Zaštita ćirilice zakočena u Vladi

Podelite:

Nacrt zakona o službenoj upotrebi jezika dve godine “putuje” od Ministarstva do narodnih poslanika. Sporne odredbe koje latinicu definišu kao pomoćno pismo. Da li se kasni zbog neslaganja premijerke i ministra kulture

ZAŠTITA srpskog jezika i ćirilice, ozvaničena u Nacrtu zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, gotovo dve godine od podnošenja predloga, uskoro bi trebalo da se nađe pred poslanicima srpskog parlamenta. Kako “Novosti” saznaju, konsultacije vladajuće koalicije oko usvajanja Nacrta su završene. Nazvanično se spekuliše da se može očekivati otpor hrvatske i bošnjačke nacionalne zajednice, dok je Savez vojvođanskih Mađara uz izvesne kozmetičke ispravke spreman da zakon podrži u Skupštini.

Dvogodišnje kašnjenje se u javnosti često tumačilo i kao tinjajući sukob između premijerke Ane Brnabić i ministra kulture Vladana Vukosavljevića, koji je insistirao da Strategija razvoja kulture mora da bude jedan od prioriteta Vlade, ali čini se da je ipak zapelo oko konkretnih odredaba novog propisa.

Pomenuti Nacrt, naime, latinicu definiše kao pomoćno pismo, nad kojim ćirilica uvek mora da ima prednost. Ćirilicom je, kako stoji, obavezna komunikacija u pravnom prometu, u nazivima preduzeća, njihovih sedišta i delatnosti, kao i na deklaracijama, potvrdama i računima. Škole, mediji, javna preduzeća, profesionalna i strukovna udruženja čiji je osnivač država ili imaju državni kapital moraju isključivo da koriste ćirilicu.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević kaže, za “Novosti”, da nema utisak da neko namerno koči usvajanje izmena i dopuna ovog zakona, ali i da je očekivao da će procedura biti brže ispoštovana, pošto je dosta vremena prošlo otkad je Ministarstvo dalo predlog.

– Imam razuman optimizam da će se on uskoro naći pred poslanicima – ističe ministar.

Ministar Vladan Vukosavljević / Foto Tanjug

Što se tiče nedavne ostavke saradnika Dragana Hamovića, ministar Vukosavljević naglašava da je on dao veliki doprinos u prethodne dve godine u mnogim projektima.

– Razumem razloge za njegovu razočaranost, jer ih i sam delim. Očekivao je da će neka zakonska načela koja se tiču Strategije kulturne politike biti brže realizovani, ali nažalost, nisu – istakao je ministar.

Specijalni savetnik ministra kulture Dragan Hamović nedavno se povukao sa funkcije upravo zbog višemesečnog ćutanja nadležnih o ovom pitanju. Kako naglašava, ne želi da upire prst ni u koga, pre svega zbog lojalnosti kabinetu ministra Vladana Vukosavljevića u kome je donedavno bio.

– Kabinet ministra kulture je pripremio određene korake, ali oni nisu naišli na političku podršku – rekao je Hamović “Novostima”.

U pismu upućenom ministru Vukosavljeviću, on je izrazio zadovoljstvo zbog skoro trogodišnjeg dinamičnog rada, zajedničkih zalaganja, zapaženih i većinom pozdravljenih u javnosti.

– S druge strane, odlazim nezadovoljan zbog činjenice da sistemski predlozi ovoga ministarstva, skoro dve godine čekaju na usvajanje, bez obzira na snažne razloge koji su dolazili iz stručne i šire javnosti – navedeno je u Hamovićevom pismu.

Ostavka: Dragan Hamović / Foto V. Danilov

ČEKA I FORMIRANJE SAVETA

ODBOR za standardizaciju srpskog jezika SANU podržao je predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. Lingvisti smatraju da postojeći zakon u pogledu statusa srpskog jezika i ćirilice nije usaglašen sa aktuelnim Ustavom Srbije koji određuje službenu upotrebu srpskog jezika i ćiriličkog pisma.

Predlogom ovog zakona je predviđeno i da vlada formira Savet za srpski jezik, devetočlano telo koje bi se, paralelno sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika, staralo o normiranju, negovanju, unapređivanju i zaštiti službenog jezika i matičnog pisma. Ni to telo, međutim, nije formirano, jer nema zakona.

ZAMRZNUTA STRATEGIJA KULTURE

BIVŠI specijalni savetnik ministra Dragan Hamović ističe da Strategija razvoja kulture naznačuje okvire nacionalne kulturne politike, što se “godinama neopravdano odlaže i sklanja sa dnevnog reda”. Sličan tretman doživljavaju i predložena rešenja u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, čime se sprečava konačno zasnivanje srpske jezičke politike.

