Ćirilični identitet

Podelite:
  • Jezik je najjače oružje u borbi za kulturu i očuvanje identiteta, a srpskom ćiriličkom pismu mora se vratiti puni suverenitet u pravopisu, bez uvođenja alternativnog pisma za jezik Srba, jer je to učinjeno samo u srpskom jeziku da bi se istiskivalo srpsko pismo i konačno zamenilo tuđim pismom

 

Poštovana gospodo dekani srpskih filoloških i filozofskih fakulteta,

Neposredan povod našem obraćanju je današnji tekst u Večernjim novostima „Jezik je najjače oružje“,  u kome se usput pominje i ćirilica.

Mi ovim obraćanjem želimo da javno izvršimo pritisak na prosvetne ustanove koje prosvećuju srpsku mladost, kako bi menjale stanje u smislu vraćanja ćirilici pozicije jedinog srpskog pisma i nacionalnog simbola.To bi se učinilo pre svega pravopisnim normiranjem srpskog jezika u ćirilici, čime bi se  srpski pravopis uskladio sa srpskim Ustavom i praksom u rešavanju pitanja pisma u celoj Evropi i svetu.

Naša pažnja je usmerena prvenstveno na ćirilicu , a verujemo da je potrebna mnogo veća briga i za jezik. Za to što je on zapušten, krivca treba tražiti upravo među jezičkim stručnjacima koji rade na fakultetima. Dobar primer komotnog i neodgovornog odnosa profesora prema jeziku je glavni redaktor srpskog pravopisa prof. dr Mato Pižurica, koji je rekao za novine da srpski lingvisti „nikad nisu žandarmisali nad srpskim jezikom“, što znači kao u onoj narodnoj pesmi „uzmi, Šemso, koliko ti drago“. Ili , u vreme svetskog fudbalskog prvenstva u Japanu i Koreji hrvatski komentator kaže da se napadač našao u zaleđu ekipe koja se brani. Zbilja su Hrvati odlično našli zamenu za ofsajd. A srpski komentator je rekao da se neka akcija završila hepiendom po golmana! On je studije završio na nekom od fakulteta kojima se mi danas obraćamo.

Ova nebriga za jezik je samo deo opšte srpske nebrige za sve što ima nacionalni predznak. A nebriga za ćirilicu je epskih razmera.

Današnje izjašnjavanje jezičkih stručnjaka zajedno s ministrom kulture je samo ponavljanje onoga što je već rečeno mnogo puta, i gotovo da je tipsko, a ćirilice je sve manje. Ovde nedostaje samo redovno upozorenje da treba da čuvamo ćirilicu, ali ne na račun latinice. Tu besmislicu  obično izgovara prof. dr Veljko Brborić, koji je bio predsednik Udruženja za srpskohrvatskog jezika 1990. g. kad se Jugoslavija već raspala. Tada je Društvo ponosno istaklo  da srpskim naučnicima niko nije nametnuo srpskohrvatsko ime jezika, nego je ono rezultat njihovog naučnog uverenja.To je očigledna i velika neistina, jer je njima nametnuto srbohrvatstvo kroz jezičko zajedništvo sa Hrvatima 1954. g, a kroz njega i hrvatska latinica. Istina je da bi oni učinili za „partiju“ i jugoslovenstvo sve, pa ih nije trebalo terati da skoče u vode bratstva i jedinstva.

Potpuno je neozbiljno kad ministar Vukosavljević kaže „a naš zadatak je da stvaramo uslove, institucionalno i vaninstitucionalno, da upotreba ćirilice bude veća“. Ni on ni lingvisti ne smeju javno da kažu kolika je ta veća upotreba ćirilice i da li će biti javno postavljeno i rešeno sledeće glavno pitanje: da li će srpski profesori nastaviti da „čuvaju“ ćirilicu u dvoazbučju koje je i dovelo do njenog sloma, ili će ono biti rešeno kao u celom ostalom svetu – jedno pismo za jedan jezik, kako je bilo i u Srba pre nesrećnog ulaska u jezičko zajedništvo sa Hrvatima.

