Dostojevski na samrti ispovedio grehove: Sveštenik se zaledio od šoka!

Podelite:

Zapis sveštenika iz Vladimirske crkve govori o poslednjem ispovedanju Fjodora Mihailoviča. Ova ispovest Dostojevskog svedoči da je veliki ruski književnik na samrtnom odru pokušao da se seti svih slabosti koje je tajio od sveta.

“Mili i preblagi Bože, ni sam ne znam zašto ovo radim, zašto mi molitva nije dovoljna, ali još sam u šoku od onog što sam čuo od Fjodora Mihailoviča, kod koga sam otišao zbog ispovesti i poslednjeg pričešća.

Njegove tajne zauvek će biti sačuvane i niko ih osim živog Boga i mene neće saznati.

Ipak, zbunjen i nedostojan zadatka koji mi je dodeljen, pitam se šta je s tim čovekom, ko je on zapravo, kakve su čudne sile učinile da u njemu obitavaju dve ličnosti… dva lika… dve duše… Moje reči nisu adekvatne rečima Fjodora Mihailoviča, koji je, iako bolestan i iscrpljen, bio ipak posebno pažljiv u tim trenucima. Te reči su iz njega izlazile u nekoj navali kao bujica koja nosi sve pred sobom… Ponešto nisam ni razumeo, a valjda nije ni bilo moje da razumem. Samo sam slušao, kao božji provodnik, o strastima, mukama, iskušenjima i gresima Fjodora Mihailoviča, koji se tada opraštao od ovog sveta i svog zemaljskog života i tela koje ga je toliko napatilo.

Dok se Fjodor Mihailovič ispovedao, bled i skoro voštan, njegova supruga Ana i deca molili su se Bogu… Jedva sam se suzdržavao da se ne mičem, gotovo ne dišem, zapanjen činjenicom da je mene Svemoćni izabrao da saznam sve tajne Fjodora Mihailoviča…

Prvo je pričao o tome kako je u trenutku kada su ga osudili na smrt streljanjem i kad se opraštao od života, još onako mlad i neostvaren, dao sasvim čudan zavet Bogu – da će, ako ga sačuva u životu, biti njegov poslušnik i glasnogovornik, i da će svako svoje delo, spis, priču, posvetiti širenju njegove istine…

Tog davnog i hladnog 22. decembra Dostojevski je slušao svoju smrtnu presudu: Dostojevski Fjodor Mihailovič… zbog sudelovanja u zločinačkim planovima i zbog širenja pisma književnika Belinskog, punog drskih izraza protiv pravoslavne crkve i vrhovne vlasti, i zbog sudelovanja u širenju antidržavnih spisa posredstvom ilegalne štamparije, lišava se svih plemićkih prava i osuđuje na smrt streljanjem…

Kada vojni sudija siđe sa gubilišta, na njegovo mesto pope sesveštenik sa krstom, ali mu samo jedan osuđenik priđe da se ispovedi. Ostali poljubiše srebrni krst koji im je sveštenik žurno i ćutke prinosio… Vod vojnika postroji se ispred direka, vojnici podigoše puške i nanišaniše. Umesto straha Fjodor oseti bes, strašan bes i nezadovoljstvo i u sebi prokletog istog Boga kao bednog, jadnog i nesposobnog, kad dozvoljava da zbog takvih niskosti ubijaju ljude.

Bio je rešen da na onaj svet ode bez njegove milosti i oproštaja, sasvim rešen i da više ne veruje u njega. Zatvorio je oči i čekao metak, kad mu sasvim neočekivano Bog usliši prethodnu molbu i pokaza izvanrednu milost preko carskog pomilovanja.

Pročitana je nova presuda. Dostojevski dobi četiri godine robije i četiri godine vojne službe u Sibiru kao običan vojnik. Umakao je smrti zahvaljujući pomilovanju koje je nenadano stiglo. Dostojevski je, umesto na drugom svetu, završio kao osuđeniki prognanik, iskreno zapanjen Božjom milošću koja ga je zadesila… Otad su se u njemu borila dvojica: Dostojevski hrišćanin i vernik, smeran i tih, i Dostojevski strasnik, buntovnik, bolesnik, kockar, hulitelj, revolucionar…

Jezivo mi je teško da ispišem šta mi je sve taj čovek za sat i po ispovedanja ispričao, koliko grešnih misli, koliko bluda, koliko straha, besa… Ne razumem ni zašto je sve to meni ispričao kad je mogao direktno Bogu, ali kao da je u tome bilo neke naročite predsmrtne perverzije, u tom dugom ispovedanju sladostrašća i bluda…

