Драгољуб Збиљић: Лингвисти закључили – народ је главни кривац за помор ћирилице

Поделите:

Истина, српски стручњаци за језик и писмо први пут су на истом скупу признали да у томе има и њиховог удела, али су себе као научнике прогласили за секундарне а политичаре као трећеразредне кривце. Српских лингвиста у спасавању српске ћирилице данас треба се чувати као Данајаца и кад вам дарове носе

 

 У последње време и српски лингвисти су се сетили да им је основна обавеза да, као једини плаћеници од српског народа и државе, брину о нормирању књижевног језика и (о)чување српске ћирилице. А српска ћирилица је и данас у Србији на издисају. Тренутно се држи у животу српског народа у Србији и изван Србије једва на десетак процената у свему што се у јавности објави српским језиком на српском, ћириличком писму. Ћирилица је данас буквално десеткована. Од готово стопостотне ћирилице међу Србима православцима све до Новосадског договора о српскохрватском језику и „равнопраности писама“ (1954), та је „равноправност“ свела српску азбуку на готово занемарљив проценат. Проценат ћирилице има данас свој пуни живот само у Српској цркви и у државним институцијама и администрацији.

 До 1990. године, до разбијања Југославије положај ћирилице био је неупоредиво гори и у државној администрацији. Међутим, у широј јавности, смишљено наметнуто Србима хрватско латиничко писмо имало је и данас и даље има огромну превагу у јавности. У јавности је остала доминација хрватске латинице као наметнута превага из комунистичког периода. Планирана фаворизација латинице у време комунистичке власти у народу је постало навика на хрватско латиничко писмо у високој доминацији и враћање ћирилице није се моглио догодити без јединствене акције власти и лингвиста. Истина је да је власт после 1990. до данас учинила више од лингвиста. Власт је у потребном минималном јединству изпак изборила Устав из 1990. с Чланом 8. у коме је, после неколико деценија, ћирилица добила важно очекивано првенство, а Устав из 2006. изгласао је народ с Чланом 10. с јасним одређењем да је у службеној употреби српски језик само с ћириличким писмом.

 Нажалост, више пута допуњаван и усклађиван с Уставом из 2006. године, Закон о службеној употреби језика и писама остао је неусклађен с уставном одредбом. Државне службе, према томе урадиле су половично посао у враћању ћирилице. Лингвисти, нажалост, нису ништа урадили ни половично. У решењу питања писма задржали су у Правопису српскога језика однос према ћирилици као у време српскохрватског језика. Остала су дакле, уникатно у Европи и свету, оба писма за писање српског језика. Тако се Правопис показао као надређен Уставу, а не обратно како у свему мора бити, па и у вези с одредбом о језику и писму Срба.

 Нешто ново и обећавајуће постоји у последњих неколико месеци, највише захваљујући раду министра културе и средстава  информисања Владана Вукосављевића, Јавност је обавештена да се предузимају кораци за побољшање услова за развој културе, па у том оквиру и српског језика и ћирилице који су у темељу српске цивилизације, културе и општем идентитету српскога народа. Сачињен је, први пут Нацрт стратегије развоја културе Републике Србије од 2017. до 2027. у коме је написан одељак 3.6. Неговање српског језика и ћирилице (стр. 77-78). Тај документ се може преузети на сајту Министарства културе. Свакако је за похвалу чињеница да је тај документ најпре представљен јавности преко средстава обавештавања, а онда је Министарство започело и јавну расправу о њему. За похвалу је, посебно, чињеница да је Министасртво културе позвало заинтересоване да на његову адресу упуте примедбе и предлоге. Прва је расправа одржана је у Новом Саду. Последња ће бити у Београду.

 Спомиње се и припремљена иницијатива за измену Закона о службеној употреби језика и писама, но она се већ прилично дуго без одговора задржава у Влади Србије. По ономе што смо прочитали та је иницијатива веома добра јер себ у њој први пут после 11 година на прихватљив начин усаглашава целовитије Закон о службеној употреби језика и писама. Тренутни  Закон је толико катастрофалан да је у њему неко раздвојио српски језик од ћириличког писма да би онда, занемарујући Члан 10. Устава Србије, у коме је довољно јасно одредио српски језик и ћириличко писмо у службеној употреби, а Закон је задржао и друго писмо за српски језик које нема у уставној одредби ни у помену. Али Закон је, као алтернативно писмо задржао латиничко писмо оног састава које је у Србију први пут стигло наредбом да замени забрањену српску азбуку у окупацији Србије 1914. године.

 Министар је у припрему речених докумената укључио стручњаке из више области, а  међу њима и лингвисте.

 И ту сад има места за велику бојазан какав ће допринос дати лингвисти који ни после 11 година од усвајања Устава нису ни Правопис српскога језика усагласили с уставном одредбом. Устав у Члану 10. довољно јасно одређује да је у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, дакле једно писмо за један језик, као што је у пракси целе Европе и света. Правопис српскога језика, међутим, задржава све до данас решење питања писма у двописму. Задржано је алтернативно писање српскога језика: ћириличким писмом и „латиничким писмом из времена српско-хрватске језичке зајднице“[1]. Употребљено је седам речи уместо две „хрватска латиница“.

 Српски лингвисти из институција за српски језик немају ни једно једино детаљније истраживање о томе колико је ћирилице преостало данас у писаном српском језику. То су истражили појединци изван тих институција, чланови удружења за заштиту ћирилице и појединци о свом трошку из свог родољубља и свог личниг осећања дужности према свом роду и његовом језику и писму. Само Удружење „Ћирилица“ (основано у Новом Саду, 2001. године), уз новчано помоћ свог добровољног чланства, али раније и уз делимичну помоћ Министарства културе Србије и градских власти у Новог Сада, Београду и Нишу, објавило је двадесетак књига у којима је детаљно предочен положај српске ћирилице, дати су одговори на кључна питања о томе како је нестајала ћирилица, ко је радио на забрањивању ћирилице и наметању латинице, у 19. и 20. веку, посебно ко је и како спровео замењивање српске азбуке хрватском абецедом и које је размере допстигло то латиничење Срба, посебно успешно и трајно у време постојања Југославије и комунистичке власти у њој и у Србији. Истражено је и како је замењивање ћирилице хрватском абецедом настављено и после разбијања Југославије, ко је томе кумовао и зашто и како то латиничење Срба траје и данас, и поред усвојеног довољно доброг регулисања питања ћириличког писма у Уставу Републике Србије, посебно Устава из 2006.

 Удружење „Ћирилица“ од 2001. а касније и још нека новооснована удружења за заштиту ћирилице нису наилазила на очекивану пажњу српских језичких институција. У почетку су појединци учествовали у раду Удружења „Ћирилица“, неколико њих се и учланило у удружење на наш позив а познати лингвиста проф. др Драго Ћупић сам се пријавио за чланство и учествовао у раду „Ћирилице“ до краја свог живота. А мр Бранислав Брборић, за живота саветник у Министарству културе Србије, дао је највећи допринос у сарадњи с „Ћирилицом“. Посебно тиме што је он сачинио у консултацији с „Ћирилицом“ формулацију Члана 10. Устава Србије из 2006. у коме је први пут после стотинак година двоазбучја у српскохрватском језику, одређено једно писмо за писање српског језика, како је то у пракси целе Европе и света. Он је једини од лингвиста у институцијама прихватио став „Ћирилице“ о враћању једноазбучја у српски језик и објавио га у тексту „За суштинско једноазбучје“, у Новој Зори за мај (5) 2005, стр. 164-170. Кад се часопис појавио, проф. Брборић више, нажалост, није био међу нама. Да је још мало поживео, сигурни смо да би његов утицај међу српским лингвистима донео неке промене у српској лингвистици у вези с начином решења питања писма у српском језику.

Због искуства у сарадњи са српским лингвистима у нашем покушајима да их убедимо да се, као стручњаци укључе више и делотворније у одбрану ћирилице и доношење јединог начина за сигурно (о)чување српског писма у српском језику (једноазбучје) „Ћирилицу“ је обесхрабрило у нади да ће српски лингвисти урадити, најзад, оно што смо им ми предлагали и оно на шта им је и како, док је био жив, својим примером у објављеном споменутом раду указао Бранислав Брборић.

 Треба ли сменити народ због ћирилице?

