Бајден или Трамп: Америка данас бира председника

Поделите:

једињене Америчке Државе данас бирају председника на изборима на којима су кандидати за четворогодишњи мандат у Белој кући актуелни председник, републиканац Доналд Трамп (74) и демократа, бивши потпредседник Џозеф Џо Бајден (77).

Избори, чији исход с нестрпљењем ишчекује цела планета, јер ће трасирати пут не само Америке у наредне четири године, већ и утицати на будућа светска дешавања, већ сада улазе у историју, јер је рекордних више од 95 милиона Американаца искористило право да гласа раније, лично или поштом, што је око 40 одсто уписаних у бирачки списак.

Оволики одзив на раном гласању, промена је без преседана, изазвана пре свега забринутошћу због ширења корона вируса и заинтересованошћу грађана за изборе.

Иако према најновијим анкетама Бајден убедљиво води, треба имати у виду да 2016. готово ниједно истраживање није најавило победу Доналда Трампа, као и чињеницу да је, због специфичности америчког изборног система, тада он победио већином у Електорском колеџу, иако је Хилари Клинтон освојила на изборима три милиона гласова више.

Исто се догодило и 2000. године када је Џорџ Буш добио 271 електорски глас, иако је Ал Гор добио пола милиона гласова Американаца више.

Од пресудног значаја и овог пута биће државе које имају највећи број електора као и такозване “колебљиве” државе.

Већина Американаца гласа за председника и Конгрес, али на гласачким листићима наћи ће се и имена кандидата за локалне изборе, тако да листићи неће бити исти у свим местима, мада ће на свима стајати имена Бајдена и Трампа.

Победник америчких председничких избора одлучује се кроз комплексан систем у два корака, где после гласања на нивоу држава следи друго гласање, у телу које се зове Електорски колеџ.

Појединачним државама припада одређени број “електора”, на основу броја становника, а електори подржавају победника директног гласања, који се прогласи пошто се преброје сви гласови.

Изборни процес дуг четири месеца резултат је компромиса међу “оснивачима нације”, који нису били уверени да се гласачима може поверити да изаберу правог лидера, а нису хтели да дају искључиво Конгресу право да бира, преноси Танјуг.

Последњу годину Трамповог мандата, али и кампању током које се и он сам заразио Ковидом-19, уместо уобичајених политичких и друштвених тема обележила је пандемија која је изазивала здравствену, али и економску кризу и у којој је без посла остало више десетина милиона Американаца.

У данима пред изборе, САД дневно бележе и по 90.000 новозаражених, досад је оболело више од девет милиона Американаца, а преминуло више од 230.000 људи, па ће по мишљењу неких избори показати став грађана о томе како је Трамп управљао земљом у борби против Ковида-19.

Кандидати су најинтензивнију кампању водили и у такозваним пресудним или неопредељеним државама – у којима је исход избора још неизвестан, као што су Аризона, Флорида, Мичиген, Северна Каролина, Пенсилванија и Висконсин.

У свим државама, осим Мејна и Небраске, кандидат који добије већину директних гласова осваја све гласове електора у тој држави.

Цео изборни процес завршава се инаугурацијом председника и потпредседника САД 20. јануара 2021. године пише Спутњик.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here