Pogotovo ministar kulture i „institucionalni“ lingvisti ne smeju da kažu koliko danas ima ćirilice u javnom životu. Oni znaju za knjige Dragoljuba Zbiljića u kojima je detaljno predočeno pitanje pisma u Srba,  i iz kojih se može izvući sledeći osnovni zaključak: ćirilica nestaje zato što je jezičkim dogovorom Srba i Hrvata iz 1954. g. planirano da vremenom bude zamenjena hrvatskom latinicom proglašavanjem ravnopravnosti tih pisama, a srpski lingvisti su ostali na tom putu do današnjeg dana. Da je ta ravnopravnost bila lažna, videlo se po apsolutnoj državnoj favorizaciji latinice, koja je išla čak dotle da su iz državne administracije povučene sve ćiriličke pisaće mašine i  prestala proizvodnja i uvoz novih.

U prilogu Vam dostavljamo tekst Nemanje Vidića iz Udruženja „Srpska azbuka“: „Srpski i hrvatski lingvisti su saglasni da latinica mora da ostane u Srbiji“,koji je objavljen na internetu. U njemu je dat iskaz hrvatskog lingviste kojim osporava pravo Srba u Vukovaru na ćirilicu , jer su postojeće latiničke table po meri srpskog pravopisa, kojim su za srpsko pismo normirane i ćirilica i latinica.

Usred te kampanje akademik Ivan Klajn je podneo ostavku na funkciju predsednika Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Mi verujemo da je serbokroatistički lingvistički klan uzdrman, da je svestan narastanja čira šizofrenosti u vidu neodrživog branjenja dvoazbučja u situaciji kada se više ne može ćutati o pomoru ćirilice. Taj čir samo što nije pukao i prosuo lavinu laži o srpskom bogatstvu dvoazbučja.

Odlazeći akademik Klajn je iskoristio nezainteresovanost srpske inteligencije za nacionalna pitanja, pa je učinio katastrofu ćirilici. Čak je poručio da Srbija više ne može da bude ćirilička zemlja. Mi sledimo misli velikih srpskih rodoljuba u prošlosti i verujemo da će ćirilica opet postati srpska koheziona sila, u smislu odličnog naslova u Novostima „Jezik najjače oružje“. Mi ćemo tumačiti narodu da ćirilica nije samo jedno od sredstava pisanja, pa ako nestane ona ostaće nam latinica, nego je ona i srpski nacionalni simbol. U njemu smo se prepoznavali vekovima, i on je naša kultura sećanja. U tom simbolu ćemo se prepoznavati i ubuduće, znajući da se možemo braniti prvenstveno kulturom i da će opstati samo oni čije sećanje najdalje doseže.

U “Predlogu za razmišljanje, o jeziku i nama“, uz napred pomenuti tekst, hvale se programi akcije “Negujmo srpski jezik“. To je bilo dobro za srpski jezik, ali je loše za ćirilicu.  Da bi to bilo dobro i za srpsko pismo, trebalo je napisati „Negujmo srpski jezik i ćirilicu.“ Zašto nije pomenuta ćirilica, kad je država već dala novac za jezik, pa se o istom trošku mogla i ona oporaviti? Zato što je nju država otpisala, uz prećutnu saglasnost ne samo jezičke struke i nauke, nego i inteligencije u celini.

Ključni dokaz da je država otpisala ćirilicu je u tome što je pravopisna norma sa dva pisma suprotstavljena ranije usvojenoj ustavnoj normi po kojoj je za srpski jezik vezana samo ćirilica, a Ministarstvo prosvete nije zahtevalo od SANU i Matice srpske da u izmenjenom izdanju pravopisa normira samo ćirilicu srpskim pismom.

