Бранислав Јевтић: Муамер Зукорлић и мајн кампф

Поделите:

 

 

Муамер Зукорлић и ћелава ћирилица

Док се Корона ставила под: „stay tuned…“, ништа ново на Балкану. Којекуде Срби се гложе и пред Скупштином множе, Хрвати kao чувени Теслијанци поново својатају малога из Смиљана што измаче дечијим логорима за длаку; Црногорци прославише Дан победе над фашизмом уз домобранске ноте Томпсона, а Македонци још на веселије ударише… Најмање важно, Завод за проучавање културног развитка представио је филм о уметности у време криза, у ком су учествовали међународно признати књижевници из Кине, Ирана, Русије итд., и Мухарем Баздуљ из Србије!? Уколико је Кустурица у потпуности од-полумесец-ћарио са службеног пута Баздуља (мада су Муслимани присвојили симбол полумесеца од Византије у ствари), не видим зашто га од сад не би викали: „Ој, Мухареме, мрсна славо!“ Да Иво Андрић није нашао вечни мир, можда би га и удостојио за део црне травничке хронике. Али, он је само један у жабокречини умишљених принчева. Ти и такви, финансирани од добро познатих извора, овде се инфилтрирају како би постали део културног миљеа,  и нормална појава савременог друштвеног конгломерата, у виду пацифиста и југоносталгичара, док се тамо одакле долазе и даље врши строга цензура, и не јењава антисрпство и антисловенство. То и није чудо када Србија одавно ужива углед земље где је (као Мат Демон у Америци) просечан становник слика и прилика Бората; да се жене продају уз екстази на улазу у Егзит; да се пиво отвара на око, а зуби ваде отварачем за пиво…

