„Караван културе говора“ стигао у Нови Сад

Поделите:

„Караван културе говора“, пројекат који се реализује у оквиру кампање „Негујмо српски језик“, 13. и 14. фебруара борави у Новом Саду.

Пројекат који под покровитељством Министарства културе и информисања Србије организује Удружење „Изражајност“, кренуо је 8. фебруара из Београда, а његова следећа станица биће Крагујевац.

„Караван културе говора“ замишљен је са циљем да се пре свега младим људима укаже на значај неговања правилног изражавања и лепоте изговорене речи. То је важно како за појединца, тако и за целокупно друштво, рекао је за Спутњик промотер пројекта, француски хуманитарац Арно Гујон.

У сваком граду одржавају се радионице намењене средњошколцима и студентима, с којима о правилном изражавању, начинима да се избегну типичне језичке грешке, поштапалице и друге лоше говорне навике, као и да се побољша усмени говор, разговарају комуниколог и глумац Слободан Роксандић и глумац Марко Миловановић.

„На те радионице могу доћи људи било које струке. На радионицама у Београду били су и студенти разних факултета, од будућих стоматолога до студената Факултета политичких наука. Култура говора је важна свима, и конобарима, и фризерима, и лекарима, и учитељима и професорима. Желимо свима да укажемо на то колико је важна лепота изговорене речи, као и да нагласимо значај правилног усменог изражавања“, истакао је Гујон.

Вечерас од 19.00 сати у Културној станици „Еђшег“ у Новом Саду биће одржана и трибина о култури говора, на којој ће, поред Арноа Гујона, говорити Слободан Роксандић и професор дикције и сценског говора на Факултету драмских уметности у Београду Радован Кнежевић.

Након Београда, Новог Сада и Крагујевца, „Караван културе говора“ ће наставити да путује и по другим градовима Србије, рекао је Гујон и додао да би једна оваква акција могла да буде први корак, односно подстицај за размишљање о увођењу предмета „Култура говора“ у српски образовни систем.

Француски хуманитарац је, иначе, српски језик почео да учи пре десет година да би, како је навео, могао заиста да разуме људе који не говоре страни језик.

„Желео сам да разумем муке, проблеме и страхове људи на Косову и Метохији, како бих могао о томе да сведочим у Француској. Учећи језик, открио сам душу српског народа. Више сам сазнао о Србији и култури кроз језик и разговор с људима него читајући било коју социолошку књигу на ту тему“, истакао је Гујон приликом представљања пројекта у Библиотеци града Београда прошле седмице.

sputnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here