Немања Видић: НЕ ДАМО СВЕТИЊУ – СРПСКУ ЋИРИЛИЦУ

Поделите:

У „Новостима“ од 14.маја 2020. Председник Матице српске Драган Станић је рекао поводом хапшења српских свештеника у Црној Гори :

„ Срби из Црне Горе, заједно са Светим Василијем Острошким, Светим Петром Цетињским и СветимТајновицем Његошем, својим поклицима :“Не дамо светиње !“ , позивају све нас да тачно одредимо шта су светиње и шта смо спремни да учинимо да одбранимо светости наших живота. Озбиљан је то позив , а наш одговор мора бити још озбиљнији .“

Током претходних литија у Црној Гори неко је добро написао да српска интелигенција нема никаквих заслуга за подизање народа у одбрану својих светиња. Интелигенција би данас могла само да учи од народа и да обликује његове тежње . Тако је могла да научи да је српска светиња и ћирилица , јер на литијама беше само она  , а не и латинска слова. И то у ситуацији када је она протерана из Црне Горе.

А по питању спремности да школовани Срби нешто учине у одбрани светости наших живота ,  прво и најнужније што би се требало и могло учинити је да се Правопис српскога језика у издању Матице српске усклади са Уставом Републике Србије, којим је утврђена нераздвојивост српског језика и ћирилице. Наиме , по поменутом правопису Срби имају и своју латиницу , и чак се у њему тумачи да је она остатак из српскохрватског језичког заједништва. Познато је да су њега пројектовали комунисти Новосадским књижевним договором Срба и Хрвата у просторијама Покрајинског комитета СК Војводине 1954.г. Смисао тог договора је био да латиница временом замени ћирилицу у српском језику, што се ,готово, и остварило . Хрвати су одустали од тог договора још 1967.г., јер су се надали својој хрватској држави у којој ће бити суверени хрватски језик и хрватска латиница. Срби су планирали учвршћивање Југославије одустајањем од својих националних вредности ,па поменути споразум нису напустили до данашњег дана.

На годишњој скупштини Матице српске 2010.г.њен председник Драган Станић није дозволио отварање дискусије о неуставном увођењу хрватске латинице у српски правопис, јер су удружења за одбрану ћирилице од Срба упозоравала да је увођењем у правопис и другог, туђег,  конкурентног писма, потписна смртна пресуда ћирилици.  Касније је рекао главном човеку из Удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад Драгољубу Збиљићу да је нама историја дала два писма и има тако да остане. Овај му је одговорио да је нама историја дала и аустроугарску окупацију у Великом рату, али су Срби истерали и окупатора и његову хрватску латиницу , којом је била замењена забрањена српска ћирилица.

Срби који ћирилицу сматрају својом светињом  увек су се питали да ли постоји неки доњи праг њеног понижавања , који би могао тргнути језичку елиту да увиди своју грешку и да , макар и уз велико закашњење , усклади српски правопис са српским уставом. Коначно , ових дана видесмо у “Печату“ чуђење Драгана Станића сазнањем да у некој улици у Новом Саду нема више од 1,5 % ћириличких исписа. Плашимо се да ће се његова брига за такво стање завршити на тој констатацији, и да ће имати ефекта као и брига за поларним медведима због топљења леда. Његовој храброј одлуци да одбије дискусију о судбини ћирилице  морала је претходити  правилна процена да је српска интелектуална елита већ пустила ћирилицу низ воду. Много је доказа  за то, а овом приликом осврнимо се само на став Мила Ломпара , јер је он неупитни представник родољубиве интелигенције.

У својој култној књизи “Дух самопорицања“ ,тешкој више од једног килограма , писму је посвећено свега неколико реченица. Неупућени би могли помислити шта има да се много наглаба о томе када је ћирилица константа српске културе, историје и националне свести . Али све је супротно од тога , јер он „теоретски“ оправдава два писма у Срба . Чак назива доминантном ону исту ћирилицу које има мање од 1,5 % у улици председника Матице српске ! Он уопште не уважава стварност у којој је ћирилица крајње понижена . Пише о титоизму ,али не рече ниједну реч о спровођењу државног и политичког насиља над ћирилицом, све до  престанка производње ћириличких писаћих машина. Као да је била фер утакмица између два писма ,па је дошло до спонтаног заостајања ћирилице, због неке њене мањкавости. Ломпар предлаже да се „фер“ утакмица  у двоазбучју настави , па пише на страни 355. шестог издања :

„Неопходно је , дакле , да следбеници српске културне политике буду окупљени око таквих захтева,  да наметну ту тему – и такве теме – странкама које рачунају на српску публику , да подстакну њихов међусобни ривалитет у таквим стварима.“

Значи, Ломпар својом књигом предлаже да се борба између два супротстављена писма изнесе на политичко тржиште. Па да видимо да ли је данас уопште могућ ривалитет странака по писму.

Једине странке које су се јавно залагале за ћирилицу су Демократска странка Србије у време Коштунице и Двери пре пар година. Док је А.Вучић био председник Владе рекао је да је ћирилица толико лепа да никога не треба терати да њоме пише. Тиме је он поручио народу да се неће спроводити уставна норма по којој је српски језик армиран српском ћирилицом , а одговорио му је Бошко Обрадовић речима да су два писма у једном језику глупост какве нема нигде другде у свету.

Данашња ДСС уопште не спомиње ћирилицу , а један њен функционер је то објаснио чињеницом да је латиница наше контактно писмо.Значи , читао је Ломпарову књигу.

Раније су биле ДВЕРИ СРПСКЕ , а сада су само ДВЕРИ. У програмском дефинисању културне политике је помогао Ломпар па је резултат видљив : на интернетском представљању све врви од хрватске латинице. Има чак и ово:

 

-3-

 

Д В Е Р И

Pokreni se Srbine

Za život Srbije

 

Дакле , Двери се боре за улазак у Скупштину Србије миксом српске ћирилице и хрватске латинице. Нису оне томе криве него језичка и укупна државна политика у Србији. Оне имају олакшавјућу околност и у томе што тај исти микс користи и Црвени крст Србије рекламирајући се на аутобусима градског саобраћаја.

Нема сумње да је Ломпар својом књигом са десет издања пожњео велики успех тумачећи да је српска култура контактна култура три вере, што онда подразумева да је српска и латиница којом се служе Срби католици и Срби мухамеданци ,иако сви они могу да стану у један комби осредње величине.

 

Вратимо се сада српским светињама , које би  , по Драгану Станићу,требали да  дефинишу српски интелектуалци. Ми желимо рећи да је српска светиња и симбол српског сампрепознавања и наша ћирилица ,па му предлажемо  да отвори књигу „Монографија Први светски рат,књига 2, страна 278/8,“Обод“ 1975., у којој   пише и ово :

                           СРБИЈА ПОД ОКУПАЦИЈОМ 1915-1918.