 И данас, уместо, да понуде једино спасоносно и свуда примењено изван Србије решење за враћање потпуне суверености једном писму у српском језику, окупљени лингвисти и политичари на једном не тако давном скупу у Требињу, у Републици Српској, по извештају објављеном 4. 3. 2017. на сајту Искра, пронашли су главног кривца за нестајање српске ћирилице у оваквом свом усаглашеном закључку:

„Учесници су се сагласили да кривицу због запостављања ћирилице заједничи сносе народ, научници и политичари.“

  Да су такав закључак донели само они који по основној струци нису лингвисти, па да човек некако и опрости. Али, да лингвисти по оваквом редоследу поређају кривце за прогон ћирилице из српског језика, да оптуже за то као примарне кривце народ, а као секундарне кривце научнике па тек, као трећеразредне кривце, политичаре, на то ми обични и просечни стручњаци за језик, али и сваки човек који логички размишља, може само да се зачуди и прексрсти.

 Зар је разумно да неко не схвата да народ никада ни за шта, као целина, не може бити крив, а да може бити крив за све, па и за помор српске ћирилице само плаћени део појединаца међу онима којима су језик и писмо у делокругу струке, који се тиме баве за издвојен новац из народа, па чак не сви ни они, него превасходно они који у управљачким столицама воде Српску академију наука и умњетности, посебно они у Одељењу за књижевност и језик, они у управљачким столицама у Матици српској која по традицији припрема и објављује Правопис српскога језика, затим посебно они у управљачким столицама у САНУ-овом Институту за српски језик, посебно у Одбору за стандардизацију српског језика који је одобрио Правопис српскога језика који је оставио решење питања писма српског језика исто као у време постојања српскохрватског језика, затим они на катедрама за српски језик на факултетима.

 Да ли је могуће да лингвисти не знају и неће да признају како су од тадашњих политичара у време Новосадског договора примили налог у време расправа о договору да се „равноправност писама“ спроводи за Србе и међу Србима не као равноправност Срба да свој језик наставе да пишу својим писмом, него да почну да спроводе алтернативност писама и да се само за Србе сматра да је „равноправност писама“ међу писмима, па да је „равноправно“ и када замениш српско писмо хрватским, али не и обратно. О томе смо нас двојица стручњака у сарадњи детаљно писали у објављеном раду који је показао да је постојао налог власти да се српска ћирилица постепено замени хрватском латиницом“. Било је идеје да се нагло одмах Србима одузме ћирилица и да се одмах уведе латиница, али се од тога одустало само зато што је у народу још била свежа чињеница и знање да је у НДХ један од првих закона био онај  са строгом забрана српске ћирилице с високим казнама, а да се то у стварности често плаћало и животом.. Само зато је прошла комунистичка мудрост да та замена буде изведена не укидањем Србима ћирилице него преко редовног и нескривеног фаворизовања латинице.

 Како је могуће да су српски лингвисти у управљачким столицама у институцијама заборавили да има записано шта су све измишљали да би у служби идеје и политике у Југославији спровели налог о замењивању ћирилице латиницом политичким притисцима којима се опирање није опраштало. Зар су српски лингвисти заборавили да су имали у свим књигама из тога доба па све доскора своје изуме за наметнуто Србима друго писмо. Ти уникатни изуми су „равноправност писама“, „богатство двоазбучја“, „примарно“ и „секундардно писмо“, па „матично писмо“ и најновији изум из ових дана „помоћно писмо“. Све је то у служби задржавања оба писма за један, само за језик Срба да би се имало чиме и даље замењивати српска азбука у овом сиротињском данашњем остатку од десетак процената српске азбуке у Србији.

 После оваквог предоченог малопре закључка на скупу лингвиста 4. марта 2017. у Требињу да су кривци за то што је српски народ од тих лингвиста учен за надокнаду из џепова народа да Срби имају два писма, да је и латиница „српско писмо“ иако га нико никада није састављао наменски за све Србе, што су му предочавани изуми за писмо који не постоје нигде у свету, тај народ треба да буде кривац, и то на првом месту, што се свестан свога писма српски народ у својој отаџбини Србији и данас бори да (са)чува своје писмо као кључан део своје самобитности.

 Истина, тешко је и то било очекивати да лингвисти себе прогласе макар и као другоразредне кривце. До тог скупа у Требињу лингвисти никада ни у једној институцији за српски језик ни изван ње нису ни споменули да су лингвисти кривци за помор ћирилице макар и као други по реду. Спомињали смо ми то у Удружењу „Ћирилица“ јер смо и с титулама обичних професора српског језика схватили да није народ тај који нормира српски језик, није народ тај који је увео друго писмо у писању језика Срба, није народ тај који је плаћен за лингвистички (научни и стручни) посао, него су то лингвисти које народ плаћа да свој плаћени посао у неговању језика и избору и (о)чувању писма раде на начин и по правилима праксе и струке како се то ради у свим другуим земљама, у свим другим народима и у сваком другом језику сваког народа.

 За неке антићириличаре Срби који траже више ћирилице су „фашисти“

 Ми у „Ћирилици“ опраштамо српским лингвистима што су у време Југославије и под влашћу комуниста могли и морали да раде како им је „газда“ налагао. Такав је ригидан систем био и он је такав владао и у науци. И ми у то време нисмо могли основати удружење за заштиту српске ћирилице, јер би то био „шовинистички“, „националистички“, „непријатељски“ и „фашистички акт“. Остаци комунистичке идеологије и данас нам дају такве епитете, али немају толику снагу да нам о судбини одлучују. Дакле, и разумемо и опраштамо стручњацима за српски језик што су у време поменуте идеологије морали да спроводе политички налог о замењивању ћирилице, али не схватамо зашто српски лингвисти настављају да раде на исти или сличан начин у лингвистици када је била сербокроатистичка идеологија“ и данас кад ипак има макар обриса демократије у којој човек може да каже истину о начинима и узроцима прогона ћирилице и начину њеног враћања у живот, поготово што је данашње Министарство културе с министром Владаном Вукосављевићем, показало слуха за мишљења заснована на научној подлози и у складу с праксом у Европи и свету у вези с неговањем и (о)чувањем свога језика и писма.

 Министарство културе из речених разлога у својој нормалној националној борби да се врате српске националне окрњене или увелико изгубљене вредности, посебно српског језика и, нарочито писма ћирилице, треба да се чува лингвиста као Данајаца и кад дарове носе, јер српски лингвисти у институцијама већ од 1918, доносе одлуке о српском језику и писму ћирилици која је због лоших мера изгубљена 90 одсто после 1954. И данас је ћирилица осигурана у примени само у Српској православној цркви, државним институцијама и администрацији. То је изузетно важно, али то није сасвим довољно да се сачува писмо у народу. А народу се не сме приписивати кривица која не постоји. Јер, народ је у просеку такав како га уче они које он сам за то плаћа.

 Министарство културе и његов министар који данас показује да је разумео проблем са српским писмом, да је схватио чињеницу да једино српски народ и данас има проблем са својим писмом, који је разумео да у томе има неког погрешног рада и лоших решења кад писмо нестаје и треба се за њега борити. Зато би ваљало да министар културе у вези с мерама које лингвисти предлажу за (о)чуавње српског језика и, нарочито, угрожене ћирилице пажљиво и логички процењује када они измишљају ових дана појам „помоћно писмо“ јер је то само знак да се они не одричу двоазбучја које нигде у Европи не постоји као решење питања писма у било ком другом језику.     „Помоћно писмо“ не постоји ни у једном светском језику. Латиничко писмо се свуда у свету користи у математици, физици, хемији и у још у понечему, али помоћно писмо није потребно ниједном језику и зато га нема нигде више у било ком језику у улози постојања два писма. Треба да пред лингвисте истури логичко закључивање да нам писмо може нестајати само ако је уведено друго писмо ради замене свога писма и ако власт фаворизује писмо којему је уведена конкуренција, с циљем да та конкуреција победи. Ако на своје писмо не гледамо као на националну српску вредност него као на обичне графичке знаке, онда ћирилица не може имати сигурну будућност. Језик и писмо су и родољубиве категорије јер служе целом народу. Они нас чине овим што јесмо. И они су у срцима и свести свакога народа. Пред лингвисте који за водећег кривца за досадашњи помор ћирилице прогласише народ, ваља иступити са здравом логиком да се ни писмо једног народа не може (о)чувати ако једино Срби добију друго писмо за замењивање свога писма. Ниједан други народ у свету не чува свој ни језик ни писмо уводећи још један „равноправан“ туђи језик и још једно „равноправно писмо“. Народ ствара један језик у говорним различитостима, лингвисти су по задатку творци нормативног језика да би се лакше обједињавао народ, Народ самоиницијативно не изабира ниједно писмо него му га одреде и саставе школовани и учени појединци. Српски народ је примио ћирилицу као православан словенски народ. И нико у Европи и свету није правио писмо на писмо или примао за писање свог језика и туђе писмо. Наметање туђег латиничкиг писма било је вишевековни процес код Срба. И историјски се показало да је латиничко писмо Србима наметано у историји из два коначна разлога: да би се олакшало њихово преверавање и њихово асимиловање. Историјска је чињеница да су делови српског народа асимиловани и нестали као Срби процесом латиничења и католичења.

