Aleksandr Lambros: Kolekcionarstvo kao čin pobune i otpora

Otkud prvi ateista Srbije da izlaže u dvoru jedne od eparhija SPC? Od trenutka kad sam osvestio činjenicu da je SPC, a to je nedavno u svom intervjuu za „Glas Amerike“ otvoreno i potvrdio general potpukovnik Frenklin Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, u očima NATO glavna smetnja za „dovršavanje posla na Balkanu“, moj mi je ateizam postao drugorazredan u odnosu na srpske nacionalne interese. Srpstvo iznad svega!

Screenshot_4
Screenshot_4
Podelite:

Kolekcionarstvo kao čin pobune i otpora

Veliku stvar imam da obznanim! Izlažem, prvi put, deo svoje lične umetničke zbirke, koju trudoljubivo i ne bez mnogo odricanja, gradim nekoliko godina unazad. I to ne bilo gde! U biblioteci vladičanskog dvora u Pakracu! Mesto od izuzetnog značaja i prestiža za srpsku nacionalnu kulturu. Za vas koji ne znate, a donedavno ni ja nisam znao, evo nekoliko podataka koji će vas sasvim izvesno impresionirati (i učiniti nacionalno ponosnim).

Endre Penovac

Episkopska knjižnica u Pakracu je treća biblioteka srpske crkve, posle Hilandara i Patrijaršije. Po svom značaju Pakrac je isto što i Sent Andreja, Sremski Karlovci, Cetinje… To je najznačajnija srpska biblioteka zapadno od Drine i Dunava. Druga biblioteka u svetu po broju starih srpskih štampanih knjiga. Svaka deseta knjiga koju su Srbi štampali u XVIII veku je u Pakracu. Svaka deseta knjiga koju su Srbi štampali u XVIII veku je u Pakracu. Osnovao ju je 1786. godine episkop pakrački Kirilo Živković, što je čini devet godina starijom od petrogradske Ruske državne biblioteke. Poređenja radi biblioteka Britanskog muzeja osnovana je 1753. a ona manastira Sv Galena (u Švajcarskoj) u svom sadašnjem obliku 1767. godine. A slučajni Srbi iz redova okupaciono-kolaboracionističke elite vas ubeđuju da smo kulturno iniferiorni.

Vojislav Radovanović

Biblioteku je 1941. godine oduzela NDH. Godine 1945. su je zadržali komunisti i potucala se od nemila do nedraga do polovine osamdesetih, kada je ono što je od nje ostalo vraćeno u dvor. U ratu 1991/92. spasao ju je hrvatski oficir Ivan Hiti (hrvatske snage naložile su njeno uništenje). Od tada do 2007. godine nalazila se u zagrebačkoj nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici. Odatle je u Pakrac prenesena 2017. godine i čuva se u eparhijskom depou odakle će biti prenesena u dvor kad se završi obnova prostorija u istočnom krilu namenjenih za smeštaj biblioteke, što se očekuje da bude ove godine. Inače, biblioteka sadrži i značajnu rukopisnu zbirku s knjigama uglavnom iz 16. veka. Jedna od dve sačuvane knjige Joakima Vujića su u njoj, kao i jedini potpisani primerak od pet primeraka prvog izdanja Vukovog prevoda Novog zaveta.

Danka Dimitrijević

Imajući u vidu prestiž slavonske eparhije i pakračke biblioteke i njihov nemerljiv značaj za srpsku istoriju i kulturu u najširem smislu, mogu samo da budem neizmerno ponosan na činjenicu da će u njoj biti izložen deo moje kolekcije (ujedno biće to i prva izložba nakon obnove).

Šaula Mile

Ovde se, za one koji su bolje upoznati s mojim radom, može postaviti pitanje nekoliko uslovno rečeno „kontroverznih“ momenata. Otkud prvi ateista Srbije da izlaže u dvoru jedne od eparhija SPC? Od trenutka kad sam osvestio činjenicu da je SPC, a to je nedavno u svom intervjuu za „Glas Amerike“ otvoreno i potvrdio general potpukovnik Frenklin Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, u očima NATO glavna smetnja za „dovršavanje posla na Balkanu“, moj mi je ateizam postao drugorazredan u odnosu na srpske nacionalne interese. Srpstvo iznad svega! Na moje više nego prijatno iznenađenje, dostojanstvenik SPC s kojim sam oko izložbe sarađivao ni u jednom trenutku nije potegao moj prethodni društveni angažman solidno baziran na ateizmu i oštroj kritici SPC, a na još veće iznenađenje pitanje estetike izloženih radova za koje sam duboko uveren da nisu nužno po ukusu crkve (među izloženim radovima su i neki, prevashodno Aleksandra Todorovića imam u vidu, koji se otvoreno bave kritikom crkve kao institucije) ni u jednom trenutku nije bilo potegnuto. Štaviše, autocenzurisao sam se, izbacujući iz selekcije radova neke koji su odisali preteranom erotičnošću, sačuvavši ih za neko buduće izlaganje u u nekom nesakralnom prostoru. Uostalom, možda ne bi trebalo da sam toliko iznenađen – SPC nije nikad, kao recimo rimokatolička crkva, imala indeks zabranjene literature, niti je spaljivala žene niti podržavala naciste.