Неименовани заробљеник из Галиције у Првом светском рату пише  пише супрузи у Србију   

„Маро,да ми пишеш српски!“

…када је у Србији српско писмо – ћирилица било забрањено оружаном силом …

…     Окупационе власти су предузеле прави поход против српске културе. У школама и надлештвима забрањена је употреба српског писма и уведена латиница.У свим штампаријама ћирилична слова претопљена су у латинична. Цензори на поштама добили су изричита наређења да поцепају свако писмо или карту која је исписана ћирилицом. Забрана ћирилице у приватном саобраћају нарочито је огорчила грађане…

Један заробљенику логору у Галицији писао је тим поводом 29.новембра 1917. Године у Београд,између осталог ,и ово :

„Маро, да ми пишеш српски, јер ја сам Србин па нека дође ма која држава у Србију, ја сам Србин и као Србин ћу да умрем ; ако ми не српски не пишеш ,немој да ми пишеш више.“

 

Потпуно супротно Ломпару и српском правопису   писао је  генијални професор права и социологије академик Радомир Лукић. У свом тексту у Политици од 21.јула 1990. написао је : „И у оно срећно време када је у  Србији, као свакој нормалној држави , владало њено национално писмо – ћирилица …“

Искључиво  заслугом тог академика   ћирилица је први пут  у  српској историји заштићена уставом , па он у поменутом тексту    пише :

-4-

„Из наведених разлога треба свесрдно поздравити овај пропис нацрта Устава Србије и пожелети да што пре постане пуноважан како би се најзад решило једно од данас најважнијих питања културе и националне самосвести српског народа.“

За разлику од писаца српског правописа и Мила Ломпара , академик није схватао залагање ћирилице као неко враћање назад ,него као српско враћање себи.

Немања Видић

Поделите:

58 Коментари

  1. Латинички Миле, окићен словима које је Анте Павелић наметнуо Србима када им је забранио њихову ћирилицу , није важно којим се дунђерлуком бави Немања Видић, јер се показао веома опасним у раскринкавању наума лингвиста и политичара да српски народ преведу у латински културни образац.
    Он никога не омаловажава као што чините Ви када се њему обраћате са ти, него се показао јаким у логици, па је могао да обесмисли теорију неприкосновеног Мила Ломпара о српској контактној култури три вере.
    Ломпара добро чувају “патриотски” сајтови , па бих се опкладио да ни овај његов текст неће објавити нико други осим ВИДОВДАНА и БАЛКАНСКЕ ГЕОПОЛИТИКЕ , као што је било и са претходним његовим текстом ЖАЊЕ СЕ ОНО ШТО ЈЕ ЗАСЕЈАНО ( жање се хрватска латиница која је засејана у српском правопису).

  2. Knjigu u šake, Nikola, i u prvo vreme, dok ne naučiš osnove iz teme o kojoj bi pisao, ne objavljuj ništa.
    A dunđer Nemanja taman je toliko oštrouman raskrinkavator da se zalaže za svođenje Srba, dakle i etnikuma i naciona, na ono što su uvek zvalo Srbijanci. Koliko puta ja treba da ponavljam pesmu Branka Radičevića Đački rastanak da biste vi nedotupavni (i ti, i Nemanja) naučili šta je to integralno srpstvo? A dok to ne naučite, šanse su nikakve da shvatite zašto je u ovom trenutku (obrati pažnju! vataj beleške!) zalaganje za ćirilicu kao isključivo srpsko pismo (a latinica hrvatsko) ubitačno za srpsko nacionalno pitanje.

    • А прочитасте ли, велеумни Миле, Костићеву песму О ПРОСЛАВИ БРАНКОВА “ЂАЧКОГ РАСТАНКА”? Које “интегрално српство”? Тога нема у Бранка. Тамо је неко прото-југословенство, а у томе и јесте дошло до растанка. По Вама, треба да се боримо против ћирилице у Вуковару. По Вама, треба да подржимо латиничење Црне Горе. По Вама, ако погурамо двоазбучје (или двоабецедство), има да унапредимо српско национално питање невиђено! Ви јамачно сматрате да то што је Српска Атина, Нови Сад – “ћирилички град” у доба Милетића, Змаја, Костића, Даничара – данас латинична испостава, захваљујући, парадоксално, и тзв. “Матици Српској”. Што би се рекло – е, мој Миле!

    • Ћирчић треба ад се изјасни је ли еј за Павелићеву забрану српске ћирилице, или је зато да Срби пишу српски језик српским писмом

      Па чије еј по Вама хрватско писмо (гајица). Када је била гајиац српско писмо. Оно је Србиам увек маметано писмо послее забарна ћирилице. И Ви бисте сада асд је то српско писмо. Па и Анет Павелић је хтео да та латиница постане српскои писмо уместо српске ћирилице коју је Павелић најоштрије у историји забрани. Значи ли то да Ви желиет да подржите Павелиећву забрани ћирилице и наметање Србима те алтинице” Изајсниет се: ејсте ли за Павелићеву забрану ћирилице и наметање хрватске латинице? Изјасниет се!

  3. Паметни и културни Миле ,који се мени обраћа са ти , иако се не сећам да смо заједно овце чували, навео је веома јаку аргументацију у корист српског богатства двоазбучја – песму Бранка Радичевића. Јесте маштао и певао млађани Бранко о браћи на овим просторима. Певао је касније и Јован Јовановић Змај у знак подршке Хрватима да се ослободе од Аустроугарске. У знак захвалности Млади Хрвати су га позвали у Загреб, где је и отишао за свој педесети рођендан. Кад оно , испоставило се да су већински Хрвати другачији од оне шачице сањара која га је позвала, па је дочекан с јајима и парадајзом. То је Змаја опаметило па никада више није певао о братству. У Великом рату браћа Хрвати и муслимани су жестоко кидисали на српску војску и учинили дотад невиђене злочине над српским цивилима у Мачви. Тада је први пут у историји братска латиница ушла у Србију на бајонетима браће из чувене загребачке дивизије и њоме заменила забрањену српску ћирилицу. Имали смо браћу и у Маћедонији али када смо их ослободили од Турака замрзели су све српско . Кад је оно црвени поп Влада Зечевић као Титов министар забранио Србима повратак на Косово и Метохију , истим папиром је био забрањен и повратак у Маћедонију.
    Миле братољубиви , поклаше нас браћа од 1941.до1941. Дошла браћа из Босне ( СС ханџар дивизија ) у Рачу и побила све живо, укључујући и псе и мачке . После три дана вратила се браћа да виде да ли су добро урадили посао. И нађоше једног дечака који је остао жив под лешевима.Нису га убили да може причати колико су браћа великодушна.
    А тек наша браћа Хрвати који пишу оном истом српском латиницом коју и Ви користите. Или нас поклаше ,или преверише, или протераше. Касније спалише све ћириличке књиге , а ми после свега пригрлили њихову латиницу . Пошто двама писмима није могло бити комотно у једном језику , а то није могуће ни у било ком другом језику, избацисмо своје хиљадугодишње национално писмо. Што јес,јес, негујемо за дивљење оно што је од њега остало , па чак за његово добро и лажемо сами себе . Као Мило Ломпар када напише у својој огромној књизи са десет издања да је ћирилица доминантно српско писмо. Али има смисла лагати да је веће 3% од 97% ако је то у функцији великог идеала да се латиницом интегришу у српски национални корпус Срби мухамеданци и Срби католици. Јер је боље голуб на грани , него врабац у руци . Тренутно у томе нема неког великог успеха јер , ако је веровати Видићу, сви они могу да стану у један комби осредње величине. Браћа мухамеданци су сада у Сарајеву заменили ћирилицу арапским писмом на транспарентима , али све се то може преокренути у корист Срба, јер је много јака идеја Петра Милосављевића и Мила Ломпара о српској интегралној култури. А и Миле Ћурчић ће се наћи при руци.

