а, заправо, када је у прилици да гази своје неистомишљенике, онда то ради јако брутално… Кубат одбија Михајловићеву апликацију 14/09/2020, испод које се Драгутиновић и Божовић не потписују, а они су дали своје позитивно мишљење, које Кубат није потписао, 10/09/2020. На области библистике на ПБФ сви су се оградили од Кубатових претходних интервенција, којима је смерао да своје колеге, које сада назива кукавицама и издајницима, увуче у свој приватни рат против СПЦ. Кубату је јасно да су му саборци окренули леђа и оставили га на цедилу. Негде слути да је исто урадила и Ректор УБ, проф. Иванка Поповић, па се на ње већ жалио. Ускоро ће, када буде уклоњен са ПБФ, и њу почети да третира као и Синод.

 

Зоран Ђуровић

Рим, 22/09/2020

Поделите:

4 Коментари

    • Не знам зашто ме не туже Кубат, Перишић, Сандо, Максим, Григорије и компанија? Ствар је једноставна: тужи се неко за лаж и клевету. Мене никад нико није тужио. Само јуначки трпе ово разобличавање њихових злодела.

  1. Gde je sad jos neki tekst samozvanog proroka o sprezi izmedju Amfilohija i Mila Djukanovica? Sta bi sad sa svim tim tekstovima, taman smo se udubili u radnju spijunskog trilera po kom su negativci koji su se ikad zamerili Djurovicu? I gde je odgovornost za sve te tekstove, sad kad se ispostavilo da su svi do jednog obicno smece? Da li ce Djurovic da odgovara za to sto je mesecima podrivao Mitropoliju i Srbe na litijama, koje su dovele do pada poslednjeg komunistickog rezima u ovom delu Evrope? Sta bi sad kad je jedna od prvih stvari koje ce nov rezim da uradi ponistenje Zakona o verama koji je doveo do svega ovoga? Gde je sad tekst koji objasnjava kako je Djurovic mesecima zapravo bio u pravu, da se yapravo ne desava sve ovo sto se desilo?

    • Није тема. Сада нека Лохи да Дритану (Великој Албанији) АНБ, војску, полицију, правосуђе и спољне послове и да у Влади не буду Срби. Ти си само жалосни дебил, ништа друго.
      Текст о Лохијадама ће ускоро изаћи, на вашу радост.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here