– Bez takvih iskoraka nema nam ni održanja ni napretka, nego samo dalje dezorijentacije i kulturne kolonizacije – zaključio je Hamović.

Novosti

Podelite:

11 Komentari

  1. Ispravnim stavom prema upotrebi pisma čuvaće se integralnost srpskog jezika na celom području između bugarskog i slovenačkog jezika, a time i celovitost srpskog etničkog korpusa. Sve ostalo je kratkovidos koća će naneti srpskim nacionalnim interesima kolosalne i nepopravljive štete.

    • Čestitam Ćurčiću za ove reči. Mislim da niko nije kao on za kratko vreme napredovao što se tiče problema srpskog pisma u srpskom jeziku. I niko nije geografski tačnije od Ćurčiać kazao. Jer, zaista, srpska ćirilica u srpskom jeziku može sasvim sigurno daa čuva celovitost srpskog etničkog korpusa. Sve ostalo je kratkovidos(t) ko(ja ć) će naneti srpskim nacionalnim interesima kolosalne i nepopravljive štete.”

      Moja malenkost tome ne bi ništa dodavala ovom prilikom.

      • Ma dodavao ti, ili ne dodavao, Zbiljiću, ti spadaš u jurišnu jedinici vojske koja nastoji da Srbiju, i Srbe, svede na ono što je Srbija bila za vakta kneževine. Naturanje Srbima isključivo ćirilice, a sve češće provejava i ideja da se standarni srpski jezik drugačije definiše, na osnovi šumadinskog i moravskog dijalekta, dakle sve to nakon svega što se ispodogađalo u (kulturnoj) istoriji Srba u poslednja dva veka, nije ništa drugo nego bitka za “istinu” da je Srbija samo ono što obuhvata Beogradski pašaluk, a Srbi samo oni pravoslavni koji žive u Beogradskom pašaluku. U tome vi imate punu podršku najžešćih srpskih neprijatelja.
        Srbija, tako redukovana, ne bi bila više ono što kroz istoriju jeste bila, i to bi bio kraj Srba kakve ih istorija poznaje.
        Meni je svejedno radiš li ti to svesno, ili samo zato što si malouman. Za štetočinstvo koje tako činiš to nije od važnosti.

        • ĆURČIĆ JE, ZBILJIĆU, IPAK IZGUBLJEN SLUČAJ! ON I DALJE MISLI KAO PRE STO GODINA…

          Opet ste prolupali Ćurčiću. A Zbiljić Vam je, izgleda, poverovao da ste i Vi najzad nešto shvatili o potrebi objedinjavaanj svih Srba i izgovorno i pismeno. Makar toliko koliko su se drugi objedinili, i to na srpskom jeziklu.A Vi, ćurčiću biste da razbijate stalno Srbe. Oni se smanjuju razbijanjem međzusobhno i razlikovanjem, a ne objedinjavanjem. Ja ne veruzjem ad ste Vi napredovali. Vi iste misli imate kao pre sto godina o jeziku i srpsko0m pismu. Vi ste izgubljen slučaj.

        • DOKLE JE SRPSKA ĆIRILICA, SAMO SU DOTLE SIGURNI I SRPSKI NAROD I SROPSKI JEZIK!

          Ćurčiću, opet ste se vratili u nerazumevanje? Kod Vas to, izgleda, idee korak napred, pa dva koraka nazad. Zar ne razumete da Zbiljić predlaže da se i Srbui, kao svi drugi u istom jeziku na ossnovu ekavice ujednače, ali samo u učevnom (standardnom, književnom), a ne u narodnom jeeziku, u književnosti i slično. Vi, čini mi se, opet ne razumetee da su i srpski naerod i srpski jezik samo tamo gde se prostire ćirilice. Bez ćiruilice nema sigurnosti ni za Srbe ni za njihov jezik. Srpski jezik se sigurno neće moći sačuvati na tuđem pismu (u srpskom slučaju na hrvatskoj latinuici — gajici. Za Srbe je pravljena , Ćurčiću, samo srpska ćirilica. To što su Vas lično prevarili komunisti, pa ste im poverovali da je hrvatska gajica “srpska latinica”, to je Vaš lični problem.

        • Ima li jednog da nije pravoslavac a da kaže “ja sam Srbin”?
          ps. Pišem na telefonu a nema Srpski. Izvinjavam se.

