Sve mračne tajne maratonaca! 45 godina je bilo potrebno da bi bile otkrivene! (FOTO) (VIDEO)

Podelite:

Dušan Kovačević (68) debitovao je na pozorišnoj sceni pre skoro pola veka s predstavom „Maratonci trče počasni krug“

Gostujući u emisiji kod Ivana Ivanovića, veliki pisac i akademik otkrio je neke tajne o tekstu koji je nešto kasnije Slobodan Šijan pretočio u jedan od najboljih jugoslovenskih filmova.

ultni scenario nastao je 1972. godine u vreme kad je pisac prolazio kroz veliku depresiju.

– „Maratonce“ sam napisao na drugoj godina studija. Tekst sam uradio u strašnoj depresiji. Ukinuli su mi stipendiju od koje sam se školovao.
Bila je to moja reakcija na te godine. Nisam hteo da živim u pogrebnom društvu i da mi o sudbini odlučuju ljudi od sto godina, kao što je bilo tada.
Dovodio se već sumnju i položaj doživotnog predsednika Tita.
Čitao sam ga pred kolegama i krenuli su da mi se smeju. Mislio sam da pišem tragediju, a izgleda da sam se smehom branio od užasa – objasnio je Kovačević.

Premda je naizgled delovalo da za pisca idu bolji dani s” obzirom da su “Maratonci” izvedeni godinu dana kasnije na Sterijinom pozorju, ispalo je da su ipak tek tada počele velike muke.

– Dešavale su se neke čudne stvari, koje su bile pod uticajem politike. Napala su me tri čoveka iz vrha države, a tadašnji član Predsedništva me je upitao što su me primili na dramaturgiju – kaže Kovačević, pa nastavlja:

– Negde 1977. mi je naručena serija po motivima komada. Potpisao sam ugovor za ozbiljne pare. Nikada nisam dobio odgovor šta je s tom serijom, a saznao sam da su izgubili i dva primerka teksta koji sam predao. Od nje nema ni traga ni glasa – ispričao je čuveni dramski pisac.
Kovačević je dalje otkrio šta se dešavalo kad je komisija “Centar filma” odobrila snimanje “Maratonaca”, ali pod jednim uslovom:

– Kad sam predao scenario za “Maratonce”, u tadašnjem “Centar filmu” su tražili da radnja ne bude stavljena u 1972. već pre rata. Prihvatio sam taj kompromis.

A Šijana sam zamolio da u film ubaci i scene ubistva i sahrane Aleksandra Karađorđevića, što nikada nije emitovano, jer je predstavljalo stvar prošlosti, iskren je pisac.
Kroz smeh Kovačević je ispričao anegdotu na snimanja filma, kad je Pavle Vuisić udario Batu Stojkovića pogrešnom stranom daske.

– Udario ga je punom snagom po glavi. Njemu se pojavila čvoruga. Paja je posle rekao da je na taj udarac čekao više od 20 godina. To su ti lepi među ljudski odnosi – rekao je Kovačević i dodao da je Bata na snimanju i Bogdana Diklića pogodio lopatom.

Mnogi možda nisu znali da pogrebno preduzeće “Dugo konačište” stvarno postoji i da je vlasnik upravo Dušan Kovačević.

– Snimajući film, pokrenuo sam preduzeće i ono već radi uspešno već 44 godine. Smrt je jedini siguran posao i nisam znao da će me ta firma izdržavati.

Nakon objavljivanja predstave „Radovan Treći“ umalo nije bio uhapšen.

– Jovan Ćirilov me je branio i govorio da sam mlad pisac, objašnjava Dušan.

Kovačevića je tadašnja vlast podsećala na pogrebno preduzeće, a svi su na vlasti bili doživotno i nije bilo naznake kad će otići. Nakon smrti Pantelije (koji navodno predstavlja Tita), osnivača pogrebnog preduzeća Dugo konačište, naslednici kreću u borbu oko podele imovine.

Kovačević na kraju filma na simboličan način predviđa raspad Jugoslavije, što će se godinama kasnije obistiniti.

– Prema originalnom scenariju za predstavu “Maratonci trče počasni krug”, starost članova porodice Topalović je sledeća: Pantelija: 150 godina, Maksimilijan: 126, Aksentije: 102, Milutin: 79, Laki: 44, Mirko: 24.

– Kuća porodice Topalović nalazi se na Kosančićevom vencu, na uglu Zadarske i Srebreničke ulice i danas je u očajnom stanju.

Pretpostavlja se da je lik Đenke najverovatnije stvoren po uzoru na predratnog snimatelja Kostu Novakovića, stručnjaka za erotski film. Njegov studio nalazio se u Kursulinoj ulici, gde je fotografisao gole devojke koje su želele da budu popularne.

Espreso

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here