Основци из Лучана покренули акцију „Сачувајмо ћирилицу“

Поделите:

Чланови новинарске секције Основне школе ,,Милан Благојевић” из Лучана, са наставницом српског језика, Моником Ружић, и школским библиотекаром, Јеленом Карић, покренули су акцију ,,Сачувајмо ћирилицу”.

Израђени су плакати чији је циљ да подсете на дужност очувања језика и писма. У оквиру акције планиране су многобројне активности.

За сам почетак акције дизајнирано је 10 плаката чија су основа цитати појединих професора, писаца, песника, светитеља и црквених великодостојника, као и фотографије најстаријих ћириличних споменика.

Позивају се сви они који би да подрже акцију очувања српског писма и они који имају било какав предлог за сарадњу, да на мејл casopiskoraci@gmail.com шаљу своје предлоге, утиске и писма подршке овој великој идеји потеклој из мале средине.

 

 

Искра
Поделите:

1 коментар

  1. Иза ове тврдње “Ћирилица је српско писмо, а латиница је писмо српског језика” потписан је Милош Ковачевић. Али, изворно та мисао није Ковачевићева, него је мисао из проспекта Удружења “Ћирилица” (основана 2001. године), а формулисао ју је Драгољуб Збиљић, тада председник Извршног одбора “Ћирилице”. Ковачевић је то усвојио када се учланио у Удружење “Ћирилица”, али то није његова формулација. Није реткост у некој области да се нечија мисао припише некоме другоме зато што ју је тај други усвојио и даље у тој формулацији ширио. Та формучација је тачна јер, по мишљењу у Удружењу “Ћирилица”, Хрвати су за свој стандардни језик крајем 19. века прихватили српски Вуков(ски) језик. Пре тога је за Хрвате морала бити скрпљена једна верзија латинице која је лошија од ћириличке азбуке.
    Дакле, само је ћирилица изворно писмо свих Срба, а латиничко писмо (гајица) је национално писмо Хрвата, али је оно и писмо језика који су Хрвати прихватили од Срба, па је зато уистину то писмо, иако је наменски и изворно хрватско, и писмо српског језика у варијанти каква се користи у Хрвата.
    Сасвим је друга ствар што је та хрватска латиница наметана и Србима у време разних окупација Срба, посебно у Првом светском рату и у оквирима Независне Државе Хрватске (1941-1945). Нажалост, то су хрватско латиничко писмо, кроз сурову фаворизацију гајице у време комунистичке владавине у Југославији и Србији после 1954. године, комунисти наметнули већини Срба, па данас у Србији је ћирилица сачувана тек у десетак процената у укупном писању српског језика. Такав бедан постотак ћирилице одржава се и данас у Србији зато што власти неће већ 13 година да усагласе обавезу из Члана 10. Устава Србије са Законом о службеној употреби језика и писма, а српски лингвисти и даље задржацвају антиуставно решење питања писма по прописима по Србе погубног Новосадског договора о српскохрватском језику из 1954. године. Тако, захваљујући немару српских власти и лингвиста, Срби су 90 одсто изгубили свој ранији хиљадугодишњи свој ћирилички идентитет.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here