Srpska kultura jača od mrguda iz čaršije

Podelite:

„Ako ne umete da sanjate, nemate jasnu viziju i ne verujete u svoj uspeh, ako niste spremni da istrpite sve kritike, čak i udarce ispod pojasa — onda bolje nemojte da se bavite nijednim poslom“, poručuje bivši ministar kulture Ivan Tasovac.

Ono što mi se čini najvažnijim jeste da je koncert Beogradske filharmonije zainteresovao celu Srbiju. Koliko nam je bilo važno da Beograđani dođu na mesto gde će se uskoro graditi naša koncertna dvorana, toliko je važno i to što su došli ljudi iz cele zemlje koji su prepoznali naš poziv i demonstrirali, na najlepši način, da je ovo — njihova filharmonija.

Ovako, na početku razgovora za Sputnjikovu „Orbitu kulture“ sređuje utiske posle spektakularnog besplatnog koncerta na Ušću direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac. Pred oko dvadeset hiljada posetilaca, ovaj „piknik“ organizovan na prostoru između TC „Ušće“ i Palate „Srbija“, uveličan nastupom novog šefa dirigenta BF Gabrijela Felca i maestra Zubina Mehte, pamtiće se i po tome što je pokazao da vrhunska kultura ima publiku ne manju od pop ili rok kulture, da je klasika u trendu, ali i, kako kaže naš sagovornik, da se muzika sluša, a Filharmonija — voli.

Publika postoji, ponuda postoji, pa zašto onda tek ponekad govorimo o spektaklima u kulturi, zašto oni nisu učestaliji, a mogli bi da budu?

— Prvo, zato što imamo veliki broj dežurnih mrguda i mrgutkinja za koje je samo loša vest — vest. Sa druge strane, vi morate da imate kvalitetan proizvod i tada će ga ljudi prepoznati. Filharmonija je za sezonu 201⁄2018. rasprodala 20 hiljada karata za manje od četiri nedelje, tako da praktično nemate mesto za bilo koji koncert sledeće sezone, što govori i o njenom kvalitetu i o tome da publika postoji. A to potvrđuje tezu koju odavno zastupam: da je srpska kultura — hvala na pitanju — odlično, što se ne može reći za kulturnu, a bogami i medijsku čaršiju.

Čak i oni koji su imali štošta da vam zamere kao ministru kulture složili su se da ste u ovome poslu bez premca. Kako se organizuje ovakav spektakl, od čega zavisi, šta je potrebno da se izađe na Ušće sa muzičarima kojima je prirodni ambijent koncertna dvorana?

— Potrebno je mnogo ljubavi i mnogo ludosti da bi se ušlo u jedan ovakav događaj. Policija je za sada napravila procenu da je u onom ograđenom delu bilo oko 20 hiljada ljudi, a tek će nam dati zvaničnu procenu koliko njih nije uspelo da uđe u taj deo. No, to nije najbitnija stvar. Ono što je mene fasciniralo kod publike, koja je te večeri bila sastavni deo BF, jeste atmosfera koja je tokom izvođenja kompozicija bila potpuno ista kao u koncertnoj dvorani. Ta pažnja sa kojom su ljudi slušali muziku i emocije kojima su reagovali je ono što je fasciniralo i Zubina Mehtu i Gabrijela Felca. Bio je to snažan emotivni događaj i za izvođače i za publiku.

OBEMA NOGAMA ČVRSTO U VAZDUHU

Sociolozi ocenjuju da je na Ušće došla neka pristojna i vaspitana Srbija… Da li i vi tako mislite?

— Slušajte, sociolozi se bave svojim poslom, a mi sviramo, i to dobro sviramo, i to delimo sa svojom publikom. Samo mi je više preko glave te podele i tih fraza — pristojna Srbija, nepristojna Srbija, prva Srbija, druga Srbija… Srbija je jedna divna zemlja, a čaršija je takva kakva jeste. I ne bih se sada bavio tim dubljim sociološkim porukama, jer i ovako smo mi zemlja sa najvećim procentom teoretičara po svim oblastima, tako da se na kraju zaboravilo da je moguće praviti kvalitetne događaje. A dobar proizvod se ne pravi preko noći.

A kako se pravi?