Психичка силованка за лаку ноћ

Подсмевајући се теоријама завере, вешти на језику попут Муамера Зукорлића увући ће кога могу у теорије заблуде, и то тако што ће, доводећи све у сумњу, прошверцовати своје догме. Достојевски би рекао за њих да су попут свештеника који би исповедали само по борделима, не пропуштајући прилику да се овајде о услуге грешница као надокнаду. Тај пустопашни барјактар (Санџак – барјак, застава на османском) лепак је за жене. Његов шарм и магнетизам још нико није прокужио. Једино је познато да је, ето, њему, упркос Уставу, дозвољена полигамија илити легалан брачни живот са више супружница. То није онај Султан погрдно названи шефић језичког одељења из серије Срећни људи, већ прави правцати, с обзиром на то да има сопствени харем и озлоглашене телохранитеље као харемске чуваре. Тај деспотизам наравно да није он патентирао. Он само злоупотребљава своје сексуалне фрустрације. Ако је познато свима да ко своју мушкост вреднује по величини, тај је потентан. Други случај су мушкарци, који мисле да ће што чешћим обремењивањем жене тј. штанцањем деце испасти плодни пастуви, такви су препотентни. Али, полигамисти, молим лепо, могу бити само хиперпотентни. Реторика за коју је обучаван, а која има за циљ моћ убеђивања, може се поредити само са оном са фудбалских тренинга када се вежба симулирање фаула. Своје говорништво је довео до савршенства, укључивши и мимику (посебно око углова усана) као код најискуснијих гастронома или сомелијеа, док беседи. Своју недоследност и отприличност он заташкава свеопштом релативизацијом, као у малопре поменутом случају полигамије, он као свештено лице не живи у греху, (за шта је други израз разврат, а потиче из анимализма, примитивизма, паганизма и перверзије); дакле, за њега не важе Божији закони (а о државним да не трошимо речи). Недавно гостујући у емисији Ћирилица, он је успео да надгорња све дискутанте, али не зато што је оборио све теорије гостију у своју корист, већ на халабуку, која је својствена само при уличним препуцавањима када је у праву најгласнији. Та малограђанска тактика галамџије успела је не само зато што на њу нису узвратили остали као цивилизовани козери, већ и због водитеља Марића. Да ли је година производње или нешто друго у питању, тек у емисији је све више залуталих и некомпетентних саговорника, који уз немилосрдно Марићево измотавање када је то најнепотребније, разводњавају теме од итекакве важности (барем с обзиром на оскудни број слободних медија). Ћирилица опасно прети да постане још једна од послеподневних фабула раза. Стога је то пријатно вече нарушено због никад агресивнијег предавања о мирољубивости и међусобном уважавању од стране Муамера. Када се узимамо за супериорне, постајемо ноншалантни, а затим и необазриви. Онда ће и неко са именом Муамер тј. вечни, бесмртни, одржавати убудуће час историје. Фамилија Зукорлић настала је из мешовитог брака Албанаца и Бошњака, тврде упућени. Извесни Зука, Албанац из Гусиња доселио се у село Орље крај Новог Пазара, асимилирао се, и Зука мутирало је у Зукорлић. Доктор Зукорлић, титулу је стекао на свом сопственом факултету (а који је подоста компромитован), са чистом десетком. Злонамерници могу рећи да је он Др исто као што је и Васа Павковић песник, јер је сам себе објављивао док је био уредник у једној издавачкој кући. Тај крем де ла крем ће свако мало истицати преко потребно својевољно заузимање става при свим одлукама, па и верским. Када је неко у корену превртљив, другог избора нема него да ствара илузију принципијелности. Зар није превелика коинциденција што он и слични све би да релативизују, а најортодокснији су по питању својих. Зар то није неравноправност што свако може било шта рећи о Исусу Христу, док о Мухамеду ни безазлена шала да се зуцне. За муслиманску геноцидност никад неће бити оран да је призна, јер би тиме признао верску конверзију под присилом. Срамоту не признати, најлакше је ако се уме поносити њоме. Он ће порицати данак у крви, за колац никад чуо, а Ћеле кула може добро доћи као хладовина, евентуално… неки су само од његових бисера. Али, зато ће братска Босна једина земља бити која је окупатору дигла споменик после окупације у знак захвалности. Толико мржње према спасиоцу, а толико љубави према агресору. Уместо да споменик буде нпр. у виду поворке завојевача као у сцени На дрини ћуприја, која у корпама одводи српску нејач да би се та иста вратила после као најкрволочнији јањичари,  и мајке које наричући их прате; или јунака набијеног на колац… (Уместо тога, гле чуда, у Бања Луци у Српској улици стоји споменик једном од главних твораца усташке идеологије и НДХ Ивану Мерцу.) Његова мисија или мајн кампф ту не престаје. Он је објавио књиге Древна Босна и Academia. У првој ће заувек нестати помисао на потурице, а завладаће мишљење да су Бошњаци аутохтони народ на Балкану већ 1500 година. Пошто историјско сплеткарење, по свој прилици, није кажњиво, могао је додати још коју нулицу. На генетску везу између осталих помиње и Илире. Ако по хаплогрупама може да се утврди да и постоји још који Илир у данашњици, сада је стварно готов. Теутин јецај се помешао са ветром однекуд, јер, биће да је по други пут умрла, од смеха. Ту другу књигу написа са групом аутора. Међутим, довољно је парафразирати Ничеа, који вели да стари Хелени никакве везе немају са овим садашњим шампионима у лењости, аљкавости и недотупавности. Тако да би им боље било придржавати се старе, добре, и једине истине, која научно кроз хаплогрупе потврђује да смо бар ови неизмешани потомци првих писмених цивилизација у Европи – Лепенског Вира и Винче. Ајатолах Зукорлић дакле, само наставља започети циљ сепаратизације Санџака. Осамдесетих су бацани леци из авиона свуд по Косову, северу Црне Горе, Македоније и Санџаку, са мапом која представља Велику Албанију, и Санџак као засебну државу. Што и не чуди ако се присетимо константне реторике из Ћирилице. Толико помињаше национализам у негативном контексту, као да нема своју нацију. Амбиција једина може бити: формирати независни џенет (рај), а горе се не испашта, већ хуријице горе у чежњи… (Понекад, нехајно, заличи на Хрвате, као да имају идентичну вечиту потребу за спирањем савести. С тим, што треба подвући да су чланови босанске Ханџар дивизије били такође кољачи, али као кукавице и полтрони усташама.)  Тако да испаде да је БАНУ активнији од САНУ. Док се у Српској академији наука и уметности потресају само око удобности и распореда фотеља, ко има право окривити због користољубља санџачког Дон Кинга под мантијом, који је бар ревностан у својој мисији, и, ако ништа, по угледу на македонске комшије, имаћемо засигурно неки високопарни назив у будућности нпр. Северна Мека.

 

Рудник блата

„Генијално!“, је наша најновија узречица, а по њима најлакше можемо пратити стање тј. одраз друштва. Генијалност као неприкосновену не треба ни скрнавити описом, али харизму у свакоме трену треба призивати и дивити јој се. Узречице махом одговарају или дословном значењу или противречном. На жалост, сведоци смо доба када су брејнвошинг и опште заглупљивање на врхунцу. На све стране као испражњена црева вући ће се само којекакве инсталације и шупљи перформанси. То ће бити уметници који сопствени потпис не би могли двапут да понове. Дошло је време хохштаплера и блефера. Када је Јозеф Бојс својим ликом зубатог отужног кловна постао култна личност, то је осмелило медиокритете читавог света на исти пут. „Свако може бити креативан“, речи су наравно које властиту некреативност оправдавају, али и туђу охрабрују. Многи то схватише као да је довољно бити неконвенционалан, и ексцентрик, те бити уметник. Својом немаштовитошћу он је вређао интелигенцију човека, а такви попут њега човечанства. Такве квазиуметнике слепо и одушевљено пратиће и плаћаће публика; маса која је такође празна, само што за разлику од првих тј. користољубаца талентованих да наплате своју неталентованост, они ће за своју празнину грозничаво тражити садржај било какав, само да га таквог ико за уметност призна. Тако ће настати и врла наша репрезентативка Марина Абрамович. Малопре поменута публика неретко ће на перформансима гутати очима измете, сукрвице и какве још све не њихове умотворине, поредећи их са Салвадором Далијем. Генијалнога и непресушнога Далија поредити са тривијалним, предвидљивим и смртно досадним комплексашима је светогрђе. До свега тога долази управо релативизацијом. Исцрпљени, а неретко и плиткоумни људи рећи ће да треба заборавити све што је било за нама, и гледати само у будућност. Зар то не личи на ону стару: „О покојницима све најбоље.“? Тим начелом, могли бисмо и са Хитлера збацити рђаву репутацију. Погрешним начелима руковођени распродасмо и подземна и надземна богатства. Овде је хитно потребна гинко рехабилитација. Ревизија целокупне лоше прошлости и планирање искључиво добре будућности. Уместо петокраке феникс! Њега поставити за грб, на лого, слогане, амблеме, заставе, графите, капије, споменике… а петокраку архивирати. Коме је драга, може свастику љубити, али петокраку да не помиње више, лажно се правећи већ код Шида, јер треба знати да се никад неће заборавити усташки покољ у ком је страдао и Паја Јовановић… Док још има људског у нама, саберимо се, јер други нас неће правити од блата.

 

Бранислав Јевтић

 

Поделите:

4 Коментари

  1. Фотографија говори више него хиљаду речи:
    -ЖЕНЕ У ЦРНОМ = сатанистичко скривање лепоте људског бића;
    -покривање косе = неприродно спречавање длака на глави да раде као антене = убијање интуиције = поробљавање духа = слабљење личности ;
    … ислам је зло које дозвољава да се дете од 5 година ”удаје” јер је то Мухамед дао за пример!
    Његош је то или убијао или протеривао ! То се не толерише!

Оставите одговор на Vacić: U čemu je razlika Ješiću između tebe i ustaša?! – Embargo Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here