PREDRAG GAGA ANTONIJEVIĆ: Srbi još nemaju istorijsku pamet

Podelite:

Jedan od naših retkih filmskih autora koji živi i radi u Americi, i koji je napravio značajnu holivudsku karijeru, vraća se u srpsku kinematografiju filmom o Velikom ratu

POSLE gotovo dve decenije, koliko je prošlo od njegovog poslednjeg igranog filma “Spasitelj”, koji je pokupio brojna priznanja u svetu (produkcija Olivera Stouna), Predrag Gaga Antonijević u Srbiji počinje novi veliki projekat – 5. septembra u Beloj Crkvi “pašće” prve klape ratne drame “Zaspanku za vojnike”.

Jedan od naših retkih filmskih autora koji živi i radi u Americi, i koji je napravio značajnu holivudsku karijeru, vraća se u srpsku kinematografiju filmom o Velikom ratu. “Zaspanka za vojnike”, po motivima iz “Srpske trilogije” Stevana Jakovljevića, potpisuje i kao scenarist zajedno sa Natašom Drakulić.

I dok se poslednje pripreme i scenografija za epohu užurbano završavaju, Antonijević u razgovoru za “Novosti” ističe da nijednog trenutka nije imao nameru da radi “prigodan film”.

– Mi smo ovaj scenario napisali pre pet – šest godina, iako nismo imali ideju da li će se taj film ikada snimiti, i hoće li će biti nekog konkursa za temu Velikog rata. Moj motiv je bio afinitet prema istoriji koji sam uvek imao, pogotovu me je zanimao Prvi svetski rat. Polazište je bila “Srpska trilogija”, jer je ona dokument koji daje neposredan kontakt sa duhom te epohe i vremena.

* Kako se dogodilo da Veliki rat decenijama bude komplikovana i nepopularna tema za film, i da li je upravo to za vas možda i najveći izazov?

– U mojoj mladosti uvek se govorilo o Velikom ratu, ali sa nekom malom uzdržanošću. Komunističko vreme ne da nije priznavalo tekovine koje je Srbija tu ostvarila, nego se zbog odnosa tog režima prema Srbiji Veliki rat nije obeležavao na dostojan način, kao što su ga neke druge moćne zemlje glorifikovale. Tih godina bila je na snazi čuvena teza “Slaba Srbija, jaka Jugoslavija”, i nekako su se ovde svi osećali malo uskraćeno što ova naša epopeja nije dobijala dovoljno pažnje. Pred raspad komunističkog sistema, odjednom se mnogo govorilo i pisalo o Velikom ratu, i on je preko noći postao simbol nekakvog “srbovanja”, iz nekih nacionalističkih opcija, što ga je opet učinilo komplikovanom i nepopularnom temom za filmske autore. Stvoren je novi paradoks, nacionalni uzlet i zanos našeg naroda u Velikom ratu proglašen je kao negativna stvar za pogubni nacionalizam koji nas je odveo u 90. godine. Tako smo ostali na samo jednom ozbiljnom igranom filmu o Velikom ratu, “Maršu na Drinu” iz 1964, i zato sam želeo da se uhvatim ukoštac sa snimanjem takvog filma.

* Šta je lajtmotiv vaše “Zaspanke”, ključ onoga što želite da pokažete publici?

– Odrastao sam na temama i pričama koje imaju nešto od naše narodne epske poezije, volim ratni film, on mi je i neka prirodna vokacija, a život u Americi je moja patriotska osećanja samo pojačao. Zato u “Zaspanci za vojnike” želim da pokažem vrednosti koje nam danas najviše nedostaju, a koje smo nekada imali – čast, dostojanstvo, moral, požrtvovanost, hrabrost, zdrav patriotizam. O tim vrhunskim moralnim kategorijama nam svedoči upravo Veliki rat, i voleo bih da neke nove generacije saznaju i vide da smo nekada imali društvo koje je počivalo na pravom sistemu vrednosti. Jer, sve ono što nam se dešavalo od 90-ih godina do danas dosta su nam “zamutili vodu” šta su osećanje časti, pravde i pravičnosti, šta su domovina i patriotizam.

* Da li mi danas imamo neku zdravu definiciju patriotizma?