Prvo je pričao o nekoj Lizanjki, sedamnaestogodišnjoj prodavačici pereca koja ga je naročito uzbuđivala i koja je zavolela Fjodora vojnika. Detaljno je pričao kako je devojku izluđivao i šta joj je govorio i kako je dodirivao. Nesrećna Jelizaveta Mihailovna bila je toliko izludela nervno i telesno da se posle više nikada nije udala i do smrti je čitala pisma koja joj je, lud od strasti, pisao Fjodor Mihailovič…

Da stvar bude crnja, posle četvorogodišnje robije i apstinencije, Fjodor M. je osećao bujicu strasti, nezasitu i nezadrživu, ali nije mu bilo dovoljno što je bludničio sa lakim ženama iz Semipalatinska, nije mu bilo dovoljno da oseti kako ulazi u njihova topla i smrdljiva tela, gnječi njihove bradavice i butine, ne, trebala mu je čedna, čestita, nevina devojka, da pati i da ga voli, da se snebiva pred njegovim naletima sladostrašća i bluda, zato se tako posebno vezao za Lizanjku koja prodaje perece da bi izdržavala svoju nesrećnu siromašnu porodicu, i sad, na samrtnoj postelji, više zbog njene čednosti nego zbog Boga, oseti potrebu da se izvini za sve te dodire i reči, za svu silinu strasti kojom ju je obasuo…

Odmah posle Lizanjke na red je došla Avdotja Panajeva. Kada ju je upoznao, imala je dvadeset dve godine. Bila je to zavodljiva crnka, srednjeg rasta i lepog lica. Ali Avdotja Panajeva je bila udata. Posle uspeha Bednih ljudi, bivšeg zatvorenika počeli su da pozivaju i u otmene petrogradske salone, pa je, tako, eto, bio pozvan i kod uglednog književnika Panajeva. Umesto da se zanese književnim razgovorima sa njim, Dostojevski je potpuno izgoreo od želje da uzme njegovu ženu Avdotju…

Nikada nije osetio nešto slično, nikada takav zanos i želju za posedovanjem. Često je zalazio u mračne i prljave četvrti. Voleo je da plaća kurve. Sada, na samrtnom odru, pokušao je da ih se seti…

Svih prijateljica noći, bludnica, jadnica, prostitutki koje je dodirivao, u koje je ušao… ali nije mogao. Gubila su se lica i tela, preklapala su se u jednu stihiju telesa koja su mu promicala pred očima.

“Gospode Bože“, mucao je, “ne razumem šta me je to teralo tim nesrećnicama… Bile su tako tople, bele, jadne i dosadne”, mucao je dok mu je krv liptala niz bradu…

Pokušao sam da ga prekinem, da zovemo Anu ili doktora, ali nije vredelo. Fjodor je želeo da nastavi, uživajući usvojoj poslednjoj ispovesti, od koje kao da je očekivao nešto posebno…da razume sebe. Ponovo se, znojav i bled, vratio zanosu prema ženi književnika Panajeva.

Ugasle oči ponovo se zažariše i on kao sumanut poče da priča o oblinama, puti, vrelini te Avdotje…Nikada u svom životu nisam video čoveka koji je u samrtnim trenucimaimao više žara u sebi. Celo njegovo napaćeno telo, mršavo i koščato, treslo se kao u nekoj groznici. Uplaših se od tolikog zanosa i siline u njemu.

Fjodor Mihailovič povremeno je izgledao kao da iz njega progovara sam đavo, a onda bi se tako iskreno i duboko kajao da bi mi navrle suze…Sada je plakao zbog te Avdotje, udate žene, koju je tako pohotno želeo da ukrade iz bračne postelje književnika Panajeva… Nekoliko puta hteo sam da prekinem ispovest, ali nije vredelo – Fjodor Mihailovič bi me snažno povukao za ruke i naterao me da slušam…”

Iz knjige “F. M. Dostojevski i Ana Grigorjevna” Konstantina Kolčaka

 

 

Kurir

Podelite:

12 Komentari

  1. 1. Samo bezboznici ako su i dosli do nekih zapisa mogu da objavljuju ispovesti ljudi na samrti (ako ih je bacuska pisao, onda je mozda da se “isprazni” od siline “energije” od koje ga nije potpuno zastitio svestenicki “stit”); to su klimavi izvori, tesko da svestenici pisu ono “sto niko do Boga ne sme nati”;

    2. Ako je i istina, onda sta je cudno i sta novo – snaga Fjodorovog duha? Pa to se zna. Neka ljubavna afera? I to se sve zna. Sta je novo? Neko oce pare da zaradi, a Kurir musterije…

    Dostojevski je morao imati u sebi najjace strasi duboko razvijene koje su ga “bicevale”, a spoznaja, samospoznaja o njima u sebi samom ga je coveka da pronikne u dubine coveka i vere. Da zavoli Hrista!