— Isključivo i samo radom. I sa ljudima koji su oko vas. Ova ekipa se poznaje već 15 godina, zajedno smo sazrevali, zajedno pravili greške, zajedno ih ispravljali… Ali smo sve vreme obema nogama čvrsto stajali u vazduhu. Zato što ukoliko ne umete da sanjate, ukoliko nemate jasnu viziju, ukoliko ne verujete u svoj uspeh, ukoliko niste spremni da istrpite sve moguće kritike, ukoliko niste spremni da trpite udarce ispod pojasa — onda bolje nemojte da se bavite nijednim poslom, nego budite — teoretičar kulture.

Stiče se utisak da kad god vam padne na pamet, vi okrenete Mehtu i on kaže, da, dolazim da besplatno dirigujem u Beogradu. Kako vam uspeva da uvek dovedete jednog od najuglednijih ali i najzauzetijih svetskih dirigenata?

— Mehta je jedan od najcenjenijih, ali je i jedan od najvećih, najprijatnijih i najboljih ljudi sa kojima sam se susreo u životu. Ali, opet je početak te priče — Beogradska filharmonija. Reč je o muzičarima. O produkciji.

Filharmonija je bila na američkoj turneji koja je završena nastupom u Karnegi holu. Kada da očekujemo turneju po Rusiji, vi ste, ipak, ruski đak?

— Upravo je ove godine BF otvorila sezonu Moskovske filharmonije u čuvenoj sali „Čajkovski“, koja u svetskim okvirima predstavlja isto što i „Karnegi hol“. Mi smo tamo već bili ove godine, imali koncert koji je ispraćen ovacijama i kojim je dirigovao Danijel Rajskin. Upravo sada dogovaramo nastup za sledeću godinu i jako bismo želeli da, pored Moskve, posetimo i Sankt Peterburg i druge gradove u Rusiji. Dobro poznajem ruske koncertne dvorane, jer sam kao student svirao u mnogima. Znate, čudna je putanja Beogradske filharmonije, od „Karnegi hola“ do Gračance, od kraljevske opere u Omanu, do nastupa u Italiji ili Nemačkoj… ali uvek sa entuzijazmom i sa osećajem da smo na početku.

Kao da je prvi put?

Da, u stvari, ne, jer prvi koncert nikad ne ispadne kako treba

DVORANA DO 2020. GODINE

Posle koncerta bili ste kod predsednika Srbije, sa maestrom Mehtom i Gabrijelom Felcom, sigurno ste govorili o izgradnji koncertne dvorane BF. Da li ste konkretizovali tu priču, kad da očekujemo početak te gradnje?

— Precizirali smo korake vezane za gradnju. Ono što je činjenica jeste da bi Grad Beograd do kraja godine trebalo da usvoji regulacioni plan parcele 13. Budžet je već predviđen kroz kapitalne investicije i sada samo treba da se krene u realizaciju projekta.

I, šta mislite: za dve, tri, ili pet godina, kada će publika slušati koncerte u toj novoj sali?

— Ja sam svojevremeno stavio one satove na muzeje, potpuno ubeđen da ću uspeti da razrešim sve moguće administrativne prepreke vezane za te poslove. Mada, moram da kažem i to da su se moji prethodnici na toj funkciji bavili svojim poslom više nego što su režirali, glumili i vodili poslastičarnicu, verovatno ne bih morao ni da stavljam satove i postanem najpopularniji sajdžija pored Roleksa u Srbiji. Ali pošto ovde od samog početka projekat izgradnje koncertne dvorane vodimo korak po korak krajnje sam optimističan da ćemo uspeti da ispunimo onaj rok koji je rekao i predsednik Vučić, a to je da dvorana bude gotova do 2020. godine.

Bili ste ministar kulture i informisanja, imali ste probleme, neke ste nasledili, neke je nasledio i novi ministar… Šta je to u funkcionisanju srpske kulture što treba nužno i temeljno menjati, gde je ta tačka odakle treba krenuti?

— To je pitanje lične odgovornosti. I da se prekine sa jednim konceptualnim igrokazom stalnog prebacivanja odgovornosti sa jedne na drugu stranu i neke vrste sveprisutne kulture kukanja kako ništa ne može. Sve može. Uostalom, to je pokazao i ovaj koncert na Ušću.

Sputnjik

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here