Dva su glavna dokaza da Ministarstvo kulture neće učiniti suštinsku stvar za ćirilicu. Prvi dokaz je okvir u kome će se sprovoditi briga za ćirilicu, koji je zadao predsednik Srbije dok je bio predsednik Vlade Srbije, a to je srpsko dvoazbučje, koje je i dovelo do propasti ćirilice. Naime, on je u Skupštini Srbije rekao da je ćirilica „toliko lepa  da nikoga ne treba terati da njome piše“. Time je on poručio da će se suprotstavljenost pravopisne norme  sa dva srpska pisma ustavnoj normi sa jedim pismom – ćirilicom, rešiti tako što se neće sprovoditi ustavna norma. Ipak, vlast je najbolje pokazala da joj je do ćirilice stalo koliko i do lanjskog snega uputstvom Vlade Srbije kako da građani uspostave kontakt sa njome. Evo tog uputstva:

Vlada Republike Srbije

Centrala : 011/361-46-21

Zvati radnim danom

Od 07,30 do 15,30 časova

Oni koji su pisali program akcije “Negujmo srpski jezik“, kao npr. akademik Dušan Kovačević, otpisali su ćirilicu njenim nepominjanjem. Kad se ona ne pominje, narod se dalje navikava da ima dva pisma pa je svejedno što će nestati ćirilica. To je u potpunoj suprotnosti s odredbom u Ustavu, u kojoj se uz jezik pominje i ćirilica. U Hrvatskoj se ne sme nigde videti ćirilica, ali ipak i u tamošnjem ustavu, za svaki slučaj, piše da su u službenoj upotrebi hrvatski jezik i latinsko pismo. Naravno, hrvatskim lingvistima ne pada na pamet da se u javnom životu koristi ćirilica, pa u njihovim redovima  ne može biti raznih analoga u vidu V. Brborića.

Donedavno je dekan Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu bila prof. dr Milanka Babić, a Fakultet se predstavljao na internetu i ćirilicom i latinicom. Danas je dekan doc. dr Draga Mastilović, a u opciji je samo ćirilica.Pa da li se dogodio neki lom zato što je primenjeno opštesvetsko pravilo – jedno pismo za jedan jezik?

Evo pregleda predstavljanja na internetu filoloških i filozofskih fakulteta i univerziteta:

–     Filozofski fakultet Novi Sad : L + Eng. ( piše samo na latinici : Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu ). Da je ovo i u najmanjem obimu uistinu i srpska država tamošnji dekan bi morao biti smenjen.

– Filozofski fakultet u Beogradu :  Ć+L+E

– Filološki fakultet u Beogradu: Ć + E

– Filozofski fak.u Banjoj Luci: L + Ć

– Filološki fak. U Banjoj Luci: E + Ć + L

– Filozofski fak. U Ist. Sarajevu: Ć

– Filološki fak. FILUM u Kragujevcu: Ć

– Filozofski fak. U Nišu: Ć

– Filozofski fak. U K.Mitrovici: Ć + E

– Učiteljski fak. U Beogradu: Ć

– Pedagoški fakultet u Somboru: Ć

– Fakultet pedag. nauka u Jagodini: L

– Pedagoški fak. U Vranju: Ć

– Pedagoška akademija u Bijeljini: Ć

– UNIVERZITET U BEOGRADU: Ć + L + E

– UNIVERZITET U NOVOM SADU: Ć + L + E

– UNIVERZITET U KRAGUJEVCU: Ć

– UNIVERZITET U NIŠU: Ć + E

– UNIVERZITET U KOSOVSKOJ MITROVICI: Ć + E

– UNIVERZITET U BANJOJ LUCI: Ć + L

– UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU: Ć + L

To je rezultat srpske lingvističke pameti normiranja srpskog jezika na dva pisma. Istovremeno je to i rezultat pameti i rodoljublja celokupne srpske inteligencije, kojoj ne smeta ulica u Vukovoj Loznici u kojoj ima 59 latiničkih firmi i nijedna ćirilička. Ili, kad je bilo opraštanje u Kosovskoj Mitrovici od Olivera Ivanovića, videli smo kod onog samog legendarnog mosta knjižaru ispisanu  hrvatskom latinicom. Pa i sama pogrebna kola behu ispisana tuđim latinskim pismom. Već su i restorani oko grobalja označeni njime, kao i kamenorezačke radnje.