    Nije on bio isihasta na Svetoj Gori nego covek u svetu. Kako je mogao da “rehabilituje” ubicu babe-zelenasa drugacije? Nije li Hristos dosao da spasava takve kao Dostojevski i njegove junake, u kojima on vidi ono sto Hristos gleda u nama. Ko to moze “normalan”?

    Koji je taj ko moze da izdrzi da ga Idiot ne nervira, za koga dobrota “idiotskog” grofa nije ludilo, idiotizam…a nama stvara nelagodu, budi bunt u dusi. Daaa, dobrota za koju mi nismo spremni, ona Sveta dobrota za koju nismo spremni i koja nam moze biti pakao.

    • Nastavite, buduci mislite da imate jos po necem da udarate; da, n e c e m , nikojim se nece…
      Sto rece jedan: Zbogom! ? Sa djavolom!

    • Ovo se priljepi uz Tebe pa tebe, pa zato enoga ponovo…; kad je , vec, tako, onda: koga m o z e da nervira
      Idiot! Sa: ” koga ne nervira” niti je literatura, niti je, pogotovo!, Dostojevski. Po grehu koji se zove
      z e m lj a covjek i u njemu Hristos- za zemlju i Hristos bi i d i o t o m, zato se: rugali, kamenovali, razapeli.Knez Miskin- apsolutna cistota, greh ni kao opreka!, zato je, zemljanima, i d i o t… TO je Dostojevski.Ovdje,tek, filozifija ne pomaze

      • Pripadam ne-ruskom aristokratskom sloju i podneblju pa sam pomesao titule…Mishkin je, kada bi svu svetsku literaturu ukljucujuci i grcku mitologiju, iscitao, jedinstven lik….olicenje one dobrote koju nazivamo svetost. Posto smo neupodobljeni za istu mozemo je samo posmatrati sa sentimentalnoscu, ali ona u nama, gresnim, budi bunt, ili da kazem da nasa ogrehovljenost ustaje protiv Mishkinove svetost, krace – nasa gordost i nespremnost za zrtvu, nasa ne-ljubav ustaje protiv savrsene ljubavi koja je za nas idiotizam.

        To moze samo Dostojevski i niko vise takve likove ne moze da stvara…on je ikonican, slicaan po unutrasnjoj lepoti Jednom od Trojice andjela iz Rubljovljevog “Avramovog gostoljublja” – (Logosu).

        To je ona krotost, bezazlena ali ognjena, koja krece da pusti zezeni sumpor na Sodom…ali i da izbavi one koji krenu za njom…ko se okrene nazad, da makar iz radoznalosti vidi taj oganj, okaminice od uzasa, kao Lotova zena…

        Kurir, da sta ce(?) nego da se okrece, da zaviruje i pita se: A, sta se ono desava u Sodomu…svako okrece pogled ka onome sto ga zanima.

  2. Nastavite, buduci mislite da imate jos po necem da udarate; da, n e c e m , nikojim se nece…
    Sto rece jedan: Zbogom! ? Sa djavolom!

  3. ma kakve grehove je imao Dostojevski?????
    gluposti to su sve sitnice za onakvu veličanstvenu literaturu koju je ostavio čovečanstvu……
    malo jurio za nekim sojkama,ženama i u mladosti bio revolucionar…..
    smešno, taj pop što ga je ispovedao je izgleda bio neka budala ili pederčić pa se sav nakostrešio i raskvocao kao kokoš kad hoće da snese jaje……
    uplašio se od Fjodorovi mladelački zabluda…..
    a svaki mlad čovek je slika i prilika Dostojevskog….
    koji još ne juri za ženama i devojkama u mladosti??????
    samo totalni bolesnik ja mislim…..
    Dostojevski je suviše velika literalna veličina da bi ga neki blesavi,polupismeni pop mogao ocrniti pred bogom i ljudima…..
    džaba se trudite niko razuman ne veruje popovima sve i da skinu mantiju i golu guzicu stave na žar a tek da bulazne o ljudima koje su ispovedali….
    koga je to briga kad svako normalan hoće da uživa u Fjodorovoj literaturi..
    knjige nisu za opičene ludomane već samo za one koji razumeju poruke..

