Лорна Штрбац: Београд-Приштина ( Први квартал 2020. године)

Поделите:

 

Претходни период је обележило  неколико значајних догађаја:1. Сукоби у Сирији, борбе у Идлибу су,  крајем децембра 2019. године, довели до новог избегличког таласа, то јест, око 250.000 избеглица је кренуло ка Турској, а то  је поново актуелизовало  проблем мигранстке кризе. Два месеца касније,  председник Турске  Таџип Ердога,  запретио је Европи да ће отворити границе с Грчком и пустити око 4 милиона избеглица и миграната да крену ка европским земљама; 2. Светска здравствена организација је 30.01.2020. године због појаве  и ширења Ковид-а 19 увела ванредно стање на глобалном нивоу; 3. Крајем јануара 2020. године почеле су припреме за војну вежбу НАТО-а ” Бранилац Европе 2020” ( Ова вежба је  требало  да се одвија на територији Пољске, Немачке, Грузије, Литваније, Летоније и Естоније током априла и  маја месеца 2020. године); 4. Си-Ен-Ен је 03.03.2020. године објавио да је НАСА класификовала астероид (52768) 1998 ОР2 због његових карактеристика, као и чињенице да ће проћи 29.04.2020. године поред земље на мањој удаљености (6.3 милиона км)  од 7.5 милиона км, потенцијално опасним; 5. Светска здравствена организација је 11.03.2020. године прогласила пандемију Ковид-а 19, а Генерални секретар УН-а Антонио Гутереш је 23.03.2020. године упутио апел свим зељама које су у војном сукобу да моментално, због угрожености здравља становништва на глобалном нивоу, обуставе све сукобе.

У Републици Србији 15.03.2020. године, због Ковид-а19, је уведено ванредно стање. Целокупна пажња политичке власти у Србији, свих институција посвећена је одбрани и заштити здравља становништва. Током овог периода у медијима су, логично и оправдано, углавном присутне информације које се тичу уведених мера током ванредног стања, и информације о самом Ковид-у 19 и његовој распрострањености.  Но, у неколико наврата, у медијима као што су:Ало, Блиц, Курир, Информер, Слободна Европа, Глас Америке, РТС, Пинк, Студио Б  појаљивале су се и вести које се тичу Косовског питања.

 Иако се,  током ванредног стања, у други план стављају сви сукоби и политички неспоразуми, ипак, бар делимично, морамо обратити пажњу на оно што се  у последње време дешавало на релацији Београд-Приштина.  Повлачење признања независности Косова, које се одвијало последњих година, о чему сам више пута писала на сајту Видовдана,  довело је до неколико последица:1.  променио се однос снага у ОУН-а у вези независности Косова;2. изазвана је политичка криза унутар Косова; 3. активирали су се  лобији који сматрају да треба зауставити талас повлачења признања независности Косова.

Крајем 2019. године појавила су се мишљења да Србија треба да престане с кампањом повлачења признања, као и тврдње да су повлачења признања плаћена новцем. Беџет Пацоли је, током 2018. и 2019. године, више пута истакао да је Република Србија почела тајну активност убеђивања држава да повуку признање независности Косова, оптужио је Србију да је повлачење тих признавања плаћала ноцем, а у целу игру умешао је и Русију, тврдећи да Русија помаже Србији у  процесу повлачења признавања независности Косова, како би на крају број земаља у УН које признају независност Косова пао испод 97 и како би се спречила интеграција Косова у међународну заједницу. По мишљењу Пацолија, дијалог с Србијом може да се настави само ако поред укидања приштинских такси Србија призна Косово као државу с границама и суверенитетом.