Na sastanku održanom kod ministra kulture prof. Dušan Ivanić, koji je takođe za dva pisma u Srba, rekao je da se danas piše i govori  „po pravilima babe Smiljane“. Ova pravila važe još više u pismu, i to na sramotu jezičke struke i nauke koja nije htela da i u srpskom jeziku bude primenjena opštesvetska praksa jednog pisma za jedan jezik. Hrvati su izašli iz  jezičkog zajedništva sa Srbima još 1967. g. jer su se borili za svoj jezik i svoju državu, a srpski lingvisti su poraženi do nogu od strane hrvatskih kolega jer su se borili za pogrešnu stvar: Jugoslaviju, srpskohrvatski jezik i „srpskohrvatsku“ latinicu. Dakle, srpski jezički „autoriteti“ ni danas ne daju svome narodu da izađe iz jezičkog zajedništva s Hrvatima i da već jednom bude skinut nametnuti mu latinski jaram.

Bilo je više udruženja za odbranu ćirilice, ali su ih „pacifikovali“ jezički „autoriteti“ pričom da se ćirilica treba i može braniti u dvoazbučju. Poslednji takav slučaj je Ćirilica Trebinje, koju je s pravog puta (jednoazbučja) skrenuo prof. dr Miloš Kovačević. Još je i javno rekao da je narod kriv za nestanak ćirilice.Kao da je narod napisao u srpskom pravopisu da je srpsko pismo i latinica. Ali ni on ni drugi „autoriteti“ neće moći još dugo skrivati istinu da je glava latiničke zmije u državnoj vlasti, u SANU i Matici srpskoj.

Primetili smo neke pozitivne promene, i to kod akademika Slobodana Remetića. On je bio učesnik skupa lingvista u Banjoj Luci 2011, kad je usvojen predlog za Vladu Srpske da se problem pisma reši tako što bi ćirilica bila primarno pismo u službenoj upotrebi. To znači da bi i latinica ušla na mala vrata u službenu upotrebu, iako toga nema u Srbiji. Pošto su udruženja za odbranu ćirilice od SANU i Matice srpske javno protestovala to nije realizovano, nego je isti akademik sada protiv tog predloga u čijem donošenju je i sam učestvovao. Znamo mi da je akademik Remetić bio pritisnut opštim lingvističkim opredeljenjem za dva pisma, što u konačnom vodi pobedi latinice, ali mu svaka čast što se oglasio. Verujemo da će njegov sledeći iskorak biti javno opredeljenje za jednoazbučje u ćirilici.

Kad kažemo da je srpska inteligencija u celini pustila ćirilicu niz vodu, tu mislimo prvenstveno na prof. dr Mila Lompara koji u „eliti“ uživa veliki ugled.Naime, on je u svojoj kultnoj knjizi „Duh samoporicanja“ za dva pisma, pri čemu je latinicu nazvao pismom kontaktne kulture. U toj ogromnoj knjizi ćirilici je posvećeno svega nekoliko redaka, ali se podrazumeva da su Srbi u kontaktu sa katolicima primili latinicu. Onako spontano! To je toliko očigledna i potpuna neistina da na nju ne treba trošiti reči, ali pošto je on veliki autoritet mi to moramo učiniti.

U zapadnim srpskim zemljama latinicu su primili samo pokatoličeni Srbi. Kad je Benjamin Kalaj bio zabranio ćirilicu u BiH, protiv toga su skočili svi ugledni Srbi kao jedan, iako nisu imali ni filozofskih ni filoloških fakulteta. To je bila srećna okolnost za odbranu ćirilice, jer Srbe tako nije imao ko da nauči da je njihovo pismo i hrvatska latinica.

Opšteuvaženi akademik Krestić je pisao: „Srbi u Hrvatskoj uvek su branili svoj subjektivitet čuvanjem pravoslavne vere i ćirilice.“

Ko je čitao knjigu „Apologija srpskog naroda u Hrvatskoj“ dr Radoslava Grujića, mogao je saznati da je na veleizdajničkom procesu protiv 53 ugledna Srbina u Zagrebu 1908. g. njima suđeno i zbog njihove identifikacije sa ćirilicom.