  2. Zašto mi ništa ne umemo? Prepisati evropske zakone, francuske, ili Nemačke, i ko bi iz Evrope mogao da se pobuni protiv ćirilice i srpskog književnog jezika? Koga je još briga za manjine koje su izgubile sve ratove na teritoriji Srbije…

  3. SAMI SEBE SAPLIĆEMO!

    Pošteni Dragan Hamović je dao ostavku jer, kao piošten čovek, nije mogao da podnosi više takvu neodgovornost vlasti i lingvista prema srpskom jeziku i pismu. Vlast neće 13 godina da usaglasi Zakon o službenoj upotrebi jeezika i pisma s obavezom iz Člana 10. Ustava Srbije, a lingvisti još dužer, više od dve decenije neće da s tom istom ustavnom obavezom i s praksom iz Evropee i sveta usaaglasi rešenje pitanja pisma srpskog jezika, nego zadržava i danas dvoazbučje iz Jugoslavije i srpskohrvatskog jezika.
    Hamovića treba nagraditi i moliti ga da povuče ostavku.

    • Član 10. Ustava:
      “U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
      Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.”
      Dakle, pravno posmatrano, prvim stavom člana jasno i precizno je utvrđeno da se Srbski jezik u “službenoj” upotrebi piše isključivo ćirilicom i ova odredba se direktno primenjuje bez posebnog zakona. (Ustav kao vrhovni zakon direktno se primenjuje u svim slučajevima kada njime nije utvrđeno da će se doneti poseban zakon!)
      Drugim stavom ovog člana Ustava utvrđeno je da se službena upotreba “drugih jezika i pisama” uređuje posebnim zakonom u skladu sa Ustavom. Taj zakon nije donet ni za proteklih trinest godina, što je nečuvena neodgovornost vlasti, ali i lingvista, pa i građana, koji nisu vršili pritisak na vlast da izvrši ustavnu obavezu?!
      Raniji zakon o službenom jeziku i pismu nije usklađen sa Ustavom i prestao je da važi danom stupanja Ustava na snagu.
      Žalosno je da Srbstvo ne primenjuje Ustav u korišćenju Srbice (Ćirilice) kao jedinog pisma matičnog jezika. I da nema navedene odredbe Ustava Srbi bi po duhovnosti, duši i identitetu morali pisati isključivo Srbicom. Ovakvim Srbima ni poseban zakon o javnoj upotrebi jezika i pisma neće pomoći da shvate od kolikog je ne samo kulturnog nego i političkog značaja pisanje Srbskog jezika Srbicom. Pogotovo što se sada nepotrebno (bez ustavne obaveze niti potrebe) gura nekakav nacrt zakona u stilu starog zakona kojim bi se uređivala i odredba st. 1. čl. 10. Ustava.
      Nisam uspeo da pročitam taj nacrt zakona o javnoj upotrebi jezika i “pisama” (?!), a čujem da se pravi razlika između javnog i zvaničnog jezika?! Termin “službeni” jezik i pismo nije bio dobar, ali je obična tautologija istovremeno upotrebljavanje termina “javni” i “zvanični” u ovom kontekstu. U ovom pogledu to su sinonimi i na razlici insistiraju, čini mi se, oni koji ponovo mute bistru vodu radi množenja krokodila u mutljagu…
      (Posebno pozdravljam uvaženog prof. Dragoljuba Zbiljića!)

  4. Bože, svašta se događa samo među Srbima! Otkud pravo nacionalnioh mnjina da rešavaju pitanje pisma u jeziku Srba. Kada su Srbi i pomislili da utiču na nacionalne manjine kojim ćee pismom te manjine pisati svoje jezike?

  5. I MINISTAR I POŠTENI HAMOVIĆ SADILI SU TIKVE S ĐAVOLOM (SRPSKIM LINGVISTIMA) I ZATO NISU MOGLI DOBRO DAA PROĐU!

    Treba znati da niko ne bi mogao da “zakoči” ćirilicu da je nisu bukvalno blokirali srpski lingvisti u srpskom pravopisu koji su jedini u Evropi uveli blokadu srpske azbuke time što su srpskoj ćirilici ubacili u srpski pravopis “nož pod grlo” odredivši joj hrvatsku abecedu kao alternativno pismo.
    To nisu shvatili ni ministar Vukosavljević ni pošteni Hamović pa su s lingvistima igrali igru preko nekakvog predloga zakona. Njih dvojica su s lingvistima igrali sadeći “tikve s đavolom”. I tako su od lingvista izigrani jer obojica nisu shvatikli da su najveći prekršioci Ustava Srbije u Članu 10. u stvari baš oni snj kojima su njih dvojica “sadili tikve”, a to su lingvisti. I tako su đavolski od lingvista izigrani i njih dvojica i srpska ćirilica.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here