  4. Sta ti znas nekrste vorkosigne,Da si krsten imao bi ime ,a ti se krijes iza cega i od koga kao i mnogi drugi koji ako su krsteni pljiuju po svojemu imenu za koje se svestenik molio Bogu da ga uvede u red krstenih ljudi.Mora da si nekakva nedostizna velicina.Pa i konj,krava ,vo imaju svoje ime,a vi bezmudi hocete da sudite o svesteniku i njegovoj “izdaji” ispovesti velikogs pisca Dostojevskoga.Ko moze da garantuje ds je to verodostojno.Postoje i cinjenicne istine da su u mnoge profesije usli i ljudi losega karaktera ili morala,sto je po verovatnoci i moguce.Ko bi sve ljude ovoga sveta mogao iskontrolissti ko su i sta su pa i tebe vorkosigne koji si verovatno po opredeljenju ateista,ispravan,castan,dobar primer u svemu ,blago necasrivomu dobio je jos jednoga gordoga sledbenika svojega.

    • Ne sekiraj se Srbo, hriscanstvo nije za njih pravednike, oni imaju svoje mesto (!), ono je za nas gresnike…hvala Gospodu da je tako.

      Cinjenica da (ne)srpski Kuriri pise o ispovesti koju je neko zapisao govori dovoljno. Tesko se dolazi do zapisa iz psihijatrijskih zurnala, jos da pravoslavni pop pise neke memoare i prepricava tudje ispovesti.

      Kurir je toliko “mocan” da zaviruje u prozore ljudi i fotografise ih, zaviruje im u spavace sobe, evo sad ima “pouzdane izvore” i to ni manje ni vise nego u zapise pravoslavnih svestenika koji beleze tudje grehe sa ispovesti – da nije maloumno bilo bi smesno.

      Neverovatno je dokle demonski um moze da “istrazuje”, a sve da zaradi neki srebrenjak, i omalovazi Svete Tajne Crkve, a i velikog proroka Pravoslavlja. Uzas, koji plasi koliko je mocno to demonsko nadahnuce lazi, koliko ima moc da prevazidje cak i hipoteticku mastu normalnog uma koji tezi nekim visim vrednostima…strasna demonska energija….

      • Skoro svako na planeti zna njegove grehe, ii snagu njegovog duha, kao da je to nesto novo. Nacin kako se ovo opisuje je brutalna perverzija uma, kako bi se kod ljudi podspesila seksualna masta…kako je Fjodor kontrolisao svoj eros on zna, da je bio jak bio je, ali njegov eros je platonski, nije sodomski kao kod Kurirovih sisulja koje servira narodu uz jutarnju kafu…odvratni su do bola.

        Kad ovo covek cita shvata kako je skoro nemoguce biti Idiot prema ovim idiotima….budi mu zelju da kaznjava – nazalost.

    • ne palamuđaj Srbo nije reč o meni već o znamenitom Dostojevskom…..
      ne mora na ovom portalu da se koristi puno ime i prezime mogu i nadimci tako da džaba tupiš jege bez ikakve potrebe……
      ubeđen sam da je taj smotonja koji je ispovedio Fjodora je obična budala jer ispovest se ne objavljuje u memoarima i ne uzima se porez na PDV i ne prodaje se u malim pakovanjima da bi bila skuplja……
      to bi trebalo da ostane između ispovednika i sveštenika nekakav zavet poverenja,dobre vere u iskrenu istinu..
      a ne radio Mileva,torokuša,poklapača,zaklopača….
      odmah čim je izašao iz samrtne sobe Dostojevskog da rasklapi svoju pevalicu i svima da razglasi kako je Fjodor bio ženskaroš…..
      fuj kakav je to sveštenik?????
      ako je zbog toga tražio ispovest mogao je naći prvu opajdaru na ulici te joj se ispovediti,manje bi ga koštalo a možda nebi nikom ni rekla njegove slabosti…
      čak i prećutala pa jednog dana kad se vide u večnosti i radosno obraduju jedno drugom jer su učinili između sebe dobru veru a ne razdor u rajski mir dostojno uđu..
      kakvi mrcina ima među popovima posle ovog Fjodorovog slučaja ja im nebi dao da ispovedaju ni raskokodakanu kokošku a tek što veće.

