Ташко Начић преминуо је на данашњи дан, 26. марта 1993. године. Имао је 58 година и за собом само једну главну улогу – и то Пере Мицића, главног јунака филма „Давитељ против давитеља“.
Начића су сматрали „доброћудним џином“ српског глумишта који је и најмањој улози знао да да лични печат и учини је историјском. Па, сетите се само чувене реплике „Не брините, пушка је закочена“, коју изговара као ловац у култном „Kо то тамо пева“.
Изразито висок, крупан, изражених обрва и спуштених очних капака, био је изузетно упечатљив лик, посебно талентован за комедије. Ипак, такви не добијају главне улоге заводника, и он је био свестан тога, мада је на позоришну сцену стао још као десетогодишњак.
– Свестан сам да, због своје спољашњости, не могу да играм љубавнике нити хероје. Потпуно сам сигуран да никада нећу бити Хамлет – изјавио је једном приликом.
Међутим, 1984. се нашла главна улога за њега. Заправо, и написана је за њега
Сценарио филма „Давитељ против давитеља“ написан је са идејом да ће Ташко Начић тумачити главног (анти)хероја, инфантилног продавца каранфила који се ноћу претвара у давитеља, убицу свих који не воле каранфиле. Његову језиву мајку игра Рахела Ферари, а ту су и Срђан Шапер, Соња Савић, Никола Симић…
– Слободан Шијан је у писању сценарија са Небојшом Пајкићем, чини ми се, мислио на мене. Давши ми га на читање, питао ме како ми се свиђа. Рекао сам да је изузетан, на шта је он уздахнуо и рекао: „Знаш, да га ниси прихватио, не бих га ни радио“ – открио је Начић у једном интервјуу.
Очекивано, маестрално је одиграо улогу, по многима најзначајнију у својој каријери, али и најбизарнију у историји домаћег филма. И познатију од било којег Хамлета и Ромеа на домаћој сцени.
– Сматрам да везивање за нечији изглед иде на прву лопту, важније је шта човек изнутра може урадити – једна је од Начићевих изјава које се памте.
Ташко Начић се појавио у 26 играних филмова. У матичном позоришту, Атељеу 212 оставио је неизбрисив траг улогама у култним представама „Kраљ Иби“, „Маратонци“, „Чудо у Шаргану“, „Радован III“…
Ноизз.рс