Malo je verovatno da Lompar nije znao za mnogobrojne zabrane ćirilice Srbima. Počelo je s Marijom Terezijom, da bi kasnije general Stjepan Sarkotić (Hrvat) ovako obrazložio zabranu ćirilice: „Treba Srbima ukinuti ćirilicu kao borbeno sredstvo“ i „Srbi sa svojom ćirilicom su strano tijelo istoka u borbenoj zoni zapada.“

Naročito se latinica primila „spontano“ u Srba kad im je zabranio njihovu ćirilicu Ante Pavelić 1941. g. U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Da li je moguće da Lompar i drugi dvoazbučnjaci nisu znali za zabranu ćirilice u srpskim zemljama 1914. i 1916. u Srbiji i Crnoj Gori!? Naravno da su znali, ali moraju da ćute o tome jer su srpski lingvisti srpskim pravopisom proglasili srpskim pismom istu onu latinicu kojom je 1914. i 1916. zamenjena zabranjena srpska ćirilica. I zaista toliko ćute o tome da niko iz srpske „elite“ nije napisao nijednu reč povodom stotinu godina od te zabrane ćirilice u srpskim zemljama. A da je neko o tome pisao, predsednik Matice srpske Dragan Stanić ne bi smeo zastupati stav da tuđa latinica mora da ostane u Srbiji, pa i po cenu da se ćirilica povuče i sa srpskih grobalja!

Ćirilica je u odnosu Srba i Hrvata uvek bila srpsko „biti ili ne biti“, a nikako ono što napisa Lompar da je latinica srpsko kontaktno i granično pismo.Pogledajmo šta o tome kažu sami Hrvati pre nego što će Srbi biti ubijani u Jasenovcu, Jadovnom i mnogobrojnim drugim stratištima. Ovako je pisao zagrebački list „Hrvatska svijest“ 1939. pod naslovom „Ćirilski smrad u Hrvatskim zemljama“(preuzeto iz knjige Milutina Stijovića „Srpski glas“) :

Čim su istočnjaci došli u našu zemlju odmah su počeli pokazivati svoje rogove…Gladni su došli u našu zemlju i mi smo ih najeli. Goli su došli k nama i mi smo ih obukli. A kad smo ih najeli i obukli, onda su počeli pokazivati svoje rogove…Poštanske kutije osvanuše iznenada u Zagrebu ćirilskim smradom…Osvanuše zgrade u Hrvatskoj namazane ćirilskim g……No ja se tim istočnjacima ne čudim. Takva im je narav da smrde i da svoj smrad šire kamo dođu. Ali se čudim nekim hrvatskim kukavicama. Čudim se da je bilo profesora, koji su našoj djeci svjedodžbe ispisali ćirilskim smradom…I kad ova djeca narastu, znati će pričati potomstvu: Vidite djeco ove svjedodžbe i ove godine. To je ono doba, kada su vlasi ubijali, trovali, zatvarali Hrvate…Taj smrad treba uništiti, pa bilo ciklonizacijom ili deratizacijom.“

Glavni redaktor srpskog pravopisa prof. dr Mato Pižurica nije imao hrabrosti kao i Lompar pa da u pravopisu napiše da je ova latinica srpsko kontaktno ili granično pismo. Prosto je napisao istinu: da je ova latinica ostatak iz srpskohrvatskog jezičkog zajedništva. Tj. komunističkog zajedništva, koje su Hrvati napustili već 1967. g, a za srpske lingviste ono je ostalo svetinja do današnjeg dana i za vjeki vjekov.

