Комнен Сератлић: МАЛИ МОНТЕНЕГРО ЈАШЕ НА ЧЕЛУ АНТИСРПСКЕ КОЛОНЕ

Поделите:

 

Антисрпство влада  у  Подгорици – престоници  малог Монтенегра и  уз подршку  Цетиња, шири се као куга. Све што је српско, на нишану  је  Бритвиних  бојовника. Ни трага  од  српства не сме остати. Тако је своједобно на Брионима,, 31. јула 1995., говорио Фрањо Туђман уочи Олује:“ У војној операцоји, уз наклоност САД, Срби у Хрватској морају да нестану“. И нестадоше: више од 250.000 Срба је протерано, преко 2300 је убијено, 73 посто кућа је уништено; збрисан је један народ, уништени су његови трагови. Дакле, пре 24 године у страшном злочину, војне снаге Хрватске и НАТО-а починиле су највеће етничко чишћење у Европи после  Другог  светског  рата.

И не само у малом Монтенегру, „све што је српско, ван  Београдског  пашалука, мора да  нестане“. То су одлучили владари из сенке,  зато   су се одмах након завршетка Другог светског рата  окомили на  СПЦ,   којој,  гледано правно, сви Срби у целом свету припадају. То управо смета Бритви и његовим антисрпском режиму. Од када је мали  Монтенегро постао самосталан, створен је план политичара и једног  распопа, да СПЦ нестане. Више од 14 година се понашају  по узору на чувено дело „Моја  борба“ у коме се наводи  како треба  освајати земље  и  било  шта  друго:  „…тако како  се једе  кобасица,  сецкати део по део“. Посебно су се  осилили (иако  су, с обзиром  на  то да  болују од депересивног оптимизма, страшљивци), након што су у леђа добили НАТО ветар, као и Хрвати, који су, такође,  страшљивци, кукавице, зато су увек од настанка били слугењаре  моћницима.

Између два светска  рата Срби  су имали скоро  апсолутну већину, тако да су  комунисти са Коминтерним предузимали све мере да  се спречи српски утицај, посебно утицај СПЦ и правослаавља. Комунисти су сарађивали са усташама и Павелићем (у разним логорима у Италији и Mађарској припремана је у ендехазија, која  ће у току Другог светског рата починити највећа зверства и баханалије). Комунистички часопис је 1939., објавио текст под псеудонимом Затарац (Милован Ђилас), о сарадњи комуниста са усташама  против  „српског  хегемонизма и СПЦ“.

Отворене и  конкретне мере су предузете након  завршетка Другог светског рата. Посебно су се истицали југо-комунисти, Ј. Броз, М. Ђилас, Е. Кардељ, И. Крајачић, В. Бакарић (Купфенштајн), М. Пијаде, као и неки полтрони међу срспским руководећим комунистима (иначе, најгоре  руководство у комнунистичкој  Југославији имала  је  Србија), окренули су свеколики режим против Срба и СПЦ. У  рушењу СПЦ, главну улогу је одиграо чувени Добривоје  Радосављењвић, председник  Комисије  Савезног  извршног  већа  за верска питања, као и председник Верске комисије Србије, извесни Иса Јовановић.

Митрополит Јосиф, Патраијарх Гаврило,  као и Патријарх Викентије, у тим тешким временима (ни данас нишат мање нису тешка), одиграли су херојску улогу у спашавању  јединства СПЦ. Патријарх Викентије је умро од туге и притиска комуниста да се створи макакедонска православна црква. Ради младих генерација, инересантно је споменути да је Добривоје Радосављевић био  помоћник Светозару Вукмановићу Темпу 1941. године у ширењу комунизма и подизања устанка у Македонији. Већ тада су обећали Македонцима да ће имати македонску  православну  цркву.

Србију су разбили и територијално. Милован Ђилас (кога велича неки непреводиви  песник, који воли да се  ћер,  ћер,  ћера,  као  и  син Милована Ђиласа, траже његову рехабилитацију) је давао и  капом и шаком српске територије, по вољи Брозовој цртао је мапе, давао барање, прогласили су нове народности, аутономне  покрајине. Дакле разбили су Србију  и  територијално и персонално,  тако  да  су  од  српких  територија створили неке друге републике. Од матице-земље Србије, отцепили  су  више  од  два  милона  Срба.

Позадина свега тога је био патолошки страх  од  СПЦ,  јер  је чинила  духовно једиство свих Срба, независно од  тога  где  су се  налазили. Кренули су на разбијање СПЦ, на македонску и црногорску.

Патријарх Павле је био у праву када је рекао да су комунисти  разбијали СПЦ, иако су ту изјаву демантовали представници  македонске православне цркве, грубо су  напали  Патријарха  Павла и утеривали га  у  лаж.  Патријарх  Павле  је  био  у  праву. Наиме, то  је чинила злогласна  УДБА  под  воћством  Хрвата  и  католика. На  предавању у Институту за безбедност на Бањици (био сам присутан), Хрват Нахтигал, тада (1980) начелник за анализу Савезног МУП-а, је, између  осталог, је  рекао: „Ми из УДБЕ смо разбијали СПЦ и радили на формирању македонске православне цркве. Покушали  смо  да  одвојимо (оснујемо) црногорску православну  цркву у чему нисмо успели“. Нахтигал је устврдио да су успели да направе раскол у српској цркви у САД: једну прочетничку под  контролом ЦИА и другу прокумунистичку, под  руководством  УДБЕ.

Иако је било забрањено (под заклетвом) да се јавно саопшатавају ставови са строго пов. предавања у  Институту за безбеднос,  сматрао сам моралним, с обзиром на  то како је  грубо  повређен  Патријарх Павле, иако је говорио истину, да дам изјаву за три дневана листа.