 Министар треба да утиче на лингвисте да у решењу питања писма више не измишљају „топлу воду“. Да су два писма икаква корист у једном језику и народу у његовом језику, бар би се у још једном случају применио наш начин решења свога писма.

 Обавеза је државна и национална да се не ради оно и онако што не ради нико други на свету. Обавеза је примена Устава у свему, па и у језику и писму. Решење питања писма свуда у Европи и свету јесте једно писмо за један језик. Два писма за један језик не само што су непотребна него је једина њихова последица губљење претходног писма. Јер нико нема користи од сталног скакутања у свом језику с писма на писмо. А то је и економски штетно. А учење других језика и писама није забрањено ни штетно као што није ни у другим народима. Али нигде другде се, као код Срба, не замењује своје писмо другим уведеним, у нашем случају туђим писмом.

 Шта тек рећи о бесмислицама да ми Срби морамо да кажемо да је „и латиница српско писмо“ да бисмо сачували дубровачку књижевност. А просечан лингвиста зна да се писмом не одређује припадност неке књижевности, него језиком. Да дубровачка књижевност није написана српским језиком, не бисмо је могли одбранити само писмом. Уосталом нису у свету толико наивни па да не знају историсјке чињенице да је Србима наметана латиница вековима. И да се не може на основу само писма, без језика, одређивати власништво. Мада нама остаје да доказујемо у свету да није све што су Срби објавили на хрватској латиници „хрватска баштина“, како се данас по писму књижи у неким светским институцијама оно што Срби објављују данас на хрватском писму. Требаће да доказујемо да је Хрватско оно што су објавили Хрвати, али не и оно што објављују Срби без обзира чак на ком је и језику, а камоли писму.

 Само се за уистину и пред Богом и пред светом вреди борити. А истина је да је Србима латиничко писмо увек наметано насилно и политички смишљено. А нажалост, чак су и многи Срби били политички уплетени у латиничење Срба. Многи од тих који су то радили данас настоје да „оперу“ себе тиме што износе лако доказиву лаж да је „и латиница српско писмо“. Латиница је Србима наметана у окупацијама, затим у политичким притисцима и ширењем заблуда.

  И још ово најзад. Треба се чувати лингвиста којима није јасно да ли је службено писмо обавезно и у јавности. Тамо где циљно није измишљено „богатство двоазбучја“ нико не би ни помислио да се упита да ли је и јавна употреба службена. Службени језик и писмо свуда у јавности значи само једно: званично, обавезно, неискључиво. То се односи на све и свакога у држави, ма био он приватник или је то државно власништво. За све се сачињава само један Устав и његове одредбе важе за све без изузетка. И казне за непоштовање Устава морају да буду за све без изузетака. Писмо служи језику а заједно језик и писмо служе народу. И национални језик и писмо, зарад споразумевања, служе свима и обавеза су свих. Кад би сваки појединац имао свој језик и сам бирао себи писмо, споразумевања не би било. Без језика и писма не постоји ниједан народ. Наравно, већина народа има свој језик и писмо, а неки народи имају усвојен за своје потребе споразумевања језик и писмо од некога другога. Обично се у том случају усваја језик колонизатора. Српски народ, срећом, има богат језик и савршено писмо, па му не треба туђе. Туђе језике и писма је добро и често нужно учити, али се свој језик и писмо не смеју замењивати туђим за споразумевање у свом народу.

 Драгољуб Збиљић

ВИДОВДАН

 

Напомене:

[1] Правопис српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2010, стр. 17.

 

Поделите:

48 Коментари

  1. Par recenica, Zbiljicu! To sto ovdje pisem ovim pismom objasnjavao sam- nisam ti ja za stimovanje ovog moga mobilnog telefoncica ( ne kucam na kompjuteru, no se, evo, mucim) ni za jednostavnije stvari, kamo li za pismo- pokusavao, pa mi ne ide; nije mene stid pred vanjstinom, no pred samim sobom ovoga jada kojim pisem; ali sa olovkom u ruci ja ovim pusmom neznam da pisem, buduci, otkad za sebe znam, pisem fonetski najljepsim pismom i, bitnije, pismom koje, sa svojih pet samoglasnika, izrazava, u izricaju, ono sto ni jedno drugo pismo nemoze, posebno jos uvijek animalno grleni germanski!, a, naime, najtananije niti
    o s j e c a nj a. No, ne iznosim ovdje svoj stav o latinici- posebna je to tema!, dublje nego sto ti cinis za misljenje iste-,ali tek za cirilicu- upravo ovu!- ovdje samo konstatacija: ona jest
    “slovnim” izrazom srpske g e n e t i k e , odnosno TRojstvenost Trojstva- Sebe, Kosovskog Zavjeta i Srpske epike- usudjujem se da kazem: ipostasi Jednog- Svetosavlja=Srpstva.Jedne ipiostasi nema, nema ni srpstva- azbucno je to . No, ovo napisah samo iz razloga da bih napisao sljedece: u zabludi si kada kazes “… i u drzavnoj administraciji”! Sud, moj Zbiljicu, do cirilice ne drzi k’o ni do suplja boba.
    SUD, Zbiljicu, a onda je kraj. Pred tim drzavnim bitangama, a od njih!, gotovo krvavo, nekoliko godina branim cirilicu,moj Zbiljicu, a njima je do nje stalo, rekoh ti, ko do suplja boba. Kakav Ustav, kakav clan deset!- moralne su to protuve!
    Amin!

  2. Hm,hmm…pa,proboj YU, u svet uvoza i izvoza, povukao je za sobom,uvoz pisacih masina latinicnih slova, pa su, na primer,u medjunarodnom prometu,odustali od cirilice,i Rusi u zeleznickom Transportu,prihvatili nemacki jazik,i latinicu,ne vidim,da nesto bas propadaju zbog toga.

    • Очекивао сам много више коментара о томе може ли стварно народ бити главни кривац за нестајање ћирилице.

  3. Hm,hmm…sa,tolikim nepismenima,sa toliko gastarbajtera,prusustvom stranih firmi i prcija,onako svesno u desno,sa 100% stranim filmovima,latinicnim titlovima,reklamama na tv,sasvim je moguce, da se ubrizgao,deo krivice,sa pokricem ” uaaa kamanjisti”..

  4. Ćirilica je ostavština Kirila i Metodija prvi slovenski prosvetitelja..
    dakle ljudi Grka iz Soluna koji su po nalogu Pape pokrštavali neke Slovene..
    eee sad veliko je pitanje dali su Sloveni kao pleme izmišljeni da bi koristili ćirilicu ili je ćirilica izmišljena da bi koristila tom nekom narodu na Balkanu??
    po mojem ličnom mišljenju pre će biti da su Sloveni čista izmišljotina i imaginacija papa a da je ćirilica samo verzija pisma mnogo starijeg koje su narodi na Balkanu koristili a zove se glagoljica..
    dakle i glagoljica ima svoje korene u grčkom pismu pa se sve svodi na priču kako je nastao grčki alfabet i nordijske rune hijeroglifi a ne jel se papama prohtelo malo da puste mašti na volju i dozvole Kirilu i Metodiju malo da krenu u turističko putovanje po Balkanu i šire nova slova,nove knjige i novu veru narodu koji je već imao svoju kulturu Apolinarijumskog,Mediteranskog nasleđa runske pisane istine mnogo pre Rima..

  5. Проф. Д. Збиљић је један храбар, доследан, упоран и частан лингвиста који се већ дуго бори за опстанак Ћирилице (Србице) као писма Србског језика. Његови ставови су засновани на основама лингвистике као науке и на одребама чл. 10. Устава Србије.

    Апсолутно га подржавам и у овом чланку! Тачно је својевремено рекао нечасни ђура даничић, плаћени покрватски филолог, да је су србски лингвисти од вука манитога караџе на овамо све што су учинили у србској лингвистици учинили на своју штети и на штету народа србскога. Овај ђура речнички велеиздајник (поклонио је крватима речним Србског језика као да је то било његово власништво) започео је, заједно са вуком манитим караџом, “рат за српски језик и преавопис” и предао га је у аманет србским лингвистима и филолозима, који га и даље воде – искључиво на штету народа србскога!