Ivana Živić

Drugi „sporni“ trenutak može se videti u činjenici da deo svoje kolekcije izlažem u onome što je administrativno danas Hrvatska a što je za mene istorijski srpska zemlja – Slavonija. Ovo ne bi trebalo nikoga da iznenadi – Srbi su u onome što je danas Hrvatska, oduvek bili avangarda – osnovali su im i fudbalski klub „Hajduk“ i zagrebački aerodrom, da pomenem samo neke institucije, dali im književni jezik itd … pa što bi onda čudilo da Srbin izlaže savremenu umetnost u Pakracu?

Vladičanski dvor u Pakracu

Drevno je načelo kolekcionarstva da skupljaš ili žanrovski (mrtvu prirodu, pejzaže, akt itd) ili tehniku (ulje, crtež, akvarel …) ili period (određeni pravac ili vremenski period). Samo se ovog poslednjeg držim – skupljam savremenu srpsku umetnost, tj. slikare koji stvaraju u vremenu u kom živim. Ostalo bih doživeo kao ograničenje radosti kolekcionarstva. Zašto umetnici savremenici? Zato što je deo neviđenog uzbuđenja ako već ne i svo uzbuđenje u tome da se osloniš isključivo na sopstvene umetničke instikte koji kasnije dobiju potvrdu (ili pak ne) kroz izlaganja u inostranstvu i dobijanje uglednih likovnih nagrada. Zašto srpski umetnnici? Pored toga što imam prirodnu vezu sa Srbijom zato što je izuzetno važno da baš u ovim vremenima često viđenim kao jedno od najtežih u dugoj nacionalnoj istoriji, ostane trag o tome da domaći stvaralački genij nije ni u jednom trenutku prestao da cveta i to ništa manje raskošno nego u nekim srećnijim zemljama, a u jednoj od njih, Francuskoj, i živim pa mogu da pratim i poredim. Osim potrebe za lepotom, utehom, promišljanjem smisla, moja kolekcija postaje i čin patriotizma, lične pobune i otpora i nepristajanja na sudbinu koju je neko drugi smislio za tebe.

Dvor

Često se čuje ocena da je srpska kultura u jadnom stanju. I sam sam to često pomislio. Sada, međutim, mislim da je u odličnom stanju s obzirom na turbo rijaliti kulturološki model koji kolaboracionistička politička elita u skladu sa svojim političkim ambicijama plasira, kao i u odnosu na teror slučajno srpske, podjednako komesarske i kolaboracionističke, srbomrzačke i jugonostalgičarske „elite“ koja je okupirala bezmalo sve medije i srpske institucije a koja već decenijama unazad ne prestaje da nas mentalno siluje svojim činjenično netačnim nebulozama o devedesetim, genocidima, velikosrpskoj ideologiji i sličnim.

Ova izložba je jedan u nizu od mnogih dokaza, vitalnosti srpskog stvaralačkog genija, čak i u vremenima kao što su ova naša.

An exhibition of contemporary painting will be opened on Christmas, January 7, 19:00 at Bishop's Court in Pakrac. The…

Gepostet von Bishop’s Library in Pakrac / Episkopska knjižnica u Pakracu am Dienstag, 31. Dezember 2019

Izložba će se otvoriti na Božić, u 19. časova u vladičanskom dvoru u Pakracu, na njoj će biti izloženi radovi Aleksandra Todorovića, Vladimira Lalića, Damjana Kovačevića, Endre Penovca, Mileta Šaule, Veljka Valjarevića, Marijane Rakičević, Zorana Ignjatovića, Andreja Konopeka, Kristine Pirković, Danke Dimitrijević, Ivane Živić, Vojislava Radovanovića, Marjana Djarmatija, Andrijane Danilović, Marka Stajića i Gorana Vitanovića.

Aleksandar Lambros

Podelite:

1 komentar

  1. “SPC nije nikad, kao recimo rimokatolička crkva, imala indeks zabranjene literature, niti je spaljivala žene niti podržavala naciste.” – DOBRO JUTRO… Bolje ikad nego nikad…
    Uzgred, moj savet: batalite “Hrvatsku”, sačuvajte papire o imovini, a njih pustite da u sebi istrule – oni se ne razmnožavaju, već ih održavaju konvertiti i vaspitava desetina jezuita iz Zagreba. Bez Srba, oni će jednostavno NESTATI.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here