Evo sada i kakav je efekat imalo Lomparovo opredeljenje za dva pisma. U vreme Vlade Vojislava Koštunice narod je na referendumu za Ustav iz 2006. odlučio da vrati srpsko ime svome jeziku (umesto srpskohrvatskog) i ćirilicu kao jedino njegovo pismo. To je danas jedina osnova za obranu ćirilice od vlasti, SANU i Matice srpske. Naslednici Koštunice u DSS-u su za dva pisma. Njihov funkcioner je čak napisao tekst za Večernje novosti u kome je istakao da je izbor za dva pisma izraz srpske tolerancije, iako to može biti samo izraz srpske gluposti. Kada smo usmeno protestovali, drugi funkcioner je rekao da oni slede stav Lompara  o latinici kao srpskom kontaktnom pismu.

Lomparova je zasluga što sada postoji mogućnost preslovljavanja sa jednog na drugo pismo i na sajtovima koji su nesumnjivo patriotski.

Gospodo dekani, vi nemate pravo da ćutanjem krijete istinu o planskom zatiranju ćirilice  jezičkim dogovorom sa Hrvatima iz 1954. g. u komunizmu, i o pravopisnom normiranju srpskog jezika na dva pisma  posle formalnog pada komunizma, koje vodi nestanku ćirilice.

Vi nemate pravo da čekate da neko drugi zatraži od države da naredi SANU i Matici srpskoj da izda izmenjeno izdanje srpskog pravopisa kojim će srpski jezik biti  normiran samo u ćirilici. Pri tome bi pitanje dosadašnje srpske književnosti svega drugog stvaralaštva na latinici bilo rešeno potpuno analogno kao i u Hrvatskoj: „Srpski jezik se piše ćirilicom. I sva dela srpskih autora koja su u prošlosti pisana latinicom spadaju u srpsku kulturnu baštinu.“

U Beogradu , o Sv. Savi. 2018. g.

Za MATICU SRPSKOG JEZIKA I ĆIRILICE (Novi Sad):  Prof. dr Zoran Milošević

Za ĆIRILICU (2001, Novi Sad): Prof. Dragoljub Zbiljić

Za SRPSKU AZBUKU (Beograd): Nemanja Vidić, dipl.inž.

Izvor: CARSA

Podelite:

22 Komentari

  1. je i sponzorisana na Zapadu da bi se uneo novi rascep u pravoslavlju i Srbi okrenuli Zapadu.Ona je mnogo slicnija latinici nego prevukovskoj cirilici.Sponzorisana od Zapada, ona je otsekla srpsku crkvu od drzave, izvrsivsi svojevrsni vidi istocne sekularizacije, odvojila Srbiju od njene srednjovekovne tradicije, nacinvsi prvi veliki diskontinuitet u srpskoj istoriji, odvojila od pravoslavnog istoka i ,konacno, stvorila rascep izmedju obrazovane crkvene i gradjanske elite i drzave, cime ce se otvoriti prostor za pretvaranje Srbije u sredstvo nadnacionalnih ideologija jugoslovenstva i komunizma.Posto je obavila sav taj posao, vukovskoj cirilici preostaje jos samo da umre za svoju nalogodavku latinicu.Dakle nista nije slucajno, ali je mnogo dublje nego sto autori to prikazuju, kao niz spoljasnjih zabrana i ataka.

    • Aj ne lupaj. Srpska sredjovekovna drzava i crkva je imala svoju srpsku redakciju staroslovenskog jezika. Zbog propasti Srpske drzave knjige vise nisu stampane na srpskoj redakciji staroslovenskog nego su uvozene iz Rusije na ruskoj redakciji. Sa obnovom drzavnosti vratio se i srpski jezik u drzavu a i u crkvu. Srbi nisu poltroni i izrastak Rusa, nego stara i slavna evropska nacija.