  4. Када би и гдин Mile Ćurčić био, макар колико и дипл. инж. Немања Видић “дунђер”, то би било вееома корисно, јер би тада “дунђерски” и М. Ћурчић научио оно што је давно научио Н. Видић.
    Н. Видићу свака част што у речима оправдане критике српских интелектуалаца и двоазбучњака (практично заговарача једино Срба да се и даље “шизофреенишу” (деле у мозгу) на два писма а у свом једном језику, што нико други није прихватио да ради у Европи и у целом престижном свету.
    Немања Видић је за похвалу што у својој оштрој критици и лингвиста и филолога добро уме ад оцени за шта ет људе и које треба критикоавти, а не клеветати. Немања се мудро задржава на граници која дели критику од клеветее. Дакле, Н. Видић с правом жестоко критикује шта је код наших интелектуалаца у вези са српском ћирилицом за критику и добро се чува да не пређе у клевету. За разлику од, на пример, Ђ. Јањатовиаћ који је у једном свом тексту оклеветао српске лингвисте на овај начин: Српски лингвисти су “главни кривци за разбијање српског језика ан више језика и за прогон ћирилицве”. То еј чиста клеевета, јер ссрпски лингвисти чак су и 1990. године били за чуавње “заједничког језика” — српскохрватског језика када су други делили тај језик и почели ад односе свако свој деео и ад преименоваљава тај “заједнички ејзик”. Пиатње је за академске расправе да ли је то баш суштински “заједнуички језик”, алу то није за расправу овде. Овдее само уистичемо да Немања Видић оштро критикује оне коеје треба, али их не клевећее и не додаје им кривицу која не постоји. Стога овако ошптра критика има резона јер није клееветничка, него прецизна и реална.
    Свее еј ситиан што еј говорио о српским интелектуалцима и председникзу Матице српске Д. Станићу. Станић, како сада говори о српској ћирилици и њеном затиарњу и њеној националној вредности, када би се “секнуо” шат је говорио и радио у Матици у вези са српском ћирилицом, могао би постати човек који се искупио ако би схавти да ћчирилицу ниеј могуће природно асачуавти с Правиописсом Матице српске у коме еј питање писма реешено таачно по слову Новосадскго договора (1954). Тако никада нееће бити више могуће вратити живот српској ћирилици јер је она смишљено доведена до саамог руба изумирааањ.
    Немањи Видићу (иако смо се мало, као пријатељи у раду за ћирилицу међусобно удаљили) морам рећи свака ачст за овако таачну критику и људи и стања у којој се затекла поптуно недужна срспка савршена у свету ћирилиац.

  5. Sve gilipter do giliptera! I šta će vama ćirilica kad ne razumete srpski? Nikola, pazi dobro ovamo – ja sam svoje ovce sam čuvao, a Franc Jozef davno je umro, i sa njim i francjozefština, pa ne treba da se sekiraš što sam ja sa svima na per tu. Dalje, ti bulazniš čoveče! Ja ti lepo kažem da pročitaš kod Branka ko sve spada u Srbe, a po pokrajinskim imenima, a ti nešto nesuvislo o bratstvu! Alo, nisu to bratski narodi nego su isti narod. Srbijanac, Dalmatinac, Bosanac, Crnogorac, Era, Banaćanin, Sremac, Slavonac…. (da li ti tvrdiš da je blaženo preminuli patrijarh srpski, gospodin Pavle, Slavonac, i pripadnik jednom Srbima bratskog naroda?).
    U tvojoj svesti, Nikola, post ti tvoj giliptertski, sve je statično i univerzalno. A upravo sve ima svoju dinamiku i relativno je u vremenu i prostoru. Sa takvom svešću kakava je tvoja, priznajem, nije to lako shvatiti, ali ne trućaj bar onda i slušaj šta umniji imaju da kažu. Pa i Milo Lompar, na primer.

  6. U ovom trenutku od krađe našeg jezika, od strane Hrvata (a i muslimani su na tom putu) deli nas veoma malo. Ako sutra priznamo da se srpski jezik zapisuje isključivo ćirilskim alfabetom, već prekosutra celo kulturno nasleđe na srpskom jeziku, bilo gde napisano latinskim slovima, postaje hrvatsko kulturno nasleđe pisano na hrvatskom jeziku i hrvatskim pismom. I ne samo to nego će i značajan broj srpskih autora biti podveden pod hrvatsku kulturu jer su, jel te, pisani na hrvatskom jeziku i pismu.
    Zato sad više nego ikad treba biti jasan i odrečan: ne postoji hrvatski jezik niti hrvatsko pismo. Postoji samo policentrični srpski jezik pri čemu se varijanta koja se standardizuje u Zagrebu pogrešno naziva hrvatskim jezikom. Precizno, lingvistički, to je zagrebačka redakcija srpskog jezika, i ona se zapisuje isključivo latinicom. Na drugoj strani, beogradska redakcija srpskog jezika zapisuje se tradicionalno ćirilskim slovima, a u poslednjem veku, ili nešto duže, nije neobično koristiti ni latinska slova.

    • ПРЕДЛОЖИЋУ МИЛЕТА ЗА НОВЕЛОВУ НАГРАДУ!

      Премудри Миле каже: “U ovom trenutku od krađe našeg jezika, od strane Hrvata (a i muslimani su na tom putu) deli nas veoma malo.”
      Значи, по премудром Милету, Хрвати нам нису украли језик, али ће гфа украсти само ако не наставимо ми њима да крадемо њихову латиницу гајицу. Па којим онда језиком се служе даанас Хрвати. По премудром милету испада да Хрвати данас немају језик, а имаће аг када “наам украду језик”, а то ће се дессити само ако ми не наставимо да њихову латиницу присвајамо. Како то да чувамо да нам не украду језик тиме што ћемо ми њима и даље красти ћирилицу. Значи, ми ћемо својом крађом њиховог писма сачувати се од њихове крађе нашег језика. Ко то може да разуме као премудри Миле, тај би треебало да добије Нобелову награду.

      • Обавезна исправка. Реченица је погрешна у имену писма. Гласиал је малиопре “Како то да чувамо да нам не украду језик тиме што ћемо ми њима и даље красти ћирилицу.”
        Исправно треба ад гласи: “Како то да чувамо да нам не украду језик тиме што ћемо ми њима и даље красти латиницу?”.

  7. Neko pomenu Vukovar i ćirilicu. To sam već objašnjavao ovde nebrojeno puta. Upravo slučaj Vukovara je najbolja ilustracija u kakvoj smo komplikovanoj političkoj situaciji! Na generalnom nacionalnom planu ne smemo nikako da odbacujemo latinicu jer će nas direktno, i bez zadrške, pokrasti. Ali zato na lokalnom planu, u Vukovaru, moramo se boriti za pravo korištenja ćirilice.
    Ustaške vlasti imaju jednu veoma jednostavnu strategiju. Oni navijaju za nas da koristimo isključivo ćirilicu (i tu ste vi, ćiriličari, i ustaše, u zajedničkoj misiji), iz razloga koje sam gore opisao. Sa druge strane Srbima u Hrvatskoj brane upotrebu ćirilice da bi ih što brže i lakše asimilovali.
    Znači, shematično. Hrvati kažu – Srbi pišu ćirilicom a sve na latinici je hrvatsko, i dalje, oni koji kažu da su Srbi, ili ih drugi nabeđuju da su Srbi, a žive u Hrvatskoj, te pišu latinicom, Hrvati su.
    Srpski odgovor je ovakav – srpski jezik je zapisuje, kako ćirilicom, tako i latinicom, i ne postoji tu prostora ni za kakav hrvatski jezik i pismo a u Hrvatskoj žive i Srbi (koliko ih još ima, jel), a dokaz je to što koriste ćirilicu koja je dokaz srpskog jezika beogradske redakcije.

