Да ли увезене стране речи убијају српски језик?

Поделите:

Отац Симеон илити Стефан Немања док је лежао на смртној постељи изговорио је речи које је записао Свети Сава односно његов најмлађи син Растко Немањић: „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.”

“Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.”

Учени јуди и свештеници, као и повлашћена сталеж је у прошлости користила језик као моћно средство да би владали народом. Свако ко није говорио латински језик био је изопштен из комуикације. И није случајност да данас посредством интернета, кабловске телевизије, друштвених мрежа и других технологија, енглески језик креће у освајање света. Звучи смешно а да ли је? Стране речи су у свакодневној употреби у нашем говору и језик нам врви од грешака, туђица, латиница и других неподопштина. Чињеница је да од када постоји, српски језик је под утицајем других језика као што су грчки, немачки, турски и то је донекле разумљиво, али их је неоправдано користити у свакдневном говору. Склоност нашег народа да је све друго и туђе боље и да је лакше исмевати неке народе који чувају свој језик сведочи о нашој склоности ка антипуризму – немању свести о потреби чувања језика од туђица.

Речи су као вода, тиха и моћна сила која брегове рони

Већина грађана док куцка смс-ове, и поруке у месенџеру или поруке на зиду фејсбука ”не“ зна да се та речца, као глаголска негација пише одвојено од глагола. Реч “икад”, преузета из енглеског језика, све чешће се користи поготову код младих “Ово је био најбољи парти, икад!” иако се по нашим језичким правилима не може ставити на крају реченице. Изгледа да ће све убрзо и много тога бити транспарентно, али не и бенефитно.

Језик нам је приметно постао оптерећен реченичним конструкцијама које нису својствене нашим језичким правилима. Многе преводилачке агенције, попут Blue Universe у Београду, свесне су да је наш језик под утицајем глобализације и енглеског језика који мења исти до непрепознатљивости. Претерана употреба страних речи у свакодневној комуникацији и у медијима стварају проблем стручним преводиоцима који перфектно владају језицима а који покушавају да младе, који су најотворенији за промене и најподложнији некритичком усвајању утицаја из окружења, науче изворним језицима и њиховој правилној примени.

Само да набацим мејкап и средим стајлинг, онда крећемо у шопинг пошто је данас блацк Фридаy и све ће бити на акцији у шопинг центру. Е пошто сам све обавила у тајмингу и по дифолту, напокон да се опустим уз ријалити и да мало хејтујем у коментарима. Замислите како је једном ученом преводиоцу када чује овако нешто? Преводилачке агенције се боре да искорене сваки вид неписмености која представља препреку за било какво разумевање између младих и старијих особа, припадника сеоских и градских средина, па и када је у питању комуникација између наших људи овде и људи из иностранства.

Стране речи постају све бучније и полако али са сигурношћу могу искривити сваки језик уколико то дозволимо.

“Ако је језик остао недирнут, не бој се.”

Језик није само средство комуникације. Матерњи језик представља народ, државу, културу, представља национални индетитет! То није нешто што нам је једном за свагда дато већ је нешто што стално треба неговати док је језичка култура примарни начин тог неговања. Језик је жив и као такав се мења. У кораку са временом обликује се и прима нове изразе или се обогаћује страним речима ако у матерњем нема достојних замена, или ако нам недостају синоними. И све је у реду када је у питању када је у питању језик технике и информационих технологија. Толико је тај језик глобализован да га као таквог не треба ни мењати. Међутим, немарност је окупирала наш језик. Свест о значају језика, који уместо да га богатимо и оплемењујемо нашим многобројним сродним речима (синонимима), ишчезава, штавише нема је.

Културна и образовна сврха масовних медија иду у прилог некултури, кичу и шунду, Даје се на значају пристрасног и контроверзног извештавања – јефтином сензационализму, у корист фаворизовања информација и забаве.

Данас су српски језик и култура изражавања потиснуте на маргину. Политичари све више зачињавају говоре извитопереним енглеским језиком а за њима не каскају ни наши телевизијски водитељи ни новинари који када извештавају све чешће нас позивају на ивентове и хепенинге, уместо на догађаје. У скупштини “имплементирају” законе, постижу” консензус” док испред исте “атакери”врше атак. Репрезенти су нам представници државе. Естрадне личности се међусобно хејтују. Старлете прате разне модне трендове, имиџе, аутфитове. Деца нам то све помно прате на доступним каналима, разним друштвеним мрежама па се не можемо ни чудити што користе енглеске сленгове.

Са страним речима треба бити опрезан

Ново време доноси и нове промене и нове туђице а несумњиво да смо сведоци брзих промена у нашем језику. Схватљиво је да наш језик има доста турских речи. Међутим, многе речи страног порекла су се интегрисале у језик па данас нама не звуче ни мало страно (библиотека, полиција, центар, десерт, џабе, бакшиш итд.). Запуштањем нашег језика и допуштањем да се “уљези” односно туђице немилице увуку у исти, потуђићемо себе. Изгубићемо језик, културу, индетитет.

Туђице, кажу многи стручњаци и преводиоци, треба пажљиво укључивати у говор, али их не уводити по сваку цену. Са њима треба бити опрезан и умерен као и са свим у животу. Као што умерено треба јести, пити, умерено вежбати тако се треба водити и са туђицама. Суздржано и децентно, сасвим довољно да буде разумљиво али сачувати аутентичност нашег српског језика.

Задатак државе и наш је задатак, наша обавеза, да сачувамо наш матерњи језик, наше писмо. Дозволити му да се мења, да буде у кораку са временом али му не мењати корен. Докле год се чује наш језик, постојаћемо и ми као народ. Ако преовлада други језик, изгубићемо нас, наше порекло, тачније биће заборављено.

“Земље и државе се не освајају само мачевима, него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ који изгуби своје речи престаје бити народ.”

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here