Љубомир Симовић добитник награде „Деспот Стефан Лазаревић

Поделите:

КРУШЕВАЦ – Књижевни клуб Багдала из Крушевца доделиће 12. новембра у Свечаној сали САНУ у Београду награду Багдалин прстен „Деспот Стефан Лазаревић” за 2020. годину академику Љубомиру Симовићу за његово свеукупно књижевно дело.

Ову награду коју Багдала додељује од 1984. године добили су и до сада чланови САНУ Десанка Максимовић, Антоније Исаковић, Дејан Медаковић, Мија Павловић, Добрица Ћосић и Драгослав Михаиловић.

Како управа Багдале није у могућности због пандемије да организује уобичајену свечану академију у Крушевцу, додела награде ће бити одржана у Српској академији наука и уметности Београда.

Симовић је свестрани књижевник, аутор антологијских позоришних драма „Хасанагиница”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Чудо у Шаргану” и „Бој на Косову”, које се деценијама играју на свим позорницама Србије, где редитељи уживају да се поново суоче са непролазним вредностима ових драмских дела.

У образложењу за доделу награде жири је навео да дело лауреата припада самом врху данашње књижевности.

„Разуђеност његовог стваралачког опуса је вишеструка: од поезије, прозе, есејистике, драме, ликовне критике, путописа, превода, до приређивача многих научних зборника и других активности значајних за српску културу”, навели су чланови жирија.

Они подсећају да је аутор још давне 1958. године објавио прву књигу песама „Словенске елегије” и тада је српска књижевност „наговестила аутора који ће изворност и лепоту српског језика утиснути у своје најмоћније духовне плодове”.

Богат Симовићев опус настављен је збиркама „Весели гробови” (1961), „Последња земља” (1964), „Шлемови” (1967), „Видик на две воде” (1980), „Десет обраћања Богородици Тројеручици” (1983) „Источнице” (1983).

Исте вредносне одреднице квалификују и његове снажне драме „Хасанагница” (1973), „Чудо у Шаргану” (1974), „Путујуће позориште Шопаловић” (1985) и „Бој на Косову” (1984), проза „Ужице са вранама” (1996) или „Сневник” (1998).

Инспиративна нит у Симовићевом опусу је завичајно Ужице које је у средишту његовог лирског и драмског света, а ту се истичу „Балада о Стојковићима”, застрашујући призори смрти из „Ужица са вранама” или у драмским сценама „Шопаловића” и „Чуда у Шаргану”.

Поменути су и „Видик на две воде”, „Дупло дно”, „Игла и конац”, „Галоп на пужевима”, „Гуске у магли”, док у образложењу жири Симовића назива једним од највећих савремених песника српског језика.

Танјуг

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here