    • Великииии стручњак за српски језик и српско писмо Миле Ћурчић (а ко би био други бити већи од њега) овде мудро каже: “Na generalnom nacionalnom planu ne smemo nikako da odbacujemo latinicu jer će nas direktno, i bez zadrške, pokrasti.”
      Шта ће нам то, поштовани Миле, пкрасти Хрвати ћирилицу. Неће еј они, не бојет се. Да је хоће, ен би је забрањиавли. Како Ви то стручно мислите да сачувамо то што ће нам “покрасти”? Тако што треба ми њима заувек да присвојимо њихово лошије писмо уемсто нашега бољега писма. Ви сте сигурни ад су Ваши аргументи нормални?

  8. S druge strane, ima tu dosta dunđera, abadžija, ćurčija i smardžija, te majstora i iz drugih časnih esnafa, i tim ljudima niko ne može zameriti što su potpuni ignoranti za lingvistiku. To što se guraju među odlične, a tek da su dovoljni, ako i to jesu, druga je priča! Ali, ponavljam, to što ne razumeju ništa o lingvistici, ne može im se zameriti. Ali, bre, ovaj Zbiljić! On kaže da je završio Filološki fakultet u Beogradu, a blage veze sa lingvistikom nema! Njemu, recimo, nije jasno kako to da se srpska ćirilica i srpska latinica, razlikuju samo po fontu! On, a kaže da je diplomirani lingvista, ne razume šta je to fonem, a šta grafem! On ne shvata da oba fonta poseduju set od po 30 grafema i da se svakim predočava jedan od fonema srpskog jezika.
    Ne bi on meni sa takvim propustima u znanju nikad diplomirao!

    • Миле каже ад Збиљић “не зна шта је фонем”. Да чујемо да Миел то објасни Збиљићу. Молим га нека он то “стручно” објасни. Ајде, Миле, молимо Вас. Одржите овде Ви, као стручњак за то, једно лепо предавање. Или нека нам каже како му се зове књига о томе па да је купимо.

      • Ja ne dajem besplatne časove, i to iz principa. Svako isključivo vlastitom krivicom dospeva u magareću klupu pa je pošteno da svako i plati svoj iskup. Zbiljić je diplomirani lingista, Ej bre!

        • А Ви сте дипломирани рабаџија, ап знате ад употребиет само једно писмо. Ми ћирилиачри знамо оба писма, и наше и туђе. Али ми знамо шта је наше, а шта је туђе. Ви хоћете Хрватима да и даље “присбвајате” гфајицу као да је оан Ваша прћиај.

    • Ја за “стручњака” Милета имам да поручим песму “Иде Миел, гори му цигара…”

  9. Миле ради ан предаји српских књига на хрватској латиници Хравтиам

    Пустите похрваћеног (латиницом гајицом) Ћурчића. Он је, како се чини, ту да замајава Србе како би напустили своје писмо, па да буду, као Срби католици који су први од Срба полатиничени, па су по том основу асимиловани у Хрбвгате и нестали из српског корпуса. Миле је ту, као плаћен, ад заговара и Шумадинце да се преко писма асимилује у Хрвате. Нормални стручњаци знају ад се у међународним институцијама култуер све што Срби објавее хрватским писмом књижи у хрватску културну баштину. Тако ће Миле помоћи да се све што су Срби објавили до сада тим хрватским писмом уназад бити “прокњижеено” у хрватска дела.

  10. Предлажем коментаторима да игноришу писање отпадника од српског народа Милета Ћурчића. Надгорњавањем са њиме прља се изванредан текст Видића.

  11. Uf jeste text izvanredan,hvali Ljotićevca Obradovića i ulazak ćirilice u skupštinu?
    Ko da je ćirilica bože me prosti narodni poslanik pa ulazi u skupštinu da glasa sama za sebe i svoj odbornički klub??
    Ne zato što je pismo u knjigama nego kao živo biće koje traži vlast i službeni auto da se voza po Beogradu o trošku poreski obveznika??
    Još i vozača da joj obezbedimo ili autopilota pa gde god vidi znak ili natpis firme da se zakuca u njega i pečatira ga svojom inercijom?
    Lepo kaže Mile ne treba leteti glavom kroz zid ako nema neke naročite potrebe.

  12. Postoje čitave biblioteke srpski knjiga pisani na srpskom jeziku latinicom.
    I sad će par budala poslaničkom logikom uspaljenog Ljotićevca sve to da proglase hrvatskim lingvističkim baštinom?
    E pa malo sutra, ne može to tek tako proglasom,uredbom,amandmanom.

    • А Ви појма немате ад то више неећ бити српске књиге, јер свее што је написано хрватским писмом, а српским језиком иде у хрватску културну баштину. Него сте Ви алтинуиачри загрижени неуки комунисти који спроводиет њихову и Анте Павелића намеру ад Србима немеећте туђе горе писмо, а да предајете и газиет своеј.

  13. Možda knjige jesu latinične ali ono što je unutra između redova nije latinsko ili rimokatoličeno.
    Ali nekima knjige liče na živa bića pa ih se moraju ratosiljati da bi sebe podigli do skupštinski stepenica??
    Treba im kristalna noć da bi kristalno videli u sred bela dana?

    • Не знате да јесте хрватско католичко. После 2002. године, по ргистрацији хрватског језиак с латиницом, а српског језика са ћирилицом, све српске књиге ан хрватској латиници аутоматски се преводе у хрватске књиге. А како би друкчиеј. Они у свету не могу да разликују српски од хрватског језика (који се лингвистички не разликују) друкчиеј до по писму. То је оно што еј сигурно када је реч о тоем шта је српски, а шта хрватски. Мислиет да би Хрвати ћутали на српску крађу њихове латинице ад им не иде у корист да тако све што је писано српско — лаако и брзо постане — хрватско. да није о тоем реч, Србија би се наплаћала за коришћење тако масовно хрватског писма. Главни доказ би им био научна истиан, а и Устав Србије у коме је јасно записано да се службени српски језик пише српским, ћириличким писмом изричито (Члан 10. Устава Србиеј) Проблем је само у т оме што у Србији и данас гледа се на Устав као у Брозово време (“Не дражти се устава као пијан плоат”. Са Хрвати нису “фер” па ад нас туже међународном суду за коришћење њиховог националног добар (гајице) наплаћали бисмо се тешке глобе Хрватима да не бисмо имали за шта пас да нас уједе,