Током тог периода, тачније, крајем 2019. године, почели су напади на Александра Вучића, Мају Гојковић, Ивицу Дачића итд. На бројне оптужбе против Србије реаговало је Министарство спољних послова Републике Србије, односно Ивица Дачић, затим председник Републике Србије Александар Вучић,  председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић,као и премијер Владе Републике Србије Ана Брнабић. Рецимо,  Ивица Дачић  истакао је да повлачење признавања независности Косова не може бити компензација за укидање антицивилизацијских такси. Србија, по његовом мишљењу, треба да буде конструктивна како је не би други видели као извор проблема. Он се радује промени односа Сједињених Држава према косовском питању, то јест, по његовим речима, они иако нису променили свој однос према независности Косова, променили су приступ у поређењу са администрацијама Била Клинтона и Барака Обаме, које су инсистирале на што бржем признавању Косова од стране саме Србије. Трампова администрација, каже Дачић, је отворила простор за компромисе и могућности постизања компромиса. Дачић, такође, наводи Вучићево мишљење по којем смо ми спремни на преговоре, али да то подразумева мораторијум са свих страна. ”Никаква компензација за укидање такси не може да буде са наше стране прекидање кампање за повлачење признања. Ми смо спремни да сви имамо мораторијум, али само Косово не жели ту врсту договора” (видети: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3823933/dacic-prekid-povlacenja-priznanja-ne-moze-biti-kompromis-za-takse.html

По Дачићу, две државе-чланице Савета Безбедности с правом вета су гаранција да УН неће признати независност Косова, као и подстицај да Србија истраје на својим ставовима и заштити националних интереса, територијалног интегритета Србије, Резолуције 1244, и наставку дијалога и трагању за компромисима који би касније били подржани од стране ОУН.

Процес повлачења признања независности Косова и заустављање таласа признавања независности Косова дестабилизовао је политичку сцену у Приштини, и створио контекст који детерминише нестабилност сваке нове владе, јер је у суштини легитимитета свих политичких странака у Приштини, као и самог система, политичког и економског, теза да је Приштина већ однела победу над Београдом, Косово освојило независност и суверенитет, и да преостаје само да се декларативно залаже за чланство у ЕУ, а суштински за   интеграцију с Албанијом.

            Шта се дешавало на Косову током претходних неколико месеци? Прво,  03.02.2020. године формирана нова влада  Аљбина Куртија. Друго, током овог периода, пре формирања нове владе и током ове владе, појачавају се притисци  САД на приштинску власт да се укину таксе на робу из централне Србије и Босне и Херцеговине. Треће, долази до сукоба на релацији Аљбина Куртија и Ричарда Гренела око начина на који треба да се укину таксе. Четврто, Аљбин Курти најављује постепено укидање такси, али уз одређене услове које приштинска власт поставља Београду. Пето, долази до сукоба унутар приштинске власти између Демократског Савеза Косова и покрета Самоопредељење, као и између Аљбина Куртија и Хашима Тачија.

            Аљбин Курти се, пре формирања владе чији ће премијер бити, два пута састао (09.10.2019. и 23.01.2020. године) са специјалним изаслаником америчког председника за односе Србије и Косова- Ричардом Гренелом. По речима Ричарда Гренела, на његово инсистирање да се што пре укину приштинске таксе, Аљбин Курти му је обећао да ће таксе, које је претходна приштинска власт Рамуша Харадинаја увела, бити укинуте. Након формирања владе с Демократским Савезом Косова, Аљбин Курти је, крајем фебруара 2020.године, најавио  могућност да, након што о томе постигне договор са својим коалиционим партнером ДСК, постепено почне са укидањем такси 15.03.2020. године, да би  01.04.2020. године дошло до потпуног укидања такси. Но, неспоразум је настао око начина на који би те таксе биле укинуте. По речима Аљбина Куртија, он је био спреман на то, али под условом да Београд стопира кампању одпризнавања независности Косова. По речима Ричарда Гренела, Аљбин Курти га је гледао право у очи и рекао да ће укинути таксе, а услови нису спомињани. Аљбин Курти, касније понавља и демантује Гренела, да  он Ричарду Гренелу није рекао да ће таксе бити укинуте без мера реципроцитета.

 Неколико изјава о овом проблему  дао је, почетком марта 2020. године, Александар Вучић након посете Сједињеним Државама. Тачније,  Александар Вучић био  је у дводневној  радној посети Сједињеним Државама. Он се сусрео  са Мајком Помпеом ( 01.03.