    Потпуно је неспорно да ни један језик на свету нема два писма (и кинески и јапански имају по једно писмо, само са варијантама тога писма у функцији специфичне примене писма у појединим литерарним и научним областима). Тзв. “двоазбучје” (мада то није прецизан термин, јер ћирилица има азбуку а латиница абецеду) или диграфија зачета је још у време Ка-унд-Ка монархије забранама Ћирилице у Србском језику, а а лажно лингвистичко језгро има у тзв. Бечком договору који је вука манити караџа неовлашћено потписао у Бечу 1850. г. и то – латиницом?! Тај латинични потпис може се у симболичком смислу сматрати прајезгром појаве латинице у Србском језику и латинизације Србства.

    Србски лингвисти су од вука манитога на овамо изгубили све ратове против крватистике и ватиканског продора на Исток (прозелитизам) и путем крађе и прекрађе Србског језика и наметања латинице Србима. Учесник у латинизацији Срба био је чак и краљ Александар спутавањем србског становишта и преузимањем у доброј мери крватског становишта и крватског културног обрасца и тзв. конкордизацијом Србства и православља. Ватикан и крвати, уз помоћ германа, крађом Србског језика, наметањем Србима унијатима и католицима латинице, направили су од србских етничких територија непостојећу државу крватску, а од Срба унијата и католика политичке крвате, затим су украли и присвојили србску културну баштину и тако потпуно трансформисали на тим поросторима Србство у крватство.

    Тииито је на тим “тековинама” без већих проблема организовао и спровео и културни и језички геноцид над Србима. Врхунац свега је тзв. новосадски договор, којим је политички и идеолошки уведен “српскохрватски” односно “хрватскосрпски” језик и наметнуто у “српскохрватском” језику двоазбучје, које никад није наметано у “хрватскосрпском” језику. Тај договор још није стављен ван снаге и он се и даље примењује у србској филологији и линфвистици. Та лингвистика још се званично не зове србистиком, зато што се примењује и даље “сербокроатистика” као лингвистички правац утврђен наведеним договором. А огромна већина србских филолога и лингвиста су и даље робови тог договора и србокрватистике. Основана је незванично србистика, али су србисти подељени на већинску групу диграфиста и мањинску групу монографиста, односно ћириличара (названим пежоративно у несрбским медијима “ћирилизаторима” који наводно ћириличке Србе насилно ћирилизују?!).

    Међу србистима који сматрају да Србски језик има научно и уставно Ћирилицу као своје једино писмо је и проф. Д. Збиљић (осим њега, ту је и проф. др. Драгољуб Петровић, и тренутно не могу да сесетим још неког – а недавно сам веома изненадио непријатно када са од компетентног аутора сазнао да то није ни проф. др Милош Ковачевић).

    Дугачка је прича шта све србске власти нису учиниле на заштити Ћирилице или шта су учиниле против ње, укључујући и ове досманлијске и напр`дњачке власти после октобра 2000. г. Довољно је напоменути (у ствари подсетити се на оно што је Д. Збиљић навео) следеће: не примењује се чл. 10. Устава; није усаглашен закона о језику и писму са новим уставом; Матица (не)српска је издала нови правопис који није усаглашен са наведеном одредбом Устава; Одељење језика (ког језика?!) и књижевности (које књижевности?!) САНУ и даље издаје речник “српскохрватског” језика (незванично то објашњавају тиме што не желе да се замерају властима?!); признали су хрватски, бошњаки (па чак и босански) и црногорски језик, иако су то лингвистички посматрано само варијанте стандардног књижевног Србског језика; бивши директор Народне билблиотеке Србије је неовлашћено и некомпетентно у Унеску извршио регистрацију новог кодирања Србског језика, заједно и усаглашено са крватским представницима (тиме је први пут у историји Србија признала крватски језик, што је највећи и коначни пораз србске лингвистике од крватистике); МУП поново мења начин означавања регистарских аутомобилских таблица, али опет задржава већину слова крватске латинице…

    Од таквих лингвиста ништа, ама баш ништа не чуди да су они прогласили јадни народ србски за главног кривца одумирања Ћирилице!

    • Пратим писања Видоја Марјановића и овде и другде о српском (он се залаже да се остави та и сличне српске речи без једначења по звучности и није да нема оправдања и за такав поступак) језику и писму. Мислим да се ћирилица Срба заиста може звати србица, јер је то — то. Његова тумачења су нешто оштрија од тумачења моје маленкости о делу вука Караџића, али не може нико рећи да за то Марјановић нема никаквих аргумената. Има их доста. Разликујемо се нешто мало и у гледишту о делу М. Ковачевића. Ковачевић је један од ретких познатијих лингвиста који је јасно рекао да “Латиница није српско писмо и не може имати равноправан статус са српском ћирилицом у српском језику. Он хрватску латиницу сматра само писмом хрватског језика, а то објашњава тиме да је то “писмо српског језика” зато што он хрватски језик сматра варијантом српског језика. А шта друго и може бити од онда откад су Хрвати прихватили реформу Вука Караџића и за себе, само су успели да му за све уведу латиничко писмо. А Вуково пристајање да Хрвати пишу српски језик другим писмом, а не српским писмом) потврђује да је Вук примио притисак Беча (преко Копитара, касније Миклошича) да се вуковски српски језик (једини тада у Европи) да се тај језик једини пише двама писмима, како би се касније тим писмом латиничили Срби и тако да се спроведе оно што је био хиљадугодишњи циљ. Да се тај циљ оствари највише су у пракси помогли комунисти после 1945, посебно после 1954. У томе су српски лингвисти имали мрачну улогу јер су “успели” да спроводе оно што је налагала комунистичка власт.
      Данашња власт у Србији и лингвисти, ако не кажу истину о насиљу над Србима и српским писмом и ако не врате српски језик на једно писмо (ћириличко, општесрпско) у норми српског језика и у јавном животу свуда где живе Срби и њихов језик, показаће да се само вербално залажу за ћирилицу, а да суштински немају намеру да заиста врате српску азбуку у пуни живот.
      Захваљујем Марјановићу што је својим коментаром и подршком побољшао мој текст.

      • Потребна ми је исправка ове реченице: “Он хрватску латиницу сматра само писмом хрватског језика”, не, него: “Он хрватску латиницу сматра само писмом СРПСКОГ језика.”

      • Мишљење о проф. др М. Ковачевићу навео сам из текста Хаџи Мирјане Стојисављевић “Ћирилица – писмо православних Скловена” и рекао са њега да ме је изненадило, што значи да сам до тада имао позитивно мишљење о овом угледном лингвисти. Истичем да верујем Проф. Д. Збиљићу да нисам у праву, односно да наведени аутор није у праву. Поздрављам проф. Збиљића, захваљујем му од срца о позитивном мишењу о мојим ставовима о Србском језику и његовом писми и подржавам га из све снаге да истраје у својој упорној србској борби за свету Ћирилицу:

      • Ćirilicu nije izmislio nikakav srbin alo lingvisti pametnjakovići…..
        jeste li vi totalo zaglupljeni kad ne znate da je ćirilicu kao zvanično pismo Papski nuncija izmislio Kirilo iz Soluna…..
        dakle Grk …….
        pa kako onda lupetate da se to pismo može zvati nekakva “srbica”kad ga je osmislio lik koji nije srbin već Grk????
        to samo može biti nekakva “Grčica” jer Pape nisu htele da pišu Bibliju na glagoljici koja je već bila u upotrebi na ovim prostorima već su izmišljale nova slova i nove slovare…..
        prava i drevna slova Balkanskog naroda možete pročitati na spomenicima iz tog perioda a to su “stećci” kojih mnogo ima na teritoriji BiH, po Crnoj Gori i Srbiji…..
        to su drevna slova na kojima je narod Balkana pre Kirila i Papinog nucijstva pisao svoje textove..
        a to je glagoljica valda su vas to u tim vašim školama učili ili su vam samo prodavali maglu za diplome????

        • I ćirilica nije nikakvo sveto pismo,naprotiv već sasvim obična zamena za glagoljicu jer je glagoljica zasnovana na grčkom alfabetu pa bi se lako otkrile veze između Grčke i runskog glagoljaškog nasleđa svih naroda Evrope……
          ovako su novim pismom Pape potpuno zatrle tipografsku sličnost između glagoljice i Grčki slova izmišljajući nova potpuno različita……
          i treba napomenuti da Kirilo iz Soluna je pre zamonašenja imao ženu i troje dece pre nego je seo za sto da izmišlja nova slova za Papu…..
          dakle on nije mogao biti svetac sve i da mu je otac bio tipografski kalfa a ne običan trgovac iz Soluna…..