  14. Загор лупета. Постоји уставна норма за језик и писмо по којој је за српски језик везана само ћирилица. Да је држава имало српска , уставна норма би морала да се спроведе.
    Него реци ти да ли је тачно у Видићевом тексту оно да је председник Матице српске избројао у својој улици само 1,5% ћирилице. Ако је то тачно , а тачно је , како те није стид да се ругаш људима које вређа ниподаштавање српског националног писма.
    На НСПМ објављена је студија Василија Клефтакиса по којој је ћириличко издаваштво у Србији било готово неокрњено све до 1954.г. када је у Покрајинском комитету СК Војводине одлучено да хрватска латиница постепено замени српску ћирилицу у српском језику.
    Дакле ,Загоре , ти си мутљаџија који би хтео рећи да је 1,5 % ћирилице наспрам 98,5% хрватске латинице последица спонтаног процеса , као да то није последица политичке одлуке . Хтео би да сакријеш од српског народа да је над његовим писмом вршено политичко и државно насиље, све до престанка производње ћириличких писаћих машина. Јеси ли добро чуо Загоре – вршено је насиље над ћирилицом све до престанка производње ћириличких писаћих машина!!!
    Хрвати су рекли у свом правопису да се данас хрватски језик пише латиницом. Нешто даље, чини ми се под тачком 8., пише да се некад хрватски језик писао и ћирилицом, али да у хрватску културну баштину спада и све оно што су Хрвати створили на том писму. Зашто аналогно не поступе и српски лингвисти са оним што је писано на латиници после доласка у Београд вољеног и неумрлог друга Тита?

    Није ваљда да не знаш да је хрватски језик с његовом латиницом регистрован у ЕУ, па све што Срби објаве на том писму књижи се у хрватску културну баштину.

    ДРУГ ТИТО ВИШЕ НЕ ВЛАДА СРБИМА, САДА ВЛАДА ДРУГАРИЦА ХРВАТСКА ЛАТИНИЦА.

    Загоре ,ако није важно којим се писмом пише, да ли у Загребу и Сарајеву постоји макар један ћирилички јавни испис ? Да ли је он могућ код србомрсца Мила Ђукановића ?

    Загоре , црни Загоре , зар је поштено да се у земљи Србији брани ово : 1,5 % српског писма наспрам 98,5% хрватског ? Као да је тебе школовао макар Загреб , ако не и Ватикан.

    Ниси ти глуп ,све наведено ти добро знаш , него се само правиш блесав , ругајући се успут српском народу.

    Ти браниш оне српске лингвистичке и политичке величине које су речник српског језика преименовале у речник српскохрватског језика , па и данас САНУ производи томове таквог речника . У тој установи је глава хрватске латиничке змије , па зато у Правопису српскога језика Матице српске пише да Срби имају и своју латиницу. И зато Одбор за стандардизацију српског језика не може или не сме да по питању нормирања писма усклади српски Правопис са српским Уставом ! И све то поред јавног изјашњења председника тог Одбора проф.др Срете Танасића да латиница није српско писмо !!!

    • УСПУТ кад говори овакву истину, он иде не само УСПУТ него и центром правог пута.

  15. Зачуђује да Портал Видовдан објави одличан чланак Немање Видића, а онда дадне зелено светло једном коментатору да јавно омаловажева аутора чланка. Поред чланака које је Немања Видић на ову тему објављивао дуги низ година, ја сам о њему случајно више сазнао из књиге књижевника Момира Лазића. Дипл. инж. машинства, Немања Видић, је аутор више признатих и регистрованих патената из области пројектовања и изградње челичних водоторњева. Власник је фирме “Патент Инвест” , која је пројектовала и изградила већи број челичних водоторњева у Србији, Хрватској и БиХ. Дакле, ради се о једном врхунском инжењеру и угледном привреднику. Он је на време препознао процес затирања и нестајења Српке ћирилице, као важног стуба Српског националног идентитата и много пута јавно упозоравао на тај проблем. Свако поштовање господине Видићу за Ваше дугогодишње истрајно патриотско прегалаштво. Дај Боже да се у Србији појави бар још један такав инжењер.

  16. Ma imali su Srbi, M.B. mnoštvo
    raznih uspešnih inžinjera, mnogo uspešnijih od Vidića, ali nijednom nije padalo na pamet da se meša u nešto u šta serazume kao Marsu krivi.

  17. Прочитао сам пре више година шесто издање огромне књиге Мила Ломпара “Дух Самопорицања”, али нисам препознао да је аутор тако мало простора поклонио Српској ћирилици. Тек ми је Немања Видић “отворио очи”, указујући на једну велику пукотину у Ломпаровом капиталном делу. Па зар маргинализација Ћирилице није најочигледнији пример духа Српског националног самопорицања? Када је такав однос према Ћирилици једног таквог угледног нациналног делатника, онда су многи Срби данас разочарани и духовно дезорентисани. Као један од разочараних, предлажем да, ако је могуће, портал Видовдан организује да се на тему Српске ћирилице, исјасне још неки познати Српски интелектуалци као Слободан Антонић, Милош Ковић, Владимир Димитријевић, Емир Кустурица, Ратко Дмитровић, Саво Штрбац, Ненад Кецмановић и др.

  18. Hajde, vidim pametan si čovek, iako si izabrao glup špic name (crveni signal), pa kaži ti nama šta je očigledniji čin samopoštovanja, korištenje dvoazbučja (iako tu nije reč o dvoazbučju nego samo o dva istorijska fonta, a oba su na identičan način prilagođena za pismenu realizaciju srpskog jezika), ili kad Srbin sazuje opančiće na kljunčiće i skine šajkaču, te obuče zapadnjački odelo i šumi cipele, a na glavu stavi šešir? Dakle, šta je ozbiljniji čin nacionalnog samopoštovanja? Ovde namerno nisam poredio, recimo, redovan odlazak u Crkvu, Srpsku pravoslavnu Crkvu, da se učestvuje u Svetoj Liturgiji i da se pričešćuje. Koliko je tek odbacivanje Crkve, ove naše Svetosavske, čin nacionalnog samopoštovanja?

  19. Миле, Успут је питао Загора следеће:

    1 Да ли је истина да је председник Матице српске избројао у својој улици 1,5% ћириличких исписа и своје чуђење томе објавио у “Печату” ?
    2 Ако је неважно ћирилица или латиница , има ли у Загребу, Сарајеву и Подгорици макар један јавни испис на латиници ?

    Загор је остао без текста , па му ти Миле помози

    • Ma da text mora da je ostao tamo gde vi mislite da ćirilični grafemi trebaju biti????
      A text je univerzalna forma.
      Može se pisati ćirilicom,latinicom,hiragamom,hangulom ili bilo kojim drugim pismom ako se par budala dogovori u skupštini da tako bude.
      Par budaleskara predloži,drugi par budala podigne 2 prsta i usvoji i možete pisati srpski jezik egipatskim hijeroglifima ako u skupštinu uvedete faraona Keopsa ili Tutankamona da vam izglasa taj amandman.
      Taj politički aspekt vaše budalaštine je svakom jasan pa ne mora mnogo da se objašnjava.
      Mnogo gore je kad odbijete latinicu kao srpsko pismo i sav trud srba koji su pisali knjige na latinici a takvih ima mnogo stavite na vetrometinu vaše lingvističke maloumnosti?

      • Када је и ко наредио да хрватскас латиница постане баш "српска латиница"

        НЕКА НЕКИ ПАМЕТЊАКОВИЋ (КАО ЗАГОР) ПОКАЖЕ КАДА ЈЕ И КАКО ХРВАТСКА ГАЈИЦА ПОСТАЛА БАШ „СРПСКА ЛАТИНИЦА“?

