Nemanja Vidić: PLANSKA IZDAJA ĆIRILICE I NJENA LAŽNA ODBRANA

Podelite:

 

U Banja Luci se održava forum o ćirilici , a SRNA je prenela sledeće reči predsednika Vlade Republike Srpske Radovana Viškovića :

„ Danas je u javnim institucijama i sa jedne i sa druge strane Drine česta situacija da postoje samo latinički natpisi . Moramo biti posvećeni primeni ćirilice od najnižeg do najvišeg nivoa. Ćirilica je naša tradicija koju treba očuvati i sačuvati za naša pokoljenja. Nadam se da ćemo ispraviti tu grešku i sa jedne i sa druge strane Drine.“

Bezbroj puta smo čuli slične reči o brizi za ćirilicom , a tako će biti i sa ovom inicijativom ,kao i sa svim budućim, sve dok neko na značajnoj funkciji javno ne  kaže glavno : da ćirilica nestaje zato što je to planirano u vreme komunizma 1954.g. , a taj proces se sprovodi sistemski kroz srpski pravopis , i to odrednicom da je i latinica srpsko pismo.

R.V. se uzda u stručnjake za jezik i veruje da će oni uputiti političare kako da se ponašaju po tom pitanju. To je naopako jer profesori i akademici iz te struke su stručnjaci za očuvanje ćirilice tačno u onoj meri u kojoj su je do sada sačuvali. A mera sačuvanosti ćirilice je jednocifreni postotak njene zastupljenosti u javnom životu. Stručnjaci znaju da kao papagaji ponavljaju jedno te isto : da je naša realnost dvoazbučnost i da tako mora da ostane. Međutim , naša je realnost to da je glava latiničke zmije u SANU , Matici srpskoj i državnoj politici. Naša realnost je to što da i sami „stručnjaci“ govore da je ćirilica osnovno, primarno,glavno, matično, izvorno ,temeljno i kakvo sve ne drugo pismo , a Milo Lompar je čak nazvao ćirilicu dominantnim pismom. Dominantna sa čitavih 5-6 posto ! Tolika je pamet „stručnjaka“ , koji neće da napuste književni dogovor Srba i Hrvata iz 1954.g., iako ni jedan drugi narod na svetu nije dobrovoljno uveo konkurenciju svome pismu da bi ono bilo zamenjeno tuđim.

S obzirom na svoju funkciju R.V. je dužan i obavezan da u interesu Republike Srpske javno kaže da tamnošnja mladost neće više učiti u školi da su u srpskom jeziku ravnopravne ćirilica i latinica, jer je tako bilo u komunizmu u srpskohrvatskom jeziku, a Srbi su na referendumu za Ustav Srbije iz 2006.g. odlučili da ponovo vrate srpsko ime svome jeziku.

R.V. je propustio priliku da srpskom narodu poruči jasno i glasno sledeće : ako želimo unitarnu BiH , onda ćemo negovati unitarnu latinicu, a ako želimo da sačuvamo svoj srpski identitet, i da njime učvrstimo svoju Republiku Srpsku, onda ćemo negovati kao svoje samo ono pismo koje je u Srbiji referendumom jedino povezano sa srpskim jezikom.

Nemanja Vidić

Podelite:

2 Komentari

  1. Bravo za jednog od glavnih prvoboraca u ratu za ćirilicu u našem 21. veku. Nemanja Vidić nije školovani lingvista (diplomirani je inž), ali je bolje i brrže od naših lingvista u i8nstitucijama za srpski jeezik shvatio da je svaka borba za srpsku azbuku danas čisto pomodarstvo i lažna borba sve dok ne priznaju da je samo vraćanje jednoazbučja u srpski pravopis jedina prirodna moguća garancija da će se ćirilica spasiti. Sve dok lingvisti ne shvate lingvistički o pismu, a to je da se pismo može sačuvati u jeziku Srba samo pod punom suverenošću ćiriice, kako je to za sva pisma u svim jeziciam Evrope i sveta, borbaa naših političara i lingvista za dviopismo u srpskom pravopisu, takva je borba ništavna, lažna. To je čista podvala narodu koji treba da sačuva svoju ćirilicu. Biorba za ćirilicu kroz pravopisno reešenje kroz dva pisma, lako je pročitano kao čista podvala, što je Nemanja Vidić među prvima shvatio.
    Na tu istinu treba stalno ukazivati kao što na to ukazuje i ovoga puta Nemanja vidić. Sve što je suprotno borbi za oživljavanje srpsskog pisma među Srbima preko pravopisnog jednoazvučja, jeste izuigravanje Srba i potcenjivanje ljudske zdrave pameti.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here