          • Писмо једног целог народа може се назвати свето писмо. Тако је српску ћирилицу назвао владика Николај Велимировић.

        • СРБИН ЈЕ САСТАВИО ДАНАШЊИ САСТАВ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ
          Ја нисам никад ни прочитао да је неко рекао да је Србин измислио ћирилицу. Србин (Мркаљ па Вук Караџић саставили су ћириличко писмо за језик из реформе Вука Караџића. И тај састав ћирилице наравно да је српско ћириличко писмо, као што постоји руско ћириличко писмо, бугарско ћириличко писмо итд.

    • Са задовољством због јасног и доброг тумачења В. Марјановића, цитирам овај део његовог текста:
      “Потпуно је неспорно да ни један језик на свету нема два писма (и кинески и јапански имају по једно писмо, само са варијантама тога писма у функцији специфичне примене писма у појединим литерарним и научним областима). Тзв. „двоазбучје“ (мада то није прецизан термин, јер ћирилица има азбуку а латиница абецеду) или диграфија зачета је још у време Ка-унд-Ка монархије забранама Ћирилице у Србском језику, а а лажно лингвистичко језгро има у тзв. Бечком договору који је вука манити караџа неовлашћено потписао у Бечу 1850. г. и то – латиницом?! Тај латинични потпис може се у симболичком смислу сматрати прајезгром појаве латинице у Србском језику и латинизације Србства.Потпуно је неспорно да ни један језик на свету нема два писма (и кинески и јапански имају по једно писмо, само са варијантама тога писма у функцији специфичне примене писма у појединим литерарним и научним областима). Тзв. „двоазбучје“ (мада то није прецизан термин, јер ћирилица има азбуку а латиница абецеду) или диграфија зачета је још у време Ка-унд-Ка монархије забранама Ћирилице у Србском језику, а а лажно лингвистичко језгро има у тзв. Бечком договору који је вука манити караџа неовлашћено потписао у Бечу 1850. г. и то – латиницом?! Тај латинични потпис може се у симболичком смислу сматрати прајезгром појаве латинице у Србском језику и латинизације Србства.”

      Ово је стваерно потпуно тачно. Лингвисти Ранко Бугарски су “ископали”, да би показали велико своје знање, тврдњу да је случај корејског и јапанског подударан с нашим случајем два писма (азбука, ћирилица и абецеда) у српскохрватском, па пренетог и у српски језик. Прво, предалеко су путовали да нађу случај сли8чан српском. Друго, никако није подударан случај језика које они наводе. Јер тамо нису два писма у алтернативној улози, међусобно искључујућој. Код нас је друго писмо уведено после више векова забрањивања ћирилице да би се силом власти ћирилица затрла не баш као забрањена законом, него као “равноправно писмо”. А где то има да писма буду међусобно “равноправна”. То су лукави комунисти увели да не би испало да су после 1945. наставили према ћирилици ендехазијску логику и политику, него да ћирилицу затру као, тобож, “равноправну”. То је једини случај на белом свету да је једно писмо равноправно и када га укинеш и замениш га туђим писмом. Латиница је Србима била окупаторско писмо у више окупација. И сад, окупаторско писмо власт држи на 90 процената, а српску азбуку на десетак бедних процената у свему што се у Србији и међу Србима обелодани на језику Срба.

      • И ово је велика истина коју предочава В. Марјановић овако: “.. Бечком договору који је вука манити караџа неовлашћено потписао у Бечу 1850. г. и то – латиницом?!”
        ВУК И ДАНИЧИЋ НЕОВЛАШЋЕНО СУ ПОТПИСАЛИ ДОГОВОР У КОМЕ НИСУ СПОМЕНУЛИ НИ СРПСКИ ЈЕЗИК, НИ СРПСКО ПИСМО, НИ СРПСКИ

        Заиста је тај договор буквално потписан неовлашћено. Како се може сматрати договором за српски језик и српски народ нешто што су, без консултација с било којом српском тадашњом институцијом, потписала двојица истомишљеника (Вук и Даничић) у име целог народа. Па у том договору још не спомену ни српски језик ни српски народ НИ СРПСКО ПИСМО. И још се потпишу писмом (гајицом) која је била Србији и Србима православцима непознато, туђе писмо.
        Наравно, Срби католици су морали писати латиницом, али су они асимиловани у Хрвате, па су тај елемент србокатолички ти сироти Срби који су, што силом, што милом, асимиловани у Хрвате. И зашто би сада остатак Срба (само православци) и даље наставили да тим абецедним писмом пишу 90 одсто својих потреба. Има лингвиста оперисаних од истине да је латиница Србима стизала насилно, па данас ту латиницу чак зову српска. Она није српска зато што нико, па ни Вук Караџић, није ниједно латиничко писмо наменски правио за све Србе. Никада није сачињено латиничко писмо да буде општесрпско. Општесрпска је само ћирилица (србица), а латиница је увек насиљем наметана Србима и, најчешће, после забрана ћирилице. Комунистичка власт је у наметању латинице Србима била врло ефикасна, јер је и без формалне забране ћирилице успела међу Србим да је укине до данашњих чак 90 одсто. Неки лингвисти кажу да је ћирилица “спонтано замењивана” (академик Иван Клајн, председник Одбора за стандардизацију српског језика, на пример). Ниједан народ не може спонтано да замени писмо. То може циљно, плански, смишљено, уз примену насиља, да се догоди. Једино тако се и догодило код Срба. И данас, кад је народ смишљено већински привикнут на туђе писмо, не можеш вратити ћирилицу без поновног враћања и српски језик на једно писмо, јер је то општа светска пракса. Кад би се писмо чувало као што би то данас да раде српске институције, онда би макар још један народ у свету имао два супарничка писма. Наравно, учити и знати и то писмо и сваки други језик и писмо јесте богатство, под условом да не замењујеш своје писмо у свом језику.

  6. Već sam 100 puta napomenuo da se nordijski bog Odin koristio grčkim slovima runama a to znači da je Odin poreklom sa Balkana i da je u velikom građanskom ratu između juga i severa Evrope u antičko doba pobedio Vanire i preselio se u Skandinaviju zajedno sa kulturom,verom,pismom Grčke šireći Mediteransko nasleđe daleko na sever..
    nije mogla ćirilica nastati pre Kirila kao što rune nisu mogle nastati pre Odina…..
    i jednima drugima se koren nalazi u grčkom alfabetu sasvim sigurno sam ubeđen u to.

  7. ćirilica je osveta Papinovaca Vanira Odinu jer je nastala u vreme rušenja Apolonovi hramova u Grčkoj,Odinovi i Frejini svetilišta po Norveškoj i Švedskoj u vreme paljenja Gotski i Vizigotski staroantički centara šamanizma….
    stari mediteranski Apolon je goreo na lomači u celoj Evropi i trebalo je naći zamenu za tu gomilu pepela koje se iznenada našla na rasputnici vremena….
    trebalo je utešiti i potapšati po ramenu sav taj sprženi svet i veru u narodu nečim novim,zanimljivim i nadasve orginalnim proizvodom Grčke a to su bila nova slova za novo pleme koje su nazvali Sloveni….
    Sloveni to je bio naziv za sve one koji su porobili običnim novim slovima,nije im ni trebalo nikakvo oružje već samo da im spale Apolonove hramove i pošalju Kirila iz Soluna da im na zgarištima istorije pročitaju nove rune složene po nalogu Pape..

  8. Iz svega gore navedenog se može zaključiti da za pomor nekog drevnog pisma kakve su rune nije kriv narod već želja verski glavešina da uvode n0vine u narodnu kulturu…da menjaju običaje,verovavanja,folklor..
    modernizam je nagnao Pape da ugase rune ist0 kao što danas modernizan nagnava srbe da ugase ćirilicu..

  9. Ćirilica je orginalni projekt Rimski papa,naravno kroz istoriju se dograđivala i transformisala ali u suštini je nastala kao ideja da se stvori novo Slovensko pleme pod patronatom novog jezičkog operativnog sistema u službi hristijanizacije paganski evropski plemena…..
    dakle pod sintagmom “sve ih ujedini,porobi i stavi pod jedno pero”
    svoju latiničnu kulturu nisu menjali ali su tuđu Apolinarijumsku,Grčku i Mediteransku sa osobitom strašću fundamentalno zamenili…..
    tekovina jezičkog modernizma prilagođavanja standardima moderne Evrope sa početka X veka je slična otvaranjima poglavlja EU danas u ovom vremenu……
    bila je spontana,postepena,neprimetna i poglavlja su otvarana metodično i sistematski dobro osmišljeno..
    prvo su prevedene najznačajnije hrišćanske knjige poput Biblije a kasnije i sporedni manje bitni propratni textovi na nova slova starom-novom narodu..

