Заштита ћирилице закочена у Влади

Поделите:

Нацрт закона о службеној употреби језика две године “путује” од Министарства до народних посланика. Спорне одредбе које латиницу дефинишу као помоћно писмо. Да ли се касни због неслагања премијерке и министра културе

ЗАШТИТА српског језика и ћирилице, озваничена у Нацрту закона о службеној употреби језика и писма, готово две године од подношења предлога, ускоро би требало да се нађе пред посланицима српског парламента. Како “Новости” сазнају, консултације владајуће коалиције око усвајања Нацрта су завршене. Названично се спекулише да се може очекивати отпор хрватске и бошњачке националне заједнице, док је Савез војвођанских Мађара уз извесне козметичке исправке спреман да закон подржи у Скупштини.

Двогодишње кашњење се у јавности често тумачило и као тињајући сукоб између премијерке Ане Брнабић и министра културе Владана Вукосављевића, који је инсистирао да Стратегија развоја културе мора да буде један од приоритета Владе, али чини се да је ипак запело око конкретних одредаба новог прописа.

Поменути Нацрт, наиме, латиницу дефинише као помоћно писмо, над којим ћирилица увек мора да има предност. Ћирилицом је, како стоји, обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал морају искључиво да користе ћирилицу.

Министар културе Владан Вукосављевић каже, за “Новости”, да нема утисак да неко намерно кочи усвајање измена и допуна овог закона, али и да је очекивао да ће процедура бити брже испоштована, пошто је доста времена прошло откад је Министарство дало предлог.

– Имам разуман оптимизам да ће се он ускоро наћи пред посланицима – истиче министар.

Министар Владан Вукосављевић / Фото Танјуг

Што се тиче недавне оставке сарадника Драгана Хамовића, министар Вукосављевић наглашава да је он дао велики допринос у претходне две године у многим пројектима.

– Разумем разлоге за његову разочараност, јер их и сам делим. Очекивао је да ће нека законска начела која се тичу Стратегије културне политике бити брже реализовани, али нажалост, нису – истакао је министар.

Специјални саветник министра културе Драган Хамовић недавно се повукао са функције управо због вишемесечног ћутања надлежних о овом питању. Како наглашава, не жели да упире прст ни у кога, пре свега због лојалности кабинету министра Владана Вукосављевића у коме је донедавно био.

– Кабинет министра културе је припремио одређене кораке, али они нису наишли на политичку подршку – рекао је Хамовић “Новостима”.

У писму упућеном министру Вукосављевићу, он је изразио задовољство због скоро трогодишњег динамичног рада, заједничких залагања, запажених и већином поздрављених у јавности.

– С друге стране, одлазим незадовољан због чињенице да системски предлози овога министарства, скоро две године чекају на усвајање, без обзира на снажне разлоге који су долазили из стручне и шире јавности – наведено је у Хамовићевом писму.

Оставка: Драган Хамовић / Фото В. Данилов

ЧЕКА И ФОРМИРАЊЕ САВЕТА

ОДБОР за стандардизацију српског језика САНУ подржао је предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама. Лингвисти сматрају да постојећи закон у погледу статуса српског језика и ћирилице није усаглашен са актуелним Уставом Србије који одређује службену употребу српског језика и ћириличког писма.

Предлогом овог закона је предвиђено и да влада формира Савет за српски језик, деветочлано тело које би се, паралелно са Одбором за стандардизацију српског језика, старало о нормирању, неговању, унапређивању и заштити службеног језика и матичног писма. Ни то тело, међутим, није формирано, јер нема закона.

ЗАМРЗНУТА СТРАТЕГИЈА КУЛТУРЕ

БИВШИ специјални саветник министра Драган Хамовић истиче да Стратегија развоја културе назначује оквире националне културне политике, што се “годинама неоправдано одлаже и склања са дневног реда”. Сличан третман доживљавају и предложена решења у области службене употребе језика и писма, чиме се спречава коначно заснивање српске језичке политике.

– Без таквих искорака нема нам ни одржања ни напретка, него само даље дезоријентације и културне колонизације – закључио је Хамовић.

Новости

Поделите:

4 Коментари

  1. Ispravnim stavom prema upotrebi pisma čuvaće se integralnost srpskog jezika na celom području između bugarskog i slovenačkog jezika, a time i celovitost srpskog etničkog korpusa. Sve ostalo je kratkovidos koća će naneti srpskim nacionalnim interesima kolosalne i nepopravljive štete.

  2. Зашто ми ништа не умемо? Преписати европске законе, француске, или Немачке, и ко би из Европе могао да се побуни против ћирилице и српског књижевног језика? Кога је још брига за мањине које су изгубиле све ратове на територији Србије…

  3. САМИ СЕБЕ САПЛИЋЕМО!

    Поштени Драган Хамовић је дао оставку јер, као пиоштен човек, није могао да подноси више такву неодговорност власти и лингвиста према српском језику и писму. Власт неће 13 година да усагласи Закон о службеној употреби јеезика и писма с обавезом из Члана 10. Устава Србије, а лингвисти још дужер, више од две деценије неће да с том истом уставном обавезом и с праксом из Европее и света усаагласи решење питања писма српског језика, него задржава и данас двоазбучје из Југославије и српскохрватског језика.
    Хамовића треба наградити и молити га да повуче оставку.

  4. Боже, свашта се догађа само међу Србима! Откуд право националниох мњина да решавају питање писма у језику Срба. Када су Срби и помислили да утичу на националне мањине којим ћее писмом те мањине писати своје језике?

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here