      • taj, govedarski govor, poput tvog, Vuk je uzeo za normu, a goveda poput tebe, postavio za normu obrazovanima, tako da i dan danas osecamo posledica vlasti govedara.Crkvenoslovenski, nastao iz staroslovenskog je objedinjavao pravoslavne Slovene i ,za razliku od latinskog na Zapadu koji nije bio razumljiv pucini, bio je razumljiv za obrazovano gradjanstvo koje je govorilo slavjanoserbskim.Onda je dosao Vuk i jezik govedara, poput tvog, uzeo za normu, pa smo pogubili vezu sa pravoslavnom bracom, crkva i drzava su pocele da dobijaju Zapadnu formu razdvojenosti i poceli smo da pravimo srpsko-hrvatsku jezicku i politicku zajednicu.Ustasama poput tebe, koji ce Srbe gurati u zajednicu sa Hrvatima, zvala se ona Jugoslavija ili EU, do poslednjeg Srbina, to je bio pravi dar sa neba, zapravo iz Vatikana i Beca.

        • Samo ti idi kod svoje pravoslavno-komunisticke brace, srecan ti put. Pa tamo ljubi noge diktatorima i tiranima, a ostavi nas govedare da pricamo nasim govedarskim jezikom Svetog Save, izdajnika koji je odvojio crkvu, Njegosa, Vuka, Nusica i ostalih izdajnika koji su stvarali na govedarskom jeziku umesto na slavjano-serbskom. Slobodno utapaj svoj identitet u nekakve Jugoslovene i Slovene. Srbi znaju ko su i sta su, nisu sigurno Putinove sluge i monete za potkusurivanje.

          • i jeste sto su Srbi otseceni od svoje istorije i svog identiteta, pa sada moraju zakonski da “uteruju” cirilicu.Sto se vas goveda tice, sto rece Nice:”Posmatraj stado koje pase pored tebe: ono ne zna sta je juce, sta je danas, skace tamo-amo, zdere, odmara se, preziva, ponovo skace i tako od jutra do mraka, iz dana u dan…”.Samo takvoj stoci, poput tebe, bez istorije i kulture, moguce je prodati price o EU i vecitoj prezderanosti.

    • Cirilica je samo jedan deo Srpkog identiteta al ne i presudni. To je samo jedno pismo izmisljeno od strane dva grcka monaha za potrebe Slovenskih naroda, a bazira se na latinskom i grckom alfabetu. Srpski identitet je identitet jedne stare i slavne evropske nacije, iznikle na temeljima rimskog prava, grcke kulture i hriscanstva, razvijene tokom vremena Nemanjica koji su imali tesne veze sa vecinom naroda Evrope. Nas identitet je ocelicen u borbi protiv Turaka, tokom stvaranja moderne Srpske drzave u XIX veku a pogotovo u poslednjem veku u otporu Nemackoj nacistickoj i Ruskoj komunistickoj tiraniji.

      • si NATO tiraniju koja stoji iza etnickog ciscenja srpskog naroda iz Hrvatske i sa KiM, koja nam je otela neke od najvrednijih kulturnih spomenika koji su svi vezani za crkvu, a koja je vekovima bila zamena za nestalu drzavu i cuvar srpskog identiteta koncentrisuci ga oko Kosovskog zaveta.Naravno, nisi to zaboravio slucajno, identitet konstituise secanje, ali i zaborav, pa opet Nice:”Moguce je ziveti bez secanja, cak sretno ziveti, kao sto to pokazuje zivotinja…”.Secanje(pamcenje, pamet), i za njega vezano pismo, jer nisu slovesnost i slovo slucajno etimoloski vezani, kao sto nije Vuk slucajno izostavio slovesnost iz svog recnika imajuci na umu da stoka poput tebe ne razume tu rec, je ono sto narod razlikuje od nakota.

        • Nisu oni nama nista oduzeli nego je to nesposobna socijalisticko-radikalska klika, ostatak komunistickih srpskih krvoloka, izdala da bi ostala na vlasti i da bi nastavila sa antiamerickom proruskom a u stvari antisrpskom politikom. Ta ista klika nastavlja sa izdajom predajuci komad po komad srpske zemlje, al ne zadugo. Srbija ce uci u NATO i EU i konacno se resiti vas rusofilnih stetocina.

          • samo vi stoka da rovarite zemlju, sada i doslovno.Svabe ce dolaziti u obilazak netaknute prirode u dzipovima sa resetkama.