– Mi smo narod koji nema istorijske pameti i mudrosti, ovde se pamet pokazuje kao “naknadna” pojava, i problem jeste u tome što kod nas nema jasne definicije šta je ljubav prema otadžbini, šta je čojstvo, a šta je junaštvo, i da i jedno i drugo moraju da budu neraskidivi deo ponašanja jedne nacije. Mi smo verovatno dobijali političku vrhušku kakvu smo zasluživali, jer kako drugačije objasniti da je nemoguće to što iz generacije u generaciju stalno ulazimo u nekakve političke opcije za koje će se nekoliko godina kasnije ispostaviti da su bile pogrešne, i kako je moguće da jednom kao narod ne delujemo preventivno na neku grešku u tom smislu. Stvari su se danas do te mere srozale da su ljudi zarad lične koristi, ma kako ona mala bila, spremni na svako nepoštenje i nemoral. Nikoga ne optužujem, jer čovek nema mnogo mogućnosti da bira u društvu koje je materijalno i moralno u živom blatu. Neko mora da izdržava porodicu, a neko hoće preko noći da stekne milione evra, i onda se svi zajedno nađu u istom košu moralnog sunovrata. I to postaje začarani krug iz kojeg ne postoji način da se izađe, jer je malo dobrovoljaca koji bi se odrekli koristi i povukli nogu da se nešto nabolje promeni.

* Koji bi deo našeg društva mogao da podstakne te duhovne promene?

– Ono što vidim kao temu o kojoj rado razmišljam je Prvi srpski ustanak, i ma kako mi to voleli da tumačimo on je u suštini, zapravo, bio jedna buržoaska revolucija. Jer, svi ti takozvani srpski knezovi koji su kasnije posečeni od strane dahija bili su privilegovani sloj tadašnjeg srpskog društva, imali su neke povlastice od strane turske vlasti, prikupljali su porez u svom srezu i bili bogatiji, viđeniji. Dakle, ta elita finansijska je rešila da se pobuni protiv sistema koji mu je dao privilegije, u Prvom srpskom ustanku veoma je malo bilo nekih hajduka. Narodna pesma nije tačna kad kaže “Tu knezovi nisu radi kavzi, nit su radi Turci izjelice, već je rada sirotinja raja”. Nije tako bilo, jer su tu upravo knezovi bili radikalni.

* Preneseno na naše vreme, šta bi to značilo?

– To bi značilo kao kada bi danas finansijska i politička elita izvršila moralni zaokret i krenula u ozbiljnu, a ne u deklarativnu pobunu protiv korupcije, nepoštenja, krađa, manipulacija, nemorala, prostačenja naroda koje stiže iz medija i rijaliti programa, što je nemoguće, jer ona opstaje upravo na tom “biznisu”. A naši knezovi su smogli snagu za tako nešto, jer su bili ozbiljni ljudi. Takva je bila i buržoaska revolucija u Americi, oni koji su se pobunili protiv engleskog kralja bili su finansijska i društvena elita tadašnjih Engleza, koja je rešila da više ne trpi kontrolu krune. Nama je, u jednom filozofskom smislu, potreban prvi srpski ustanak, jer je on najindikativniji ako dolazi do promena u jednom društvu. Jedno su oslobodilački ratovi, onda čovek mora da se brani da sačuva glavu i svoju zemlju, ali da se izdigneš iznad svoje klase, iznad svog socijalnog okruženja i da sve staviš na kocku zarad jedne plemenite ideje i cilja, to je najteže.

OLIVER STOUN I DENIS KVEJD

* DA li je “Zaspanka za vojnike” film koji bi mogao da se plasira na Zapadu, i kome će biti zanimljiva ova srpska priča?

– Misloim da hoće, jer je scenaristički tačan, pošto drugačije ne umem da pišem, i ima jednu, za Zapad razumljivu naraciju. Koga će interesovati u Hrvatskoj ili u Nemačkoj da ga gleda, to ne znam, ali ja ću ga sigurno prikazivati u inostranstvu. Evo, tu mi je mejl Olivera Stouna koji mi je poslao dok je bio na festivalu u Sarajevu, gde kaže da ga veoma zanima film o Velikom ratu koji snimam, i da bi svakako voleo da ga vidi, jer je to dobra tema. Scenario sam preveo na engleski jezik, Denis Kvejd je bio oduševljen, želeo je da igra narednika Milutina, ali zbog nedostatka para, jer bih onda ceo film morao da snimam na engleskom, nisam mogao da ga angažujem. Mi ćemo “Zaspanku” gurati “napolju” kako budemo mogli, jer ona nije nešto što stranac neće moći da razume.

Podelite:

1 komentar

  1. Ovaj gospodin je (ipak) rekao nešto veoma dobro i tačno, a to je revolucija, ali ne socijalna (one lopovske koje je Broz izvodio) nego revolucija duha (može i “reformacija duha” ili kako god) sa jednim duhovnim autoriitetom. U prvom srbskom ustanku to je bio Karađorđe koji se oslanjao na Dositeja Obradovića, čini se da u Srbiji nema takvih autoriteta niti kao Karađorđe niti kao Dositej Obradović. (Nemoj samo neko da ponudi onu karikaturu iz Belog dvora kao nekog “prirodnog” naslednika Karađorđa, i njegovog ? “pravnog savetnika” Olivera Antića! Takve karikature i lopova treba isterati iz zemlje ili im naći (naučiti iha) neki društveno koristan (i proizvodan) posao da rade, a inače izseliti gamad iz Belog dvora!

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here