Немања Видић: ПЛАНСКА ИЗДАЈА ЋИРИЛИЦЕ И ЊЕНА ЛАЖНА ОДБРАНА

Поделите:

 

У Бања Луци се одржава форум о ћирилици , а СРНА је пренела следеће речи председника Владе Републике Српске Радована Вишковића :

„ Данас је у јавним институцијама и са једне и са друге стране Дрине честа ситуација да постоје само латинички натписи . Морамо бити посвећени примени ћирилице од најнижег до највишег нивоа. Ћирилица је наша традиција коју треба очувати и сачувати за наша покољења. Надам се да ћемо исправити ту грешку и са једне и са друге стране Дрине.“

Безброј пута смо чули сличне речи о бризи за ћирилицом , а тако ће бити и са овом иницијативом ,као и са свим будућим, све док неко на значајној функцији јавно не  каже главно : да ћирилица нестаје зато што је то планирано у време комунизма 1954.г. , а тај процес се спроводи системски кроз српски правопис , и то одредницом да је и латиница српско писмо.

Р.В. се узда у стручњаке за језик и верује да ће они упутити политичаре како да се понашају по том питању. То је наопако јер професори и академици из те струке су стручњаци за очување ћирилице тачно у оној мери у којој су је до сада сачували. А мера сачуваности ћирилице је једноцифрени постотак њене заступљености у јавном животу. Стручњаци знају да као папагаји понављају једно те исто : да је наша реалност двоазбучност и да тако мора да остане. Међутим , наша је реалност то да је глава латиничке змије у САНУ , Матици српској и државној политици. Наша реалност је то што да и сами „стручњаци“ говоре да је ћирилица основно, примарно,главно, матично, изворно ,темељно и какво све не друго писмо , а Мило Ломпар је чак назвао ћирилицу доминантним писмом. Доминантна са читавих 5-6 посто ! Толика је памет „стручњака“ , који неће да напусте књижевни договор Срба и Хрвата из 1954.г., иако ни један други народ на свету није добровољно увео конкуренцију своме писму да би оно било замењено туђим.

С обзиром на своју функцију Р.В. је дужан и обавезан да у интересу Републике Српске јавно каже да тамношња младост неће више учити у школи да су у српском језику равноправне ћирилица и латиница, јер је тако било у комунизму у српскохрватском језику, а Срби су на референдуму за Устав Србије из 2006.г. одлучили да поново врате српско име своме језику.

Р.В. је пропустио прилику да српском народу поручи јасно и гласно следеће : ако желимо унитарну БиХ , онда ћемо неговати унитарну латиницу, а ако желимо да сачувамо свој српски идентитет, и да њиме учврстимо своју Републику Српску, онда ћемо неговати као своје само оно писмо које је у Србији референдумом једино повезано са српским језиком.

Немања Видић

Поделите:

2 Коментари

  1. Браво за једног од главних првобораца у рату за ћирилицу у нашем 21. веку. Немања Видић није школовани лингвиста (дипломирани је инж), али је боље и бррже од наших лингвиста у и8нституцијама за српски јеезик схватио да је свака борба за српску азбуку данас чисто помодарство и лажна борба све док не признају да је само враћање једноазбучја у српски правопис једина природна могућа гаранција да ће се ћирилица спасити. Све док лингвисти не схвате лингвистички о писму, а то је да се писмо може сачувати у језику Срба само под пуном сувереношћу ћириице, како је то за сва писма у свим језициам Европе и света, борбаа наших политичара и лингвиста за двиописмо у српском правопису, таква је борба ништавна, лажна. То је чиста подвала народу који треба да сачува своју ћирилицу. Биорба за ћирилицу кроз правописно реешење кроз два писма, лако је прочитано као чиста подвала, што је Немања Видић међу првима схватио.
    На ту истину треба стално указивати као што на то указује и овога пута Немања видић. Све што је супротно борби за оживљавање српсског писма међу Србима преко правописног једноазвучја, јесте изуигравање Срба и потцењивање људске здраве памети.

  2. Ћирилица умире заједно са Србством и Србијом!

    А ми бленемо разрогачених очију и полутоворене слинаве губице…

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here