  2. Americka spoljna politika spletom cudnih okolnosti je potpuno jednostavna u jednoznacna: vole Izrael i mrze Rusiju. Ko se uklopi u tu pricu je demokrata i dobar, ko se ne uklapa je za totalitarizam i sila mraka i strada ko Srbija 90tih. Prva stavka za Srbe nije teska, druga sa malo truda ne bi trebala da bude problem: ko ima vise razloga da bude ljut na Rusiju nego Srbija zbog 50 godina komunisticke okupacije i diktature i sto su nas razbili na republike, dok su Hrvatima i Poljacima ostvarili sve njihove geopoliticke snove.

  3. Prvo da se zna. Urednuik je trebalo da u naslovu kaže: Ćirilički identitet. U hrvtskoj varijanti jezika je “ćirilični”, a u srpskom jeziku je norma “ćiriliČKi”.
    Drugo, problem ćirilice je u naopakoj normi srpskog jezika. Ako se u Pravopis vrati norma da se “srpski jezik piše ćirilicom”, ćirilica će biti spasena. Drukčije, zakonima i drugim glupostima ne. To je u tekstu odlično objašnjeno.
    Drugo, oni koji govore o izdaji ćirilice, načelno su potpuno u pravu. Izdaja ćirilice gotovo da nema nikakve razlike od izdaje Kosova i Metohije. Oduzima se suverenitet Srbiji oduzimanjem KiM-a, a oduzimanje suvereniteta ćirilici donelo je smišljeno tuđe pismo, latinicu koja je okupirala srpski jezik i Srbe kao NATO KiM.

  4. P. S.
    Velika je sila koja nam oduzima KiM. Velika je sila, i to još od 1060. godine koja želi i nastoji da Srbe polatiniči, tj. da Srbi zamene svoju ćirilicu. Najveći i najmožniji su danas unutrašnji bukvalni neprijatelji ćirilice koji pomažu latiničenju Srba. To su srpske jezičke institucije s lingvistima koji su jedini srpski jezik u Evropi normirali na dva pisma. I oni su danas najveća silaa protiv ćirilice (domaći lingvisti).
    O najvećoj sili koja nam otima KiM to su strane sile. Dakle, reč je o okupaciji i KiM-a i ćirilice uvođenjem tuđe vojske i tuđeg pisma u službi “vojske”. KiM danas još ne možemo silom vratiti. Dakle, okupacija traje. Ćirilicu bismo mogli osloboditi, ne bi nas zbog tog oslobođenja baš bombardovali. Ali imamo izdajničku “vojsku” u tome u zemlji: one koji normiraju jezik Srba na dva pisma, što niko drugi u svetu tako ne oduzima sam sebi suverenitet pismu u svom jeziku!

  5. Veoma zanimljivo, potpisane ovde kao “Srbende” neće klikom na mesto gde se bira pismo da stave ćirilicu, pa srpski jezik “srbendišu” tuđim pismom. Zaista, “Niko nema što Srbin (danas) imade”.

  6. Vidovdan ima šansu.
    Da ne pušta tekstove latinicom, nego samo ćirilicom. Čak i one iz Kanade. I Australije.
    Ko ne zna ćirilicu ili je ne upotrebljava, oterati sa Vidov Dana. Ukoliko se jave kinezi ili arapi, neka pišu kineski i arapski. Nek se zna da nemamo ništa ni protv bilo kog pisma
    Da potvrdimo da imamo naše.

    • Kako ce onda nasa “braca” Ujci i Turci da procitaju sta mi pisemo. Nazalost mi mozemo da vidimo i procitamo sta oni o nama govore. Strasno je koliko je politicka i medijska scena kod njih zatrovana. Pogledajte na youtube onog Hrvatskog krmka BuLjanca koji u emisiji Bujica negira Jasenovac, dovodi Ustase u emisiju i poziva na progon ono malo Srba sto je ostalo u Hrvatskoj. Ili ono Ture iz Sjenice Hadzifejzovic koji na Face TV siri mrznju prema Srbima i malo malo poziva na rat.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here