  10. Naravno da je u redu da narod ima svoj jezik i svoje pismo kojim može da se izrazi, ali i svoje misli da ostavi za kasnije, odnosno za budućnost. Srbi eto “imaju sreću” da imaju “svoje pismo” (ili ga tako nazivaju) kojim se identifikuju kao Srbi! Burna istorija Srba nije im dozvolila da se karakterno izgrade pa su tako oni koji bi trebali biti njihovi duhovni voditelji (i svakako politički) ostali nacionalno i duhovno dovoljno neizgrađeni, ne formirani. Ako ostavimo “vuka manitoga” (“karadžu” kako ga neki nazivaju) koji je bio običan simulant sa nogom da ga Karađorđe i Miloš Obrenović ne bi mobilisali kao običnog vojnika (ili poštara) znači počev od tog kralja Aleksandra Karađorđevića koji je naneo Srbima tolike (nesagedive materijalne i kulturne štete) i još uvek mu po Beogradu ulice i bulevari nose njegova imena, onda se ne trebamo čuditi što i pojedini ?”lingvisti”? okrivljuju narod!? Što bi rekao sadašnji predsednik Srbije (a nekada premijer) Alek: “Ja takvu( ili veću) glupost još nisam čuo”. To ne treba da čudi, takvih ima i u SANU i Matici srpskoj i dok ima takvih “uhleba” (a kako druačije da se nazovu?) koji su nacionalno još neosvešteni (a u reprezentativnim nacionalnim institucijama su) onda, možda i jeste “da je narod kriv” za to što uzme motke i iztera govna van iz tih institucija a ne da ih dobro hrani i odeva i da žive parazitskim životom!

  11. “Драгољуб Збиљић: Лингвисти закључили – народ је главни кривац
    за помор ћирилице”?!

    Окривити народ, па то је најлакше, а, чак, није ни грех!
    Али, окривити власт, е – то је велики грех, јер ”СВАКА ЈЕ ВЛАСТ
    ОД БОГА”, а народ, као да није, Боже ме опрости, од Госпда Бога
    – ”ТВОРЦА СВЕГА ВИДЉИВОГ И НЕВИДЉИВОГ”?!
    Народ му дође као ”МОНЕТА ЗА ПОКУСУРИВАЊЕ” и од ЦРКВЕНИХ,
    И ОД СВЕТОВНИХ БВЛАСТИ.
    А, лингвисти – где су они и шта раде???
    Ово са потирањем ЋИРИЛИЦЕ је само последица ЈЕЗИЧКОГ САМОПО-
    РИЦАЊА СОПСТВЕНОГ ПОСТОЈАЊА СРБСКОГ НАРТОДА.
    А један од главних и основних атрибута постојања и опстојавања
    једног народа крије се у његовом ИМЕНУ – СРБИ /ЈЕДНИНИ И
    МНОЖИНИ/!
    Множина се изводи из једнине, и множина постоји и опстојава само
    ако је скуп/збирј еднина – ЈА, ТИ, ОН,ОНА ОНО /СРБИн/ садржана у
    множини – МИ /СРБи/.
    За разлику од имена других нартода, у случају СРБА то није тако ?!
    А, зашто???
    Зато што то лингвисти не уочавају!
    Проблем је неуролингвистички и програмско /софтверско –
    кибернетски, следујући ХРИСТОВИМ РЕЧИМА:
    ”НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ”, и: ”СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА
    ОПРАВДАТИ И СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОСУДИТИ”.
    Тајна се крије у ”СИЛИ” значења речи!

    Да ли је исправно и корисно рећи СРБи-Н или СРБ?

    Ако је корен речи СРБ /једнина/, онда је логично да се из једнине
    изводи множина – СРБи.
    Ако упоредимо то са другим народима, као на пример:
    РУСи, КИНЕЗи, ИНДУСи, ЕНГЛЕЗи, ФРАНЦУЗи, ИТАЛИЈАНи, онда
    испада да МИ погрешно користимо реч СРБи-Н?!
    Ако је исправно рећи СРБИН /једнина/, онда би логично било /
    као из наведених примера/ да множина буде СБИНи, што наравно
    није и не може да буде тако.
    Не каже се: РУСин /једнина/ – РУСИни /множина/, КИНЕЗин –
    КИНЕЗини, ИНДУСин – ИНДУСини, ЕНГЛЕЗин – ЕНГЛЕЗини,
    ФРАНЦУЗин – ФРАНЦУЗини…
    Ако се каже СРБ, онда је јединка саставни део множине – СРБи
    и ни на који начин није у несагласности са множином, не штрчи из
    ње – у СЛОЗИ и САГЛАСЈУ је са МНОЖИНОМ.
    Међутим, ако је једнина СРБиН, онда свака јединка овим “ Н”
    штрчи из множине – СРБи и У НЕСЛОЗИ је и НЕСАГЛАСЈУ са
    МНОЖИНОМ.
    Није ли то, онда, код СРБиНа, разлог за патолошку индивидуалност
    – ГОРДОСТ, да се издваја и штрчи у односу на множину – СРБи?!

    Није ли, можда, НЕСЛОЖНОСТ, НЕУМНОЖНОСТ и НЕОБОЖЕНОСТ,
    између осталог, и у погрешном изговарању и писању речи СРБи /Н/?!
    У књизи Постања Господ Бог говори, да је од Човек-а створио
    /”извео”/ жену – Човек-ицу /Човеч-ицу/.
    У језику србском, онда, треба да буде тако исто:
    СРБ-киња, РУС-киња, ИНДУС-киња, КИНЕЗ-киња, ЕНГЛЕЗ-киња,
    ИТАЛИЈАН-киња, а не: СРБин-киња, РУСин-киња, ИНДУСин-киња,
    КИНЕЗин-киња, ЕНГЛЕЗин-киња…
    Имајући у виду Христове речи: “Својијем речима ћете се оправдати
    и својијем речима осудити /нашкодити себи/… и биће вам по речи
    вашој!”, онда горе речено има смисла.

    Дакле, корен речи је СРБ – једнина, а СРБи је множина – скуп,
    заједница, сабор СЛОЖНИХ, УМНОЖЕНИХ и ОБОЖЕНИХ јединки –
    СРБа.

    Погрешно је рећи СРБИН, а нарочито не 5. падеж – СРБи-НЕ!
    Овим међусобним, “братским” обраћањем са “СРБи-НЕ!”, ми
    несвесно, у самом слогу речи, речицом “НЕ”, негирамо сопствену
    множину – ПЛЕМЕ, НАРОД /СРБи/ – чији смо неодвојиви део, а
    тиме и основни атрибу народа – ЈЕЗИК И ПИСМО!

    СРБ = СИЛА РЕЧИ БОЖИЈЕ!
    СРБИ = СИЛУ РЕЧИ БОГ ИМА!

    Драган Славнић

    • Pa ovako! Srbski jezik nisu (recimo) “lingvisti” stvarali nego “narod” koji su bili raja, “rajetini” ili “svinjari” (ukoliko su stvarno uzgajali svinje) i Vuk (koga neki zovu “vuk maniti karadža” je “preuzeo” taj jezik od “naroda” (kako je on govorio), za to neki govore da je to “svinjarski jezik”. Čak se i Nikola Tesla u mnogo čemu distancirao od “vuka manitoga” – karadžu! Što se tiče lingvista? oni su isto kao i većina “školovanih” u Srbiji, obični paraziti – uhlebi, kao oni u SANU. Recimo da Slovenci više poklanjaju svom jeziku, (njegovoj pravilnost i lepoti) od Srba, za njih postoji Srb kao jednina i Srbi – kao množina, upravo ovako kako je Dragan Slavnić izložio!

      • miha bukovac, између осталог, каже:
        “Pa ovako! Srbski jezik nisu (recimo) „lingvisti“ stvarali nego „narod“…
        Нисте обратили пажњу. Изричито сам рекао да народ ствара језик, али нормативни језик стварају лингвисти. Дакле, народ ствара језик, али лингвисти сачињавају од народног језика нормативни или књижевни језик. Један је појам “језик”, а други је појам “нормативни језик” или “књижевни језик”.

