Александар Живковић: „Колико лош мораш бити да те побиједи Драшко Станивуковић?“

Поделите:

Додик и његова партија нису доживели тако катастрофалан пораз ни на локалним изборима у Бања Луци, ни у целој РС, као што су то говорили први извештаји. Али, упркос максималном инвестирању у кампању, жестоко су кажњени од бирача у великим градовима. Резултати избора по општинама у читавој БиХ могу да се прате.

Суштинско објашњење казне коју су бирачи упутили Додику понудио је твит-питање извесног „митолога“: „Колико лош мораш бити да те побиједи Драшко Станивуковић?“

Није овде поента ни на још политички недефинисаном Станивуковићу, ни на досадашњем градоначелнику Бања Луке, дефинисаном East West трилатералцу, Игору Радојчићу, него о неспособности Додикове власти да се суочи са драматичним социјалним стањем у Републици Српској. Демографски слом, на продаји сировина заснована економија, партократија појачана шиканом локалних моћника, нису никоме привлачни амбијент за живот. Да, Додик није претрпео катастрофални пораз на локалним изборима, али само зато што се ослањао на механизме „партије власти“ и што је већина младих апстинирала од избора не верујући још у довољној мери опозицији. Како сада ствари стоје време ради за опозицију, њој је остало само да постигне „црногорски проценат“ излазности на парламентарним изборима и освоји власт.

Али време, одавно већ, не ради за Републику Српску. Повишена национална реторика, све до степена неког новог српског романтизма, не може да замаскира недостатак друштвеног живота у пуном смислу. Чини се, да је први корак ка оздрављењу друштва у Републици Српској, скидање Додика са повлашћеног места лидера који се не критикује због тога што је на мети Сарајева. Управо супротно, што се Додик, и свака будућа власт у РС, буду више кориговали и налазили под критичким преиспитивањем националне интелигенције, они ће бити способнији да одговарају на спољашње изазове. Мало је интелектуалаца, са „националне стране“, потписани се једино сећа  у том смислу др Мише Ђурковића, који су оспоравали Додикову унутрашњу политику. Одмах им је одговарано из Банских двора и његових подручних информативних јединица, које, по српском обичају из последње три деценије, нису способне да се укључе у велику међународну информативну војну, али лако могу „да пусте мало крви“ дисидентима.

Прижељкујући „корекцију“ Додика, или неке друге власти у Српској, са становишта рационалне економске политике, борбе против корупције и партократије, прибојавамо се да ће вероватнији исход бити још веће постављање Додика у зависност од Вучићевог идолатријског режима, а опозиција ће са друге стране, морати стално да се показује кооперативна западним ембахадама у Сарајеву.

Постоји и трећи пут: да се политички подигне она омладина која је сада апстинирала на изборима. Није ваљда да су лошији од Драшка Станивуковића?

Стање ствари

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here