Горан Иванишевић: Зашто је повлачење признања битно и зашто не смемо одустати

Поделите:

Од 2008. године када су приштинске власти нелегално и једнострано прогласиле независност тзв. Косова сустизале су нас тужне вести о новим признањима. Посебно болно било је признање од братске нам Црне Горе. Временом број држава које су признале тзв. Косово премашио је цифру од преко половине земаља чланица УН. Републици Србији је остала само нада да ће кад тад доћи до повлачења признања. То је тренутно једини резултат у једином рату који тренутно можемо да добијемо. И тренутно готово једини простор за борбу за очување Косова на дипломатском пољу. Све остало је фалш.

Повлачење признања у великој мери врши притисак на Запад и на вођство косовских Албанаца да седну за преговарачки сто на за којим ће морати да признају реалност да нису независна и међународно призната држава и да морају мењати политику и максималистичке циљеве.

Наравно, до тог резултата нећемо доћи ни брзо ни лако. Кола се теже крећу узбрдо него низбрдо, али пре пар година наша дипломатија их је покренула да крену узбрдо. На том путу нас очекују бројне тешкоће и забадање клипова. Можемо да очекујемо да ће се у времену десити још понеко признање, али то више неће бити тако масиван талас као 2008. године.

Има простора за повлачење признања у још једном броју држава у скорије време. Треба деловати на више планова првенствено у земљама Европске уније. Чешка Република је, да се тако изразимо половично признала тзв. Косово. То је урадила њена влада, парламент није ратификовао ту њену одлуку, а председници Чешке од 2008. до данас су отворени противници независног Косова. Замршени политички систем у Чешкој Републици омогућује њеној Влади, једином органу који није изабран од стране грађана, да Чешку сврста у број земаља које су признале тзв. Косово.

Нагласили би смо овде изјаву Републике Науру, која је повлачење признања образложила тиме да је признање било преурањено и противно принципима Резолуције УН 1244.

Жалосно је да ове резултате наше дипломатије оспоравају са различитих страна. Један део екстремних националиста са једне стране, сматрајући то неважним, и изразито грађански анационални и антинационални кругови који су за признање независности тзв. Косова од стране Србије, а који тврде да је Србија платила повлачења признања. Чак и да су у праву можемо да кажемо да је то био добро уложен новац. Остаје нам само питање да ли ови наизглед супротстављени кругови делују по истом задатку. тзв. либерални кругови у Србији  су против политике лобирања за повлачење признања Косова јер то по њима квари наше односе са западом. Но најчешће је реч о томе да су им такве кампање наручиле западне амбасаде и фондови.

Србија у овој борби треба да има на уму Народну Републику Кину која се изборила за своје признање и повлачење признања тзв. Републике Кине – Тајвана, који је држао кинеску столицу у УН од 1945. до 1971. године. Кина јесте велика земља али је деценијама стрпљиво чекала и борила се за своје место у УН и склањање Тајвана као „праве Кине“ из међународних тела. Ништа се не дешава преко ноћи, а негативне реакције Албанаца и Американаца на повлачење признања Косова говори да је то за њих битно и да то еродира наратив да је „око Косова све готово и одавно решено“. Није готово до год Србија не призна пораз. Зато Србија не сме признати пораз и не сме стати са кампањом отпризнавања Косова ма колики били притисци Гренела и других западних емисара.

Горан Иванишевић

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here