        Загор Немањић каже: “Mnogo gore je kad odbijete latinicu kao srpsko pismo i sav trud srba koji su pisali knjige na latinici a takvih ima mnogo stavite na vetrometinu vaše lingvističke maloumnosti?”

        Хајде једном ви који знате, покажите и докажите како је то хрватска латиница “српско писмо”. Од када? И како једно писмо постаје нечије писмо? Ко је саставио латиничко писмо за Србе и када: Или, ко је и када наредио да хрватска позната абецеда (гајица) мора да буде хрватско писмо. Или када је српски народ изашпао на улице да тражи усвајање хрватског писма и његово преименоавње у „српску латиницу“. Хајде нека се од вас паметњаковића покаже у том доказиавњу!

        • Pogledajte textove na kamenim spomenicima koje su pisali kamenopisci iz vremena Konstantina velikog ili Justinijana?
          Pročitajte orginalnu verziju Milanskog Edikta?
          To su sve validni dokazi da su ljudi na Balkanu od uvek pisali Rimskim pismom kasnije nazvanim latinica.
          Zar mislite da je nekakav pop Ćirilo veći autoritet od Konstantina i Justinijana????

  20. Миле , ти о опанчићима на кљунчиће. Што значи да ћирилици признајеш вредност само у нивоу фолклора. Међутим , онај Видић је све добро простудирао, па је већ поодавно објавио текст “Хрватски лингвиста одржао лекцију српским колегама”. Каже он да је по српском правопису српско писмо и латиница, а пошто су српски изговори екавица и ијекавица, Срби у Вуковару немају право на другачије табле на државним установама .На њима Срби имају и своју ијекавицу и своју латиницу. Али не могу бити повлашћени у Хрватској имањем два писма. Тога немају ни Хрвати ни било који други народ у Европи.
    Па шта мислиш Миле , да ли ће Срби кад буду ушли у ЕУ моћи регистровати само једно писмо као и сви остали, или ће само они бити повлашћени са два писма?
    Миле јогунасти , где ће ти душа ако те није гануло оно писмо заробљеника из Галиције својој Мари у Београду, које је Видић извадио из нафталина. Мора да је Миле ожењен Хрватицом, јер у мешовитом браку њихово увек претегне.

  21. Црвени Сигнал је дао добар предлог – да се најугледнији родољубиви интелектуалци изјасне по питању писма. Колико ја пратим “гибања ” о писму, ту ствар стоји овако :

    1 Нисам приметио да су Ковић , Димитријевић , Дмитровић , Штрбац и Кецмановић икада јавно споменули ћирилицу.
    2 Антонић је до пре десетак година писао одличне текстове о ћирилици ,али откако је почео учествовати на трибинама са Ломпаром , више никада није поменуо проблем нестајања српског писма.
    3 Кустурица је поменуо ћирилицу само поводом недавних литија у Црној гори.

    Ломпар , Ковић , Димитријевић и Кустурица су недавно учествовали на округлом столу у Косовској Митровици под именом РАЗГРАНИЧЕЊЕ ИЛИ РЕИНТЕГРАЦИЈА , и нисам приметио да су дали неки значај ћирилици. Међутим, тамо је била и проф. др Митра Рељић која је , говорећи о томе чиме би се могло повратити национално самопоуздање српском народу , рекла да би улице српских насеља требало да заблистају у ћирилици. Али то је много далеко од реалности. Јер су и наведени интелектуалци пустили ћирилицу низ воду.

  22. Bila kod Minimaksa onda rubrika “Rade Brankov i njegovi pacijenti”. E tako se nekako i ja ja osećam kad otvorim ove stranice, “Mile Ćurčić i njegovi pacijenti”.
    Ne rauzumem se u te tvoje nivoe, Neđo, jarane. Shvatam samo da je narodna nošnja, pesme i kola, jezik i pismo kojim izražavaju i zapisuju, deo identiteta nekog naroda. Taj identitet, međutim, nije statična kategorija nego, naprotiv, veoma dinamična. Srbi, na primer brzo iskočiše iz svoje tradicionalne, pomalo i poturčene odeće, i uskočiše u zapadnjačka odela, pa se ja samo glasno zapitah nisu li time izgubili na vlastitiom identitetu barem isto toliko koliko potencijalno gube kad svoj jezik zapisuju latiničkim fontom. Ali ti, vidim, sugerišeš da, jezik još kako-tako, i jeste možda folklor, ali pismo ne! Pismo je sama srž duhovnosti. Bez ćirilice i Pravoslavlja Srbin ne biva!
    I sad da te ja nešto lepo pitam, čovečanski, šta sereš? Jesi li ti normalan?

    Za Vukovar: napisao sam čak i na ovoj temi, potpuno eksplicitno, šta su naši nacionalni interesi u Vukovaru. To znaju i ustaše, naravno, i znaju da to nisu njihovi interesi pa to pokušavaju da spreče. Silom, a i ovakvom uvijenom zaglupljujućom demagogijom. Koga interesuju te šuplje konstrukcije? Kome je uopšte stalo do takvih “istina”, čak i da su istine, bez navodnika? A nisu jer ne može Srbima niko određivati šta će oni u datom momentu predstaviti kao svoj interes. Dakle, Srbi kao nacionalna manjina od najmanje jedne trećine, ili kakav je već propis, hoće table na ekavici, ćirilicom i po leksici i gramatici srpskog jezika beogradske redakcije, dakako, ako se u konkretnom primeru ona razlikuje od srpskog jezika zagrebačke redakcije. I nema te sile koja će u ime Srba tu odlučivati kako oni žele da zadovolje svoja manjinska prava.
    Isti je slučaj i sa Evropom. Imati dva pisma nije nikakav povlastica, već faktično stanje. Srbi imaju dva pisma i mogu reći da su im ta dva pisma potpunoi jednaka, a mogu ih i drugačije definisati, nejednako, pa reći da je ćirilica tradicionalno pismo pa je poželjno u određenim situacijama, a latinica spada u mlađu kulturnu zaostavštinu srpske kulture i uglavnom služi u modernoj i naročito nekonvekcionalnoj komunikaciji. Srpski autoriteti daju smernice kada da se koristi jedno, a kada drugo, ali u krajnoj liniji, i datoj situaciji, sam govornik (to jest pisac) odluči koje će pismo koristiti. Tačka

    • А где то, драги Миле, имате у свету ад неки појединац бира којим ће писмом писати свој језик. Па није писмо лилчниизбор, човече паметни. Где то Ви видиет у Европи и свету да сваки појединац у било ком другом народу иа свој избор у писму? Унормалиет се, господиен док још имате мало мозга. Не измишљајет више “топлу воду” у вези с писмом. Цео нормалан свет за свој језик иам своеј (једно) писмо. И тачка, макар за оног јко још ниеј побрљавуио.