    • А како се тај језик звао, поштовани Srbinе, пре Југославије. Не сећате се да је био српски језик и пре Вука и док је Вук био жив. Вук није сачинио од народног српског језика ни српскохрватски ни “југословенски” језик.

      • Opet pominjete neke Slovene…….
        ljudi sloveni su izmišljotina Papa latina a ćirilicu je izmislio Grk Kiril iz Soluna……
        stavite prst na čelo i razmislite malo…..
        nekoliko trenutaka pustite da razum sam radi bez uticaja predrasuda……
        zašto bi Grk pravio slova narodu po Balkanu????
        zar nismo mogli naći čoveka odavde,našeg takoreći i narediti da nacrta na pesku 30 znakova za 30 slova???
        pa polupismeni idiot ,kreten bez dana škole to ume,dete od 10 godina ume nacrtati 30 različiti znakova…..
        nije to nikakva nauka koja zahteva dubokoumno rasuđivanje……
        ali eto vidite čak i jednu tako prizemnu i relativno glupu stvar nisu dozvolili latini da kreira čovek srbin već su po narudžbini platili nekog Kirila,Grka…..
        nekog Kir Janju,Cincarina,Ćifuta da srbima prodaje književne i moralne norme kako tobož treba pisati i čitati…..
        a mi tupavi i glupi još hvalimo tu cincarsku podvalu zovemo je nekakva “srbica”…….
        pa trebali su napraviti 15 slova umesto 30 da budemo uprošćeni i goli kao puževi golaći….
        da se vičemo kroz istoriju kulture kao ljigavi beskičmenjaci kad ne umemo da nađemo čoveka koji se može suprotstaviti podmuklim grčkim latinima i njihovim podmuklim projektima opismenjavanja tobož glupi srba…

        • zašto bi Grk pravio slova narodu po Balkanu????
          zar nismo mogli naći čoveka odavde,našeg takoreći i narediti da nacrta na pesku 30 znakova za 30 slova???
          ————

          Kakvih ludaka mi imamo i neznalica. Nazovi nas Zvaljama, Praljama, Kolovenima, Dzibenika, kako ti volja…bili smo pagani, klanjali se demonima i bili agresivni kao Siptari danas, napadai vizantijske svetinje i krajeve. Patrijar nasao ljude koji su znali kolovenski/gumenski/ ili slovenski govorni jezik i ljudi im sastavili azbuku, preveli Novi Zavet i bogosluzbene knjige i KRSTILI ih….napravili civilizaciju od njih, ne beslovesnu marvu koja zivi po nagonima….eto zasto Grk.

          Zasto su Jevreji, apostoli, prosvetili covecanstov? Jer su potomci Avrama…od NEKOG mora poci.

          Zasto si ti bezboznik, kad milijardu dokaza ima o Bogu, i svi ti preci pobozni bili? Jesu preci debili ili ti….a svaka seoska baba nepismena pobozna!

          Kad je tako “lako”, sta ces nam ti ostaviti u amanet, tako lako-pametan?

          • I kd je tako lako napisati 30 ynakova, koliko Kinezi imaju? Sve je “lako” kad drugi radi…tako je tebi “lako” biti pametan a pojma nemas o temeljnim stvarima….ZAVERA, ajmo Srbi opametite se, zavera….

          • pusti ti babe i švalje,Avraama i Ismaila ovde je reč o ćirilici Kirilovom jezičkom operativnom sistemu……
            nije Kirilo mogao praviti slova da mu neko nije bogato platio to zadovoljstvo Papa……
            u kakvoj smo mi to bili obavezi da zabavljamo Grke pre svega pa su nam oni tako pametni i genijalno lingvistički potkovani morali praviti slova jer mi jadni i tupavi marvenjaci sa papcima umesto prstiju nismo znali taj proces sami obaviti????
            jel su to oni možda imali 5 jezika u ustima pa su bili posebito obdareni da pišu slova drugim narodima ili su imali možda nekakav finansijski interes,bankarski aranžman da nam utrape neke experte za slova i prodaju literaturu specijalno pisanu za marvu i papkare da bolje preživaju dok se zabavljaju čitajući je…..
            pa bili smo mi marva i pre nego su nas oni krstili pa nam nisu prodavali nikakvu literaturu štampanu o trošku Grčke lingvističke korporacije za marvenu emancipaciju..

  12. Nesto se mislim kako je lako vaskrsnuti coveka. Covek umre i ti samo naredis “OZIVI”! I covek ustane….stvarno je lako….nego “samo” treba imati MOC! Kako je lako ne lagati – samo ne lazes! A opet svi lazu. Joooj, kako je lako ne pusiti – toliki pusaci. Kako je lako ne gledati tudje zene i voleti svoju – samo ne gledas, a svi gledaju.

    Aaaaa jooooj kako je lako postiti? Samo ne jedes meso i mleko, i ulje i ribu – samo malo ko posti. Kako je lako VOLETI, i svi vole da budu voljeni – a skoro niko ne voli…..jooooj shto je lalo sve to….a opet to niko ne cini….cuj azbuku??? Jel no rece azbuku napraviti? Ma odes u deciji park, kupis dva jelana i zveknesh….ne mora dva, moRe i jedan – poravnas pesak i napises azbuku….eeeeeeeeeeeeeeeeeeej, jesam pametan…sto je to lako…

  13. kakve to veze ima sa ćirilicom????
    ćirilica je fonetsko pismo nije tvoja dogma i predstava o nekakvim teološkim besmislicama koje upražnjavaš u slobodno vreme…..
    poštedi nas tvoje intime..
    to nije zamena za glasove odnosno grlene zvuke koji se izgovaraju već tvoja dubokounutrašnja vera…..
    to je tvoja privatna stvar i zabole svakoga šta ti imaš u glavi…..
    mnogo je važnije šta imaš u grlu,ono što izgovaraš i kakvu prevaru od slova ispisuješ dok komuniciraš sa realnim svetom a ne tvoje fix ideje obojene dogmom…

    • to je isto Kirilo rekao “sklavinima” kad ih je prvi put video ali oni vidiš tupavi i glupi pa nisu razumeli da ih mnogo voli pa im tepa i deli Ćifutska slova da se bolje krste nego što su se krstil pre Kirilovdana i Metodija.
      Kirilo je bio mnogo ljubazan lik koliko su oni bili prosta marva.

  14. Бог ствара свет, сунце рађа светлост, извор рађа реку…увек суштина гради форму, код тебе форма гради суштину. Нек “нацрта 30 знакова (где баш нађе Вукових 30 “језуитских”) неки Србин, валда је то “наш чоек”, а остало како буде.

    Па неписменим људима који су се клањали демонима, СОМЕ, Бог је послао културне Јелине и направио им писмо, не да им мења нацију него веру. Не да им мења боју коже и “срптво” него ођавољени ум. Сад што ти не мош да појмиш да “не живи човек само о хлебу” то је друго. Није било језуита у време Кирила и Методија: Језуити су из 15. века а Света браћа и 9. Римски папа је био православан тада. Јел теби уопште јасно шта причаш, и да ли знаш којико је “теолошки хоби”, то јест историја Цркве, УСТВАРИ, она истинита историја.

    Таман да ти је писмо саставио Навукодоносор ти њиме пишеш. Живјети живот као човек, а у свом незадовољству мислити “јој што би било лепо да сам се родио као коњ”, и оптуживати оца и мајку што нису копитари, није никаква истина, него болесно незадовољство.

    Купи себи два јелена, отиди у дечији парк, поравнај песак (ннајприје повади измет од керова који нико не купи), и напиши себи “30 знакова у песку”, и води дијалог. Има пустих сеоских имања, оснуј себи и државу, врати историју уназад, буди Коловен или шта оћеш, и…

    • Opet lupetaš…..
      nije Bog poslao marvi na Balkanu “kultirne jeline” kako ih nazivaš već Rimski papa……
      dakle nije to bila “božja volja” već volja jednog glavešine,običnog ljudova iz Rima jer mu se tako prohtelo……
      može se konstatovati da ovde narod meša “božju volju” i volju jednog čoveka za moći…..
      običnu ljudsku prozirnu pohlepu i uzvišene božje promisli koje ljudima nikad nisu bile dostupne nit će ikad biti…..
      pa Bog i jeste Bog jer niko ne razume njegovu volju a u slučaju “izuma” ćirilice i obična marva je svesna koliku ljudi prave jedni drugima zavisti i pohlepe da bi se dočepali nekakve finansijske koristi makar bila mizerna i potpuno beznačajna čak i na dug rok otplate kredita koji kod ćirilice traje evo skoro ceo milenijum..
      ćirilica je dakle kao i latinica ili bilo koje drugo ljudsko pismo običan ljudski izum kao što je točak,vatra ili nuklearna energija……
      sve je to poteklo od čoveka da bi služilo čoveku a Boga zabole kakvim slovima pišete knjige….
      može da ih pišete i telepatski ako hoćete a da ih čitate telegramski preporučeno preko pošte to je za njega sporedna stvar u njegovim uzvišenim i nerazumljivim kreacijama..

      • Какав идиотиѕам, није римски папа него Фотије Патријарх цариградски – Свети! Човек који се жестоко борио против папизма римског и из које борбе је произишао раскол…

        Јеси чуо да су језуити наговорили Аврама да спава са Агаром? Како нису…па били су они и прије Христа. Не командује папа језуитима него они папом. Језуити су били прије Луцифера, он је по њихову налогу зехебо Еву…а Адам је био СРБИН! КОЛОВЕН! Језуити су Каинови синови, који су сву историју подвалили, капираш. Еееее, онда кад се папа, КОНАЧНО што је план језуита кроз сву јевресјуку и хришчанску историју, кад се папа запапио, онда су кренули мало да се откривају.

        Рецимо и арапске бројеве су нам подвалили, да прикрију траг, капираш, да буду римски тајно, а као потискују римске. Јуда је био језуит, ал га Господ раскринко, међутим после су они одрадили посо…мали Ишмаил, Агарин…његов чукун-чукун је језуита…вечина исламских теолога су језуите….они су свуда…не зна се где, али рецимо Луцифер језуитском генералу предаје рапорт сваки дан…све је лаж истина је личносна заједниза звана ЈЕЗУИТИ!

        Добро преиспитај породично стабло, није сигурно да ти је ђед твој ђед…они су свуда…еее, а Вук? Вук је био заставник по чину код језуита. Био је водник прве класе, и онда су му рекли: Слушај, убаци “Ј” и бићеш заставник….тако је “Ј” дошло. Досидеј је био врхунски аскета и мистик…и једном му језуити пошаљу једну младу и лепу да је исповеда, и она свашта приичала у детаље, све описивала шта је радила…и Доситеј падне у грех….тако га извуку из манастира…Лази су подбацили Ленку….није она њега волела, него да опева католичку Санта Марију, капираш.

        Црњански је језуита….па видио си како у Чарнојевићу пропагира Србима блуд и убиства, каже “ах, шта је нама убити милион људи”…капираш, преко њега се већ спремала Србреница…а Стефан Високи је исто убачен, јер имо је руднике у Сренбреници, и тад се вршило испитивање где ће…капираш, прије 6 векова…

        Ееее, а што се тиче Душана силног…он је био духовно чедо Григорије Паламе, Душан је био исихаста, јуродиви….све што је радио само се фолиро, кришм се молио непрестано, целе ноћи метаније правио….е ЊЕГА су зезнули највише да би нам после убацили Лазара и изрежирали све, капираш.

        То су ти зезнуте ствари, ти језуити…ето например ја волим еурокрем, нема шансе…па они убацују супстанце, вероватно неки хлеб освећени на језуитским обредима, и онда то српска деца једу…нема ко није јео еурокрем…па јасно ти је све, рецимо шта прича Вук, а брат му прави еурокрем…

        Виљамовка? То је крушка….код Срба су буили КАРАМУТОВИ, оне крушке што умекну….и онда су нам подбацили језуити виљамовку, заш зашто…она кад сазри, има крааааатк период ОДМАХ мора да је береш…е то су нам урадили да нас увале у стрес! И тако….има тиЈе примера колко оћеш…ал, захебани су језуити…нисам сигуран, али уредник Видовдана је макар мађи водник ујезуитском реду…ако се повећа читанот, значи да гура даље, заставник и то…

        Лазански није…Лазански је био језуитски капетан прве класе, и онда су га жене захебали…воли чоек ону ствар…аааа, неееема то код језуита…ништа жене…они воле…мислим не раде то са женама, забрањено…они воле…

  15. Ради и улогуј се,

    Ајд још ово да ти откријем па више нећу…ма не смијем *ебига, опасне су ствари у питању…ево, рецимо Жељко Митровић…јеси ти приметио да сви учесници ријелитија, мистериозно, нестају са јавне сцене. Фол дошли да се тамо прославе и сл. – то ти је највећа патка који језуити данас спроводе. У чему је квака? Ти људи су посебно одабрани, а сви су јуродиви – фолирају да су то што нису. Није то да разбију морал код Срба, па како? Мислим језуити су Срби, и изабрани…а име је подбачено да нам се не може учи у траг. Паѕи сад, направе се будале, а уствари је све маска…ти људи се баве наузвишенијим мистицизмом…они су то што гледамо а нису то. Капираш…нисам сигуран који чин има Митровић, али није нижи од пуковника…причо ми јеједан…небитно ко је, ако се жалио Митровић да не може више издржати, хоће да се посвети осами, мистици, молитви, и вако су му рекли: Слушај, нема ту “не могу више”, то је за добробит наше ствари, мораш се жртвовати…

    Нисам још сконто који им је крајњи циљ, али вероватно је крај света близу чим су се тако ангажовали…јер српска држава је била јуродива 5-6 векова, и сад одједном јача…вероватно ће за једно…шза знам 20-30 година Србија бити од Тугистана до Кариба…наравно тада ће се се рећи право име Срба…било како било “Ј” ће се избацити и сва Вукова азбука…све је то патка била…вероватно они имају и посебан језик – спреман, и ко буде не њиховој страни одједном ће пропричати тај језик…видећемо.

    Е, за малине како су нам увалили…убаци ли нам рајса, ко што су индијанцима убацили Алберта Пајка, и Рајс као про-Србин пропагиро пољопривреду, ви сте богомдани за пољопривреду…и донео саднице малина из Швице, засадио и још тад се знало да ће то бити главна грана…само да не би Срби напредовали и ИТ и то…јербо, мислим они су наши, ми смо изабрани, али треба да се то сакрије…капираш? Дакле да будеш нешто што ниси, а да би, уствари био то што јеси…мало је комликовано, ал то и јест форе…вероватно је Вуково “Ј” неки мистични знак, неки симбол, има неку улогу…ја мислим даје ради псовки “Ј” као “јебо те”, “јебем ти”…јер одједаред се поело са тим…да се сакрије, фол нема морала, да се сакрије право наше лице и изабраност…у “Ј” је главна квака, сад видећемо шта и како…биће да је та веза исток-запад, да се фолирамо да смо исток, и да не прекинемо везу са западом…Немци су сви Срби, видиш да Талијани и Лесковчани ко браћа, онај Крстић ко мали Арап…

    Мене највише занима како нам је право име, а да смо изабрани, да је Адам био Сррбин то нема дилеме…

    Е ради овогга језуити не воле жене… https://www.youtube.com/watch?v=Nm5ll5pKaUc

    • …еви ти доказ да су Лазанског избацили из језуитизма….мислим он мора да свира по њиховом, али не може да напредује…обрати пашњу кад је негде мало слободније, не баш “углађена атмосфера”, и кад Лазански нема сакоВ…увек има откопчана 3 дугмета на кошуљи, чоек се ДЕКОЛТИРА….капираш, оно типа, мало се нагиње тамо-вамо, а оно откопчано треше дугме на кошуљи и назиру му се јеначке груди…капираш…и кад жене то гледају, онда замишљају каве груди има, и одма се раша жеља да их додирују…и то је готово, она већ оће….што би реко Неле Карајлић “помилуј ме по НЕВЈЕРОВАТНИМ грудима”…он ти је класичан јузуитски дезертер…уствари одбачени…ал нееема, опет нема мрдања…ти ради по нашем, а колко год оћеш откопчавај дугме на коШИ..

      Мој, ти, рради и логуј се…још ти не знаш како ствари стоје…

  16. ЛАЖ И ОПТУЖБУ БЕЗ ИКАКВОГ ОСНОВА НЕ МОГУ ДА БРАНИМ. ЖАО МИ ЈЕ ШТО НЕ МОГУ.
    Накнадно дописано. Радо бих бранио лингвисте у Србији. Али како да их браним после изјаве да је “Народ главни кривац за помор ћирилице у Србији и на српском језичком подручју, па тек онда научници и политичари.”
    Од такве глупости у закључку нисам чуво у свом животу већу глупост. да су рекли да су народ и ћирилица жртве односа власти и окупатора према њима, бранио бих их. Овако, на основу чега да их браним. Лаж и оптужбу без основа немам срца и мозга да браним.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here