  5. Dostojevski! Malo “Ti samo ti” rekoh- o
    Idiotu- i ne stigoh vise, a nebesni dar; samo KADA je Dostojevski, dusa iste, trazi, muci i sada bar nesto, vise cinjenicno. Sveti Justin Celijski u svojoj divnoj studiji o Dostojevskom- mladicski rad Justinov, izmedju dva rata, objavi ga u tudjini, poslije Drugog sv rata, Drugi Svetac, Nikolaj Lelicki- kaze za Dostojevskog: NAJVECI POSLIJE ( evo me gresnog: Justin je Svetac i ide ono ” poslije”) SVETOGA PAVLA KOJEGA JE COVJECANSTVO DALO!
    Tako Svetac.
    A ovdje neki kurir! sta ce to Vidovdanu, iz vise razloga!?
    Ne treba uma, pa ” procitati” n a m j e r u, jer nikakav smisao i nije u toj brljotini tog navodnog popa koji je navodno zapisao onu brljotinu kao navodnu ispovjest Dostojevskog. Daklhe, ne treba uma: do djavolstva je naglasak na butinama, na ulazenju u ” njeno telo” , da samo kratkomozgas- onaj sa uskracenim mozgom, nikad citao, a sada, hm!, procitao i sve zna!- jest pljesnivoscu na koju se to lijepi kao istina, jos OOOgromna; to su ovi hepijevci onog cinika- Svidrigajlov!- Marica-, dakle da samo kratkomozgas jest taj koji je, aha!, otkrio istinu; a nezna, jadnik ni ko je- on misli “sta”!- Dostojevski; kako je lukavo uvuceno ono o c a r s k o j Rusiji… Da ne analuiziram gkupost, bitna je namjera, o tome!: sta se sve cini tu svake sekunde sa Rusijom, bitno ( i) sa Srbima; sa pravoslavljem, a On samo p r a v o s l a v lj e; Rusija- utkan Dostojevski, pravoslavlhe- danas!-, svuda Dostojevski….; ide se na unistavanje p o z n a nj a, pre-poznavanja; pa unutar s r p s k o g to samo budale ne vide; unistenje duhovnosti i – kraj! Ko je, na planetarnom nivou, Dostojevski, dakle Onaj koji ljubi Svijet da bi mogao da ljubi Rusiju! Ko u Njemackoj cita Tomasa Mana? Niko! U Francuskoj Igoa? Niko! … Dostojevskog? Svako- upravo t a m o, ako je OD knjige..
    Masi se prima ono, navodno popovo, a masa ko masa iz ” pisanog” osjeca da se radi o n e c e m – Dostohevski- velikom; dalje, bas se sada otkrilo, pa obznanilo, pa, boljsevici bi i crnog vraga otkrili, narocito Trocki, ne zaostaje ni Lunacarski( to vam je ono smece sto, kao ministar prosvjete, htjede skrajnuti cirilicu- ova nasa bagra ni cula- toliko su oni umni!-, a kroje li kroje cirilicu, o pravoslavlju i ne zboriti); dalje, Rusija puna KANDICosljama, kao i ovdje, samo sto bi to ova odavde vuciBABINA mnogo strucnije izvela…
    Zna li se sta je d o s t o j e v s t i n a, jasna je i ova brljotina- zato i rekoh: cemu to Vidovdanu!, jer se pronosi bas
    ona n a m j e r a i c i lj a se bas na ovakvo pronosenje- uvremenskom pomaku nebitan Dostojevski, bitno je tiho ogadjivanje pravoslavlja, dakle duhovnosti; ajde- a sve je to dio plana, zaista! p r o t e s t a n t s k e etike ( a ovdje: eno ih- dva protestantska premijera, u kratku vremenu; a svestena lica- i djavo se krsti), ajde , dakle, sta lijepe, kakve gadosti Putinu i, uopste, Rusima- divlji, smrdljivi….ubice; omo sto su cinili, cine i cinice i nama; zar i Njegos nije genocidan, Nemanjici, posebno Sveti Sava… Mi-Rusi ovo , a ko su ti koji to planiraju? UBICE!, ISTORIJA JE SVJEDOKOM
    Skoro ce Iljina, Cvetajevu

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here