ИЗЛОЖБА вајара Зорана Каралејића и ћерке сликара Лидије Кралејић у Кући краља Петра у Београду

Поделите:

 

Скулптуре и осликана свила и сткло

Заједничка изложба Вајара Зорана Каралејића и његове кћери Лидије Каралејић одржана је у Кући краља Петра на Сењаку. Изложба је садржала 64 скулптуре од мермера, дрвета и комбинације дрво-метал, 14 слика на свили, 13 осликаних ешарпи и 8 комада осликаног стакла. Изложбу је отворио сликар Милорад Бубања.

-Овом заједничком изложбом оца вајара и ћерке сликара – аматера представљене су неке танке нити и блискост у стварању која је можда  непрепознатљива и очигледне разлике у материјалу скулптуре у мермеру, дрвету и комбинацији дрво-метал са једне стране и префињеност свиле и прозирност стакла, са друге стране, истакнуто је на промоцији.

Из обимног опуса вјара Каралејића

Стваралаштво Зорана Каралејића може се пратити кроз бројне циклусе од пуних сферних форми скулптуре, циклуса маске, жене.., жена која седи, женски торзо… преко циклуса каријатида и птица, циклуса рељефа или Крајпуташа…. На изложби је приказан мали део обимног скулпторког опуса Зорана Каралејића.

Вајар Зоран Каралејић је дипломирао на Факултету уметности у Приштини 1978. године. Постдипломске студије завршио је у Београду 1980. године у класи професора Мише Поповића.

На Факултету ликовних уметности у Приштини 1994. године добија звање редовног професора. Био је иницијатор отварања постдипломских студија на Факултету ликовних и музичких уметности у Приштини и штампања часописа Факултета ,,Универзитетска мисао”. У периоду од 1988-1991. године био је продекан, а 1991-2001. године декан Факултета ликовних уметности у Приштини.

Излагао је самостално и на колективним изложбама којих је било преко 200 у земљи и иностранству.

Израдио је бројне монументалне скулптуре и бисте од којих су најзначајније:„Пар”, мермер, 1980. година; „Птица”, мермер, 1986. година; „Цар Душан”, бронза, 1995. година; „Вук Караџић”, бронза, 1995. година, „Цар Урош”, бронза, 1996. година, „Српски ратник”, бронза, 1997. година; „Српски сокол”, бронза, 1994. година; „Доситеј Обрадовић”, бронза, 1994. година, „Јован Јовановић Змај”, бронза, 1996. година; „Никола Тесла”, бронза, 1997. година; „Драги Морачић”, бронза, 1998. година.

Монументалне скулптуре које је вајар Каралејић носе називе: „Пар”, мермер, „Цар Душан”, бронза, „Вук Караџић”, бронза, „Цар Урош”, бронза, „Српски ратник”, бронза, „Доситеј Обрадовић”, бронза,  „Јован Јовановић Змај”, бронза, „Никола Тесла”, бронза, „Драги Морачић”, бронза, а остале су на Косови и Метохији, су уништене.

Изазов у додиру боје са свилом

Зоран Каралејић је добитник је бројних награда и признања од којх су најзначајније: Награда за скулптуру УЛУС-а, УЛУВ-а и УЛУК-а, Цвијета Зузорић Београд, 1978. Година. Децембарска награда Косова и Метохије Приштина, 1981. Година. Новембарска награда града Приштине за изванредно остварење у области скулптуре и развоја културе, Приштина, 1994. Године. Вукова награда, Београд, 1995. Година. Награда „Лонгин” за изузетно стваралаштво у области ликовне уметности, Приштина 1996. година. Награда за скулптуру Јесењи салон УЛУС-а,1996. година и друге. 

Стваралаштво Зорана Каралејића представљено је у Ликовној енциклопедији Југославије издатој 1987. године, монографији.

-Лидија Каралејић се ликовним стваралаштвом бави годинама иако је по образовању правник. Сликање на свили и стаклу за њу је много више од хобија. Инспирацију налази у српско-византијској средњевековној уметности, нарочито у њеној раскошној орнаментици која прецизном израдом сложених мотива уз особени склад боја, на осликаном стаклу добија ефекат филиграна. Мекоћа свиле, њена прозрачност и префињено ткање у додиру са бојама, прави су изазов, али и посебно уживање које причињaва сликање на овој подлози, речи су уметничке критике о њеном раду. Самосталне изложбе имала је у Београду у Кући Ђуре Јакшића и Манаковој кући која је саставни део Етнографског музеја, учествовала је на колетивним изложбама у Конаку књегиње Љубице, у Етнографском музеју, Дипломатском клубу, галерији Прогрес. Њени радови налазе се у приватном власништву на више места у Србији али и у Канади, Норвешкој, Француској, Немачкој, Словенији, Црној Гори.

Легенда: Са изложбе С.Ђукић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here