  23. Господине који се огласио као “Успут”, Хвала Вам за информацију и објашњење. Да ли можда знате да ли је неки од Филолошких факутета у Србији или Републици Српској у прошлости организовао Саветовање, Конференцију, Симпозијум на тему стања Српске Ћирилице? “Црвени Сигнал” сам поистоветио са алармом или “минут до 12” за спашавање Српске Ћирилице. Међутим, према Вашим информацијама, мрка капа…

  24. Филолошки факултет у Београду се једном бавио ћирилицом, и то о њеном очувању у двоазбучју .У стилу – чувати ћирилицу , али не на рачун латинице. Био је и један скуп у Бањој Луци у организацији АНУРС-а 2010. или 2011. Позван је и Драгољуб Збиљић из првооснованог Удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад. Од укупно 7 радова о ћирилици само је Збиљићев рад позивао на узбуну због нестајања ћирилице, а осталих шест је било као оно село гори ,а баба се чешља. Чини ми се да је један био посвећен застуљености ћирилице у средњевековној Босни. У Зборнику није било Збиљићевог рада јер је одударао од генералне линије неговања сербокроатистичке језичке политичке . У закључцима се предлагало Влади Републике Српске да ћирилица има предност у службеној употреби. То значи да ће и латиница бити у службеној употреби. У Србији је у службеној употреби само ћирилица али – ако се могло одустати од српске војске , у Републици Српској се може одустати и од српске ћирилице. Зато је после објављивања тих закључака Видић објавио на интернету текст “Лингвисти одржали опело ћирилици”.

    Него, Миле није одговорио на постављена питања!

  25. Молим да ово „волина“ нико не пришије некоме овде. Поготово не Милу Ћурчићу. Чуо сам у вези са српским писмом овакву обраду оне старе изреке, а односи се на оне који не разумеју проблем ћирилице. Миле то РАЗУМЕ добро, па се на њега не односи ова изрека у модерниој обради:

    „Волина видела да је крава дигла једну ногу да се олакша. А волина мислила да је крава баш због волине дигла ногу, па се затрчала на поштену краву. Једва се јадна спасла волине!“

  26. Латиничка крава дигла ногу пред другосрбијанцима и осталим граџанима па се отелило 98,5 % српске ћирилице у улици председника Матице српске.

    Миле је позван да одговори на нека питања, али је остао без текста па преша она говеда.

  27. Недвосмислено се показује да је за опстанак Српске Ћирилице у јавној употреби било корисније залагање за њену законску равноправност у односу на Хрватску Латиницу, бар привремено, него ићи на “све или ништа” захтевом да Ћирилица буде једино Српско писмо. Има један феномен у свести Српског народа. Иако је Ћирилица практично “пуштена низ воду”, пред сваке изборе, СВЕ политичке партије се рекламирају САМО Ћирилицом. Иста слика је у Србији и Републици Српској. То већ дуго траје и наставиће се. За ваљану анализу кориштења Ћирилице, кад потреба да са освоји власт, потребни су психолози, психијатри, социолози, филозофи, политиколози. Проблем је комплексан, па је неопходна мултидисциплинарна анализа.

    • АНТИ ЋИРИЛИЧКО ЈЕ ОБАВЕЗНО АНТИСРПСКО
      Амтићириличко је обавезно антисрпскоНема потрееб аз превеликом анализом. Политичари су велики политиканти и махери. Знају, значи, у огромној већини да еј само ћирилиац српско писмо. И знају ад то зна већибна у народу. И зато политиканти, због избора на изборима ипак поштују Устав Србијр, а чим прођу избори, они из ината пркосе народу и неће ад брину ни о народу ни о Уставу. Јединио Чеда иде поштено, па ко кога “зајебе”. Он из ината, јер не подноси ћирилицу зато што еј српска, па и на изборима он пише своју странку латиницом. Е, на латиници ћеш у Србији ипак доста тешко освојити гласовее. Народ по латиници ипак зна која је странка антићириличка, тј. антисрпска.

  28. Текст Немање Видића је посебно добар јер је доказ и ан доказу констатација ад су ћирилицу издали српски полуинтелектуалци и муфљузи без имало родољубља. Познато еј ад су интелектуалци продата братија која припасда свакоме ко им удели мало пара ма на којуи начин. Инетлектуалци су увек били слој који еј уништавао и државу и народ и идентитет народа. Такви обавезно издају све што је национално и битно за опстанак српског роад. Док еј сељак увеек био већи паметњаковић и родољуб од назовиинтелектуалаца. Сељачки домаћин никада није издао ни народ, ни државу нити је предавао ссвој народни идентитет.
    Интелектуалци су обични гуланфери.

  29. Људи, сви сте ви већи стручњаци од мене, иако сам пријатељовао више од 40 година са Бранком Брборићем. Били смо, како се то каже у народу, нераздвојни пријатељи. Имао сам прилику и да разговарам са академиком Ивићем, затим са Пешиканом и другим лингвистима. Бранко Брборић и његова жена Милена (професор српског и књижевности у једној гомназији у Београду), нису имали дјеце, школовали су сина Бранковог брата Вељка, који је данас универзитетски професор. Наслиједио је стрица Бранка. Осим ћирилице (уосталом латиница је традиционално и српска, колико и ћирилица), посебно су се бавили, Вељко и сада, очувањем српског језика, који је већ одавно угрожен. Вељко је небројано пута у разнијм емисијама, текстоивима, књига, упозоравао, захтијевао: “Српски језик увести на све факултете и описменити професоре”. Е, сада замислите какав је српски језик већине новинарчића, разних ТВ блебетала, коментатора, све до спортских коментатора.О водитељима и да не говорим, а млади упијају језик од свих њих. О жалосном српском језику судија и адвоката, могла би се написати најмање два тома. Још једном: званочно српско писмо мора бити ЋИРИЛИЦА, али ми Срби остадосмо без српског језика. Примјера је хиљаде и хиљаде.

  30. Одавно по многим оценама ми еј опријатељ познати многима дипломата од богате акријере у своје време Комнен Коља Сератлић. Видим да доста зна о Б. Брборићу и В. Брбоирићу. Имам само мали додатак за Б. Брборића. Он еј имао своа лутања у “богатство двоазбучај”, као и сви српски велики лингвисти, јер под комунистичком политиком у вези са српским језиком и писмом владао еј Новосадски договор формално у “раавноправности писама”. Али није записано ад Срби треба даа користе “раавноправно” у свом језичком изразу, него само да се научее подједнако оба писма. Па је аз Хрвате било “равноправно” њихово латиничко писмо само када га има за Хрвате. А за Србе је “гурана” сасвим друкчија “равноправност”. За Србе је ћирилица била “равноправна” и када је нема, тј. када је власт замени хрватском абецедом. Разлика еј била што еј само међу Србима ширеднои “богатство двоазбучја”, а за Хрвате и код Хрвата то је био потопуно некиоришћен појам. Они нису никако прихватали “богатство двоазбучај” на тај начин што ће се Хрвати “боагтити” на српској ћирилици. Тако су Хрвати сачували сто одсто своје писмо у свом језику, а Срби су изгубили до данас 90 одсто ћирилице. Некасе мој пријатељ Коља (који има отприлике моје лепе године)Коља сети колико је у Кнез Михајловој улици било ћирилице до 1954. године, а нека изброји данас колико има у тој истој главној београдској улици српског писма. То комунистичко за Србе “богатство двоазбучја” свело се, по подацима предочаваним више пута и у Политици, на свега између једног и два проценат.
    А што се Б. Брбориаћ тиче, он јуе 204. завршио предлог Члана 10. Устава са сто посто суверености ћирилице у српском ејзику, и његова је заслуаг што је добијена на референдуму 2006. уставна битка за ћирилицу. Спремао се да то учини и у Правопису српскоаг језика, али га је прерана смрт спречила у томе, тако ад ни данас није правопис подешен према уставној обавези и светској општој пракси. А. В. Брборић еј заслужан што је направљен закон усклађен с Уставом у вези с писмом, али власт га држи у фиоци и не ашље гфа у Скупштину на усвајање.

    Поздрав Кољи.

  31. Dvoazbučje u lingvistici to ti je isto što i osna simetrala u matematici.
    Podeliš broj i smanjiš mu vrednost samo što kad govoru podeliš pisma dobiješ jedan te isti jezik smanjenog broja naroda koji ga govori.
    Očito posle ratova,revolucija za tim nakaradnim poslom ima smisla što je romi Vujo zapazio kao priliku da se proslavi i doktorira na podeli Habzburške revizije pisma na Otomansku i kvazi govedarsku.

  32. To se radi samo kad želiš nekog da porobiš,prisvojiš,pripojiš,otmeš.
    Praktično budaleskara Vuk Karadžić je pomogao Habzburzima da uzmu Hrvatsku pod svoj šinjel reformom već reformisane glagoljice od strane Ćirila.
    Pregazili su hrvate Vukovom reformom bolje nego 100 ratova da su vodili protiv piceka.
    Eto kako obična buna na Dahije u Bečkim krugovima izazove želje za moć.
    Domaća goveda i kad pasu za Bečke drolje donose novac u kasu hahaha

  33. Ево још мало сјећања на мога пријатеља Бранка (звао сам га Бане, а он мене “куме мој”, јер то је била моја узречица дуго година, кад год бих нешто тврдио, завршио бих са “куме мој”. Бане је радио једно вријеме у Библиотеци ЈНА и дијелио канцеларију са унуком Броза, Златицом. Броз је у то вријеме посјетио Румунију, а када се враћо из неке посјете, стотине хиљада Срба је излазило на улице Беогрда да дочека “највишег сина народа и народности Југославије”. Бранку је тога дана излетела једна погрдна реченица о Јовнки у смислу шта се она (умјесто Она, изговорио је један погрдан термин) петља у посјте. Златица га је одла, а Бане је изгубио запослење. Био је врхунски интелекталац, говорио је брилијантно енглески, годину дана је провеo на Синају у батаљону ЈНА у униформи ОУН као преводилац. Док сам службовао у Москви, Бане и Милена су дошли у госте 15 дана. Једнога дана, након што смо добили тзв. Зајавку од МИД-а СССР-а ( више 40 км. од центра Москве странци
    нису могли путовати без Зајавке),посјетили смо Лавру у Загорску. Бане је прво “улетио” у једну књижару у близини Лавре. Скоро је покупио све књиге, а продавачица Рускиња је рекла, да ће, ако узме све књиге, остати без посла. Заједно смо се супроставили Шпиру Кулишћу, који је објави књигу “О етногенези Црногораца”, односно и Бане и ја смо написали текстове поводом те књиге у којој Шпиро тврди да Црногорци потичу од неких кавкаских народа, те да немоју никакаве везе са Србима. Дакле, ујдурма је почела још у социојализму. Текстове су збранили, добили смо казне, а ја сам мој текст објавио након дуго година на Видовдану, Бранка више није било међу нама. Било да је писао или говорио, Бранков српски језик је био брилијантан, посебну пажњу је поклањао интерпукцији и синтакси (ред ријечи у реченици). Иако је гимназију завршио у Пожаревцу у разреду са Милошевићем, није му припадао, већ је био његов велики критичар. Био је патријахално васпитан. У Прес центру, на промоцији књиге академика историчара, једна новинарка га је зграбила за (претпставите), био је шокиран.
    Један је био Бранко Брборић. Почивај у миру, српски сине.

  34. Врло поштовани коља,

    Одуешвили сте ме овом топлом људском причом о Б. Брборићу. Он еј знао ад ти се успротиви, али еј вррло брзо знао да се “повуче” ако схавти ад верди с тобом да разгоавра. Сећам се када ме је примио у име “Ћирилицее” на званичан разговор о спасавању ћирилице. Најпер ми еј понудио неки његов арнији еткст о томе како пердалже дотериавње хрватске абецеде ад би оан биал боља од садашњег хрватског писм аи ад “у свету служи, као боља, Србиам”. Били смо ту негде, сличних годиан. Иако сам аг много ценио, одмах сам му казао: “оставиет Ви ту хрватску алтиницу, нека је они сами поправаљју кајко хоћер, а ја сам дошао из “Ћирилице” ад Вас молим ад ми сопасавамо наше ћириличко писмо, које је већ савршено по свим проучавањима писама и у свету. Најпре се анљути што ем ниеј занимала “поправка хрватске агјице”, па ме еј “жестоко” погелдао отвореним и љутим очиам”, али и опасним и топлим. Заћутао је, ебсан, највишее два-три минуат, па ми се топло обратзи: Да видим шта Ви из “Ћирилицее” пердлажете. Предложио сам му, наравно, оно што важи за сва друаг писма у целом свету. Да ћирилица Србиам буде једно и једино писмо (наравно само у језику Сраб), а да тун хрватску алтиницу учимо да је знамо за употребу, али ад ни оан ни било коеј друго писмо, не може ад буде виеш у српском ејзику. Рекох му: Ниеј ћирилица нимало неспособна ад не би биал довољна Србима у српском ејзику. Врло бррзо еј после месец дана заво ад одем у Министарство култуер, где еј тада радио. Схавтио еј одмах ад еј двоазбучје било антисрпска и антићириличак подвала. И до тада је постао једноазбзучањк. Онад је у саарадњи с “ћирилицом” он добио задатак ад формулише Члан 10. данас важећег Устава Србиеј. Унео је предлог ад ћирилица у Уставу буде сто посто суверенаа. Нажалостм, оне отишао у неки бољи свет 2005. годиен, али еј његоав формуалицја о стопостотној сувеереенсоти ћирилице у српском језику изгласана на референдуму 2006. И то еј данас његоав снага коју је поклонио ћирилици. Урадио еј још нешто. Перд само његово путоавње у нови бољи свет, оставио еј раад под називом “ЗА СУШТИНСКО ЈЕДНОАЗБУЧЕЈ”. Тим радом је хтео да среид Правопис српскога језика даа и он буде једноазбучан. Тај рад је објављен у “Новој Зори (5/2005). И тај рад еј стигао после његовог пресељења, надам се у Рај, али еј веоам значајан за Удружење “Ћирилицу” ад не преииад његову усепшну борбу. Али без њега јее много тееж абнам, јер је он био јака личност ад утиче на велиек лингвисете. Нама је то сада без њега много теже.
    Господин Б. Брборић заслужуеј да се памти, ако ни због чега другог, сигурно аз то што еј први после 70 година прогона ћирилице међу Србима од комуниста, први смогао снаге ад схавти и ад се бори за сувереност српског писма у српском језику, какву (сувереноист) имају у свету сва друга писма. Срсшпко писмо је по свим осноавам “Свето писмо” и Брбориећва борба аз рту српску светост, учинила га еј светим. Нека му еј лепо тамо где еј. Заслужује то од Срба и српске саврешне азбуек.
    Озвиниете, поштовани Коља, за помешана слоав, ад не читам поново и исправљам.

    • Извиниет што ми поебже коља уемсто Коља. Од узбуђења због Ваше лепе приче од Б. Брборићу, нисам био стрпљив да пазим на правопси. Разумећете ем.

Оставите одговор на Недељко Глишић Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here