Miroslav Mika Antić: Nemoj nikad da se vraćaš kada jednom u svet kreneš!

Podelite:

Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vraćaš, kad već jednom u svet kreneš

Nemoj da mi nešto petljaš

Nemoj da mi hoćeš-nećeš.

I ja bežim bez povratka.

Nikad neću unatrag.

Šta ti znači staro sunce, stare staze, stari prag?

Tu je ono za čim može da se pati

Tu je ono čemu možeš srce dati.

Al’ ako se ikad vratiš, moraš znati, tu ćeš stati i ostati.

Očima se u svet trči

Glavom rije mlako veče

Od reke se dete uči ka morima da poteče.

Od zvezda se dete uči da zapara nebo sjajem.

I od druma da se muči vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija, opasno je kao metak

da u tebi večno klija i ćarlija tvoj početak.

Ti za koren nisi stvoren

Ceo svet ti je otvoren.

Ako ti se nekud žuri, stisni srce i zažmuri.

Al’ kad pođeš – nemoj stati

Mahni rukom. I ođuri.

Ko zna kud ćeš.

Ko zna zašto.

Ko zna šta te tamo čeka.

Ove su želje uvek belje, kad namignu iz daleka.

Opasno je kao munja, opasno je kao metak

da u tebi večno kunja i muči se tvoj početak.

Ti si uvek krilat bio, samo si zaboravio.

Zato leti. Sanjaj. Trči.

Stvaraj zoru kad je veče.

Nek’ od tebe život uči da se peni i da teče.

Budi takvo neko čudo što ne ume ništa malo, pa kad kreneš – kreni ludo, ustreptalo, radoznalo.

Ko zna šta te tamo čeka, u maglama iz daleka.

Al’ ako se i pozlatiš, il’ sve teško, gorko platiš, uvek idi samo napred.

Nemoj nikad da se vratiš.

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here