Osnovci iz Lučana pokrenuli akciju „Sačuvajmo ćirilicu“

Podelite:

Članovi novinarske sekcije Osnovne škole ,,Milan Blagojević” iz Lučana, sa nastavnicom srpskog jezika, Monikom Ružić, i školskim bibliotekarom, Jelenom Karić, pokrenuli su akciju ,,Sačuvajmo ćirilicu”.

Izrađeni su plakati čiji je cilj da podsete na dužnost očuvanja jezika i pisma. U okviru akcije planirane su mnogobrojne aktivnosti.

Za sam početak akcije dizajnirano je 10 plakata čija su osnova citati pojedinih profesora, pisaca, pesnika, svetitelja i crkvenih velikodostojnika, kao i fotografije najstarijih ćiriličnih spomenika.

Pozivaju se svi oni koji bi da podrže akciju očuvanja srpskog pisma i oni koji imaju bilo kakav predlog za saradnju, da na mejl casopiskoraci@gmail.com šalju svoje predloge, utiske i pisma podrške ovoj velikoj ideji potekloj iz male sredine.

 

 

Iskra
Podelite:

1 komentar

  1. Iza ove tvrdnje “Ćirilica je srpsko pismo, a latinica je pismo srpskog jezika” potpisan je Miloš Kovačević. Ali, izvorno ta misao nije Kovačevićeva, nego je misao iz prospekta Udruženja “Ćirilica” (osnovana 2001. godine), a formulisao ju je Dragoljub Zbiljić, tada predsednik Izvršnog odbora “Ćirilice”. Kovačević je to usvojio kada se učlanio u Udruženje “Ćirilica”, ali to nije njegova formulacija. Nije retkost u nekoj oblasti da se nečija misao pripiše nekome drugome zato što ju je taj drugi usvojio i dalje u toj formulaciji širio. Ta formučacija je tačna jer, po mišljenju u Udruženju “Ćirilica”, Hrvati su za svoj standardni jezik krajem 19. veka prihvatili srpski Vukov(ski) jezik. Pre toga je za Hrvate morala biti skrpljena jedna verzija latinice koja je lošija od ćiriličke azbuke.
    Dakle, samo je ćirilica izvorno pismo svih Srba, a latiničko pismo (gajica) je nacionalno pismo Hrvata, ali je ono i pismo jezika koji su Hrvati prihvatili od Srba, pa je zato uistinu to pismo, iako je namenski i izvorno hrvatsko, i pismo srpskog jezika u varijanti kakva se koristi u Hrvata.
    Sasvim je druga stvar što je ta hrvatska latinica nametana i Srbima u vreme raznih okupacija Srba, posebno u Prvom svetskom ratu i u okvirima Nezavisne Države Hrvatske (1941-1945). Nažalost, to su hrvatsko latiničko pismo, kroz surovu favorizaciju gajice u vreme komunističke vladavine u Jugoslaviji i Srbiji posle 1954. godine, komunisti nametnuli većini Srba, pa danas u Srbiji je ćirilica sačuvana tek u desetak procenata u ukupnom pisanju srpskog jezika. Takav bedan postotak ćirilice održava se i danas u Srbiji zato što vlasti neće već 13 godina da usaglase obavezu iz Člana 10. Ustava Srbije sa Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma, a srpski lingvisti i dalje zadržacvaju antiustavno rešenje pitanja pisma po propisima po Srbe pogubnog Novosadskog dogovora o srpskohrvatskom jeziku iz 1954. godine. Tako, zahvaljujući nemaru srpskih vlasti i lingvista, Srbi su 90 odsto izgubili svoj raniji hiljadugodišnji svoj ćirilički identitet.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here