Da li uvezene strane reči ubijaju srpski jezik?

Podelite:

Otac Simeon iliti Stefan Nemanja dok je ležao na smrtnoj postelji izgovorio je reči koje je zapisao Sveti Sava odnosno njegov najmlađi sin Rastko Nemanjić: „Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.”

“Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.”

Učeni judi i sveštenici, kao i povlašćena stalež je u prošlosti koristila jezik kao moćno sredstvo da bi vladali narodom. Svako ko nije govorio latinski jezik bio je izopšten iz komuikacije. I nije slučajnost da danas posredstvom interneta, kablovske televizije, društvenih mreža i drugih tehnologija, engleski jezik kreće u osvajanje sveta. Zvuči smešno a da li je? Strane reči su u svakodnevnoj upotrebi u našem govoru i jezik nam vrvi od grešaka, tuđica, latinica i drugih nepodopština. Činjenica je da od kada postoji, srpski jezik je pod uticajem drugih jezika kao što su grčki, nemački, turski i to je donekle razumljivo, ali ih je neopravdano koristiti u svakdnevnom govoru. Sklonost našeg naroda da je sve drugo i tuđe bolje i da je lakše ismevati neke narode koji čuvaju svoj jezik svedoči o našoj sklonosti ka antipurizmu – nemanju svesti o potrebi čuvanja jezika od tuđica.

Reči su kao voda, tiha i moćna sila koja bregove roni

Većina građana dok kucka sms-ove, i poruke u mesendžeru ili poruke na zidu fejsbuka ”ne“ zna da se ta rečca, kao glagolska negacija piše odvojeno od glagola. Reč “ikad”, preuzeta iz engleskog jezika, sve češće se koristi pogotovu kod mladih “Ovo je bio najbolji parti, ikad!” iako se po našim jezičkim pravilima ne može staviti na kraju rečenice. Izgleda da će sve ubrzo i mnogo toga biti transparentno, ali ne i benefitno.

Jezik nam je primetno postao opterećen rečeničnim konstrukcijama koje nisu svojstvene našim jezičkim pravilima. Mnoge prevodilačke agencije, poput Blue Universe u Beogradu, svesne su da je naš jezik pod uticajem globalizacije i engleskog jezika koji menja isti do neprepoznatljivosti. Preterana upotreba stranih reči u svakodnevnoj komunikaciji i u medijima stvaraju problem stručnim prevodiocima koji perfektno vladaju jezicima a koji pokušavaju da mlade, koji su najotvoreniji za promene i najpodložniji nekritičkom usvajanju uticaja iz okruženja, nauče izvornim jezicima i njihovoj pravilnoj primeni.

Samo da nabacim mejkap i sredim stajling, onda krećemo u šoping pošto je danas black Friday i sve će biti na akciji u šoping centru. E pošto sam sve obavila u tajmingu i po difoltu, napokon da se opustim uz rijaliti i da malo hejtujem u komentarima. Zamislite kako je jednom učenom prevodiocu kada čuje ovako nešto? Prevodilačke agencije se bore da iskorene svaki vid nepismenosti koja predstavlja prepreku za bilo kakvo razumevanje između mladih i starijih osoba, pripadnika seoskih i gradskih sredina, pa i kada je u pitanju komunikacija između naših ljudi ovde i ljudi iz inostranstva.

Strane reči postaju sve bučnije i polako ali sa sigurnošću mogu iskriviti svaki jezik ukoliko to dozvolimo.

“Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se.”

Jezik nije samo sredstvo komunikacije. Maternji jezik predstavlja narod, državu, kulturu, predstavlja nacionalni indetitet! To nije nešto što nam je jednom za svagda dato već je nešto što stalno treba negovati dok je jezička kultura primarni način tog negovanja. Jezik je živ i kao takav se menja. U koraku sa vremenom oblikuje se i prima nove izraze ili se obogaćuje stranim rečima ako u maternjem nema dostojnih zamena, ili ako nam nedostaju sinonimi. I sve je u redu kada je u pitanju kada je u pitanju jezik tehnike i informacionih tehnologija. Toliko je taj jezik globalizovan da ga kao takvog ne treba ni menjati. Međutim, nemarnost je okupirala naš jezik. Svest o značaju jezika, koji umesto da ga bogatimo i oplemenjujemo našim mnogobrojnim srodnim rečima (sinonimima), iščezava, štaviše nema je.

Kulturna i obrazovna svrha masovnih medija idu u prilog nekulturi, kiču i šundu, Daje se na značaju pristrasnog i kontroverznog izveštavanja – jeftinom senzacionalizmu, u korist favorizovanja informacija i zabave.

Danas su srpski jezik i kultura izražavanja potisnute na marginu. Političari sve više začinjavaju govore izvitoperenim engleskim jezikom a za njima ne kaskaju ni naši televizijski voditelji ni novinari koji kada izveštavaju sve češće nas pozivaju na iventove i hepeninge, umesto na događaje. U skupštini “implementiraju” zakone, postižu” konsenzus” dok ispred iste “atakeri”vrše atak. Reprezenti su nam predstavnici države. Estradne ličnosti se međusobno hejtuju. Starlete prate razne modne trendove, imidže, autfitove. Deca nam to sve pomno prate na dostupnim kanalima, raznim društvenim mrežama pa se ne možemo ni čuditi što koriste engleske slengove.

Sa stranim rečima treba biti oprezan

Novo vreme donosi i nove promene i nove tuđice a nesumnjivo da smo svedoci brzih promena u našem jeziku. Shvatljivo je da naš jezik ima dosta turskih reči. Međutim, mnoge reči stranog porekla su se integrisale u jezik pa danas nama ne zvuče ni malo strano (biblioteka, policija, centar, desert, džabe, bakšiš itd.). Zapuštanjem našeg jezika i dopuštanjem da se “uljezi” odnosno tuđice nemilice uvuku u isti, potuđićemo sebe. Izgubićemo jezik, kulturu, indetitet.

Tuđice, kažu mnogi stručnjaci i prevodioci, treba pažljivo uključivati u govor, ali ih ne uvoditi po svaku cenu. Sa njima treba biti oprezan i umeren kao i sa svim u životu. Kao što umereno treba jesti, piti, umereno vežbati tako se treba voditi i sa tuđicama. Suzdržano i decentno, sasvim dovoljno da bude razumljivo ali sačuvati autentičnost našeg srpskog jezika.

Zadatak države i naš je zadatak, naša obaveza, da sačuvamo naš maternji jezik, naše pismo. Dozvoliti mu da se menja, da bude u koraku sa vremenom ali mu ne menjati koren. Dokle god se čuje naš jezik, postojaćemo i mi kao narod. Ako preovlada drugi jezik, izgubićemo nas, naše poreklo, tačnije biće zaboravljeno.

“Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.”

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here