Те некадашње прљаве послове УДБЕ у разбијању СПЦ у овим  временима, под командом Империје зла и НАТО-а, спроводе Дукљни, с Бритвом  на  челу. Боље речено, Бритва и његови јарани су само реализатори Империјиних дугогодишњих злодела из страха од постојања стабилне Србије на Балкану и  Европи. Империја је све  крваве интервенције,  не  само  на овим просторима већ и на целом земљином шару, предузимала под флоскулом „угрожавања њене безбедности и губитка примата“. Тај страх од стабилне Србије, јединствене СПЦ, православља, да не буде ослонац Русије на Балкану, посебно што је Запад, као империјална цивилизација, у огромној криз, условио је да је Империја зла већ одавно активирала комплетну масмедијску машинерију и труст мозгова (владаре из  сенке, експерте Стратегије сукоба ниског интезитета у оквру реализације америчког пројекта стварања тзв. Новог светског поретка, дискредитација ОУН и ОЕБСА и др), како би на „демократски“ начин придобила светско јавни мњење да предузима оне кораке против Србије, који су кулминирали зликовачким бомбардовањем и отимачином  Космета.

Мој  став према  СПЦ није  помодарски.  У  давношњим текстовима  као и сада, мишљења сам да СПЦ остаје једина нада да сачува  српски народ који је на граници  нестанка. Вера је сачувала  српсаки народ под османлијама 500 година, односно улога СПЦ у целокупној историји, била је пресудна за његов опстанак, за његово учешће у стварању своје и европске културе и цивилизације, те за цивилизацијско усмерење у историји света.

Међутим, многи Срби, нажалост, уместо с Божјом помоћи да иду неким другим путем, они су се окренули према  црној  рупи –  ЕУ, која је неизвесност у смислу када ће се то десити.  На другој страни, политичке структуре показале су у свим временима  да нису у стању да му помогну. Уставри, политичаре у многим  земљама, посебно средњим и малим, доводе  на  влст разни  светски моћници.  Њихов опстанак на власти зависи од тога колико и како испуњавају њихове  циљеве и на  унтрашњем  и  на  спољнополитичком  полану.

На трагично стање српског живља у малом Монтенегру и опстанак СПЦ, односно понашање службене Србије (самозвани Вођа Срба, ових дана понавља, као покварена грамофонска плоча, да је то унтрашња ставр Црне Горе, прим. ККС), упозорио је и Драгомир Анђелковић у брилијантном тексту под насловом: „На ивици националног понора“: „Очито је циљ разних глобалних и  регионалних центара моћи да српство у исконскому смислу нестане  и  буде сведено  само на  Србију. Не желим ни да  помислим да  ико  битан у нашем државном и црквеном вођству у томе  саучествује, а  камоли да такав дух преовладава, али врло брзо ћемо знати одговор. Ако се званична Србија муњевито а продуктивно не  ангажује у  одбрани  СПЦ у  Црној  Гори,  тамошњег  срспког  народа  и  његовог  културног  наслеђа –  одговор  ће  бити ужасан“.

Какав је и какав ће убудуће, бити однос СПЦ и младих, омладине, посебно након догађања у малом Монтенегру и другим  непријатељским  земљама  у  окружењу, питање је свих питања,  јер млади немају спознају у властитом дому од родитеља у школи, шта је правсолавље, која је улога Цркве. Уче их да буду космополити. Тврдим да је данс у свету једина космополитска зекља Србија, као у доба комунизма, када  су српски водећи комунисти говорили да није битно ко је које нације, док су друге нације, посебно Брозови Хрвати, чували своје национално биће и историску свест. Католички свештеници су слободно деловали, обављали службу (мису), учествовали на јавним трибинама, а Броз, уз сагласност тужних српских комуниста, није дао да свети оци СПЦ изађу из Порте. Извесни Дороњски је мрзео срце православља, Сремске Карловце, говорио је: „Сремски Карловци смрде на тамјан“.

На крају остаје питање на које нико у овим временима не  може  да  одговори,  а то  је:  Шта  ће се дестити  са малим  Монтенегром?

Комнен Сератлић

 

 

Поделите:

2 Коментари

  1. Црногорци одвајкада имају свој српски идентитет, традицију, светиње, обућу и одећу, језик, писмо, народне обичаје. Неозбиљно је говорити о идентитету краља Николе, других црногорских великана. Ако црногорски великани кажу да су срби – никаква Бритва то не може да посече.
    Ми херцеговци србе у Црној гори називамо црногорци, срби из Хегцеговине смо Херцеговци, србе из Шумадије – шумадинци.
    Да ли знате? И срби и црногорци у Црној Гори су «ситан залогај» за Мила Ђукановића Бритву. Тај гад хоће више, хоће нешто арапско и натовско. Да нас потопи у «Београду на води».
    Бритвић је загризао западно-ватиканско-арапску јабуку, која може да га удави.
    Мило Ђукановић Бритва је погодно лице, добио је «задатак» (руски – аванс) да се бори против ПРАВОСЛАВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. Од кога НАТО чува Црну Гору? Од терора из Србије, од геноцидних срба? У то може да поверују само американци који не знају где се налазе Србија и Црна Гора.

  2. Од када је мали Монтенегро постао самосталан, створен је план политичара и једног распопа, да СПЦ нестане
    ++++
    Распопа ?
    Има и ђедо своје планове, за Црногорску православну Цркву.
    Сада већ јавне.
    https://vaseljenska.net/2020/01/26/5271/
    https://www.youtube.com/watch?v=64AylZw5xfw&feature=emb_title

Оставите одговор на Благовести Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here