Završeni «Spasovdanski dani» u Prizrenu

Podelite:

Manifestacija “Spasovdanski dani u Prizrenu”, koja se svake godine održava oko Spasovdana, je ove godine započela slavom Prizrenske bogoslovije, praznikom Sv. Kirila i Metodija, 24. maja. Posle liturgije i Svečanosti u Bogosloviji, Prizrenci i gosti su se okupili u atrijumu crkve Sv. Spasa u Podkaljaji, gde je predstavljena knjiga Nade Hadži- Perić “Pođite sa mnom”.

Arhimandrit Mihajlo je u pozdravnom slovu, rekao da, dolazak na ovo brdo, u crkvu Svetog Spasa, svako doživi kao uzbuđenje od vekova koji su prošli na tom mestu:

– Svi mi koji živimo u Prizrenu i okolini, osećamo ovu lepotu. Kada su me skoro pitali šta imam da kažem o Prizrenu, rekao sam da je s jedne strane, Prizren jedan običan grad, ali sa druge strane Prizren je za nas ovde sve. I sam sam ovde godinama i blagodarim Bogu i svetinjama da sam tu, da mogu da služim na ovom mestu, jer ne može rečima da se opiše, da se izrazi šta je ovaj grad i zašto nas ovoliko privlači, drži u sebi, trpi u sebi. Tu smo, jer smo osetili tu lepotu i blagodat Božju, koja se nalazi na ovim mestima: u Sv. Arhangelima mir, u hramovima Sv. Spasa i Sv. Đorđa koliko su Srbi bili uporni i koliko su se trudili da tako velike hramove podignu u teškim vremenima, pa onda ostale crkve redom, Sv. Nikole, Sv. Georgija, Panteleja, pa Bogoslovija koja danas slavi slavu, i koja je oživljena i koja čini da je i jutros bio pun hram, da i ovi bogoslovi, koji će učestvovati u programu, učinili su jednu radost za sve žitelje Prizrena i one koji dolaze.

Otac Mihajlo je pozvao sve da dolaze u ovaj grad i svojim prisustvom učine mali napor i krenu putem koji su svetitelji Ćirilo i Metodije utabali Slovenima i nama Srbima, da budemo hrišćani, i pozvao Nadu Hadži Perić, da “probudi naša srca i obraduje, ali i rastuži svojim stihovima”.

Nada Hadži-Perić, pre rata sudija u Okružnom sudu u Prizrenu, a danas sudija u Apelacionom sudu u Beogradu, Prizrenu se vraća svojom poezijom. Ovoga puta je okupljenima, u atrijumu Svetog Spasa, predstavila svoju knjigu pesama “Pođite sa mnom”. Stihovi su, kako je Nada rekla na početku, način da sačuva nekadašnji Prizren, uspomene na draga mesta i ljude, život, događaje. Prva njena zbirka pesama, nosila je naslov “Vraćam se”, a ova druga, nosi naslov “Pođite sa mnom”. Posle svoje prve posete Prizrenu, 2013. godine, Nada svojim pesmama, poziva i druge ljude, ne samo Prizrence, da pođu sa njom u Prizren, prošetaju ulicama prizrenskim, obiđu svetinje, napiju se vode sa Šadrvana… U svaki stih pesama, vezanim za draga mesta i ljude, Nada je uplela svoj život, svoja osećanja. Lični bol, ona pretvara u molitve Svetom Spasu, Bogorodici Ljeviškoj, i vodi znane i neznane čitaoce put Svetih Arhangela, gde ih dočekuje iguman Mihajlo, u novoizgrađenom Dušanovom narodnom konaku… Nada piše pesmu “Maloj Milici”, posvećenu Milici Đorđević, prvoj srpskoj devojčici rođenoj u Prizrenu, posle 1999. godine, a pesmom “Prizrenska svadba” opisuje prvo venčanje u Prizrenu, Prizrenca Ivana Krstića i Danke Selaković. U pesmi “Pred srušenim oltarom” nastaloj na Veliku Gospojinu 2016. godine, Nada opisuje događaj u selu Mušitištu na Veliku Gospojinu, kada je jerej Slobodan Đorić, paroh prizrenski, sam sa crkvenjakom Ivanom, služio liturgiju, na ruševinama crkve Presvete Bogorodice Odigitrije, a razularena masa albanskih ekstremista, blokirala put “deci Mušutišta” da na slavu svoje crkve u selu dođu.

U “Molitvi za ujaka”, ova pesnikinja, svedok nemilih događaja na Kosovu i Metohiji i u raseljeništvu, svih ovih godina, progovorila je i o muci mnogih prognanih, koji gubeći nadu na povratak, naterani nemaštinom, pristaju na prodaju svoje porodične kuće, i trajno se nastane tamo negde, na nekoj novoj adresi. Njen ujak “pritisnut teškom mukom” pristao je na prodaju kuće i sebe, kako je zabeležila Nada “trajno vezao za postelju”.

…I sad u džepu bolesničke pidžame, brižno čuva novac za voznu kartu, da nekako stigne do voljene kuće, do koje, vidim, nikad stići neće…“

Nada je i ovoga puta, kao na promocijama njene knjige “Pođite sa mnom” održanim u Beogradu i u Podgorici, pozvala sve koji mogu da kupovinom njene knjige, pomognu obnovu manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena.   Na promociji su nastupili i prizrenski bogoslovi prizrenskim pesmama, a devojčica Milica Đorđević je u otpevala i odsvirala na gitari pesmu “Ajde Kato”.

Izložba fotografija “Prizrenski vremeplov”

Istovremeno, dok je trajala promocija knjige Nade-Hadži Perić, posetioci su mogli da pogledaju izložbu fotografija “Prizrenski vremeplov”, autorke Aleksandre Marković Novakov.

Snežana Bursać-Petrović, iz Doma kulture Gračanica, upoznala je prisutne sa biografijom autorke:

– Istoričarka i naučni saradnik, Aleksandra Marković Novakov, rođena je u Prizrenu 1973. godine. U rodnom gradu završila je osnovnu i srednju medicinsku školu. Diplomirala, magistrirala i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Stručni je saradnik leksikografskog odeljenja Matice srpske, urednik za fotografiju Leksikografskih izdanja Matice, i naučni sekretar Srpskog biografskog rečnika. Opredelila se za proučavanje istorije srpskog naroda u Osmanskom carstvu u periodu od sredine 19. veka do oslobođenja 1912. godine. Objavljena monografija “Pravoslavna srpska bogoslovija u Prizrenu 1871-1890. god.” Živi u Novom Sadu.

Ideja za izložbu je nastala, kada je autorka, u arhivu Srbije, ugledala fotografiju Potkaljaje iz 1912. godine, u trenutku oslobođenja Prizrena. Pomislila je da se ništa u arhitekturi Prizrena nije promenilo gotovo 100 godina, odnosno do kraja 20. veka i shvatila koliko je trajalo to vreme, te kuće, ti ljudi.

Odlučila je da prikupi fotografije na kojima je prikazana panorama grada, na kojima su članovi raznih društava, stambeni objekti, ličnosti, događaji. Srećna okolnost je bila što su fotografije Prizrena sačuvane u mnogim institucijama kulture širom Srbije, a one bez reči, kako reče autorka “govore, o bogatom kulturnom nasleđu i njegovim znamenitostima i podsećaju nas na jedno vreme kojeg više nema, ali će zauvek ostati u našim srcima”.

Na izloženim fotografijama, na tim čudesnim komadićima hartije, nastavlja da živi grad, koji nestaje u novom ruhu. Najstarija fotografija na ovoj izložbi datira iz sredine 19. veka iz 1873. godine nastala, prilikom posete Prizrenu slovenofilki Mjur Makenzi i Adeline Irbi, srpskih dobrotvorki, objavljena u njihovoj knjizi “Putovanje po slovenskim zemljama Turske u Evropi”. Veliki broj fotografija Prizrena načinio je Mihajlo Ristić, srpski diplomata u Osmanskom carstvu.

Putem ove izložbe njeni organizatori su sa autorkom, želeli da ovekoveče staro jezgro grada, njegove žitelje sabrane u društva i udruženja i odaju počast jednom starom vremenu, Prizrenu, koga se sa nostalgijom sećaju.

Sveta liturgija na Spasovdan, zbog kiše i lošeg vremena je služena u crkvi Svetog Đorđa, a u sali Bogoslovije je posle liturgije nastupio renomirani umetnik Slobodan Trkulja u pratnji kavaliste Miloša Jakovljevića.

Spasovdanski dani u Prizrenu su realizovan uz pomoć i podršku Opštine Prizren, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Doma kulture Gračanica.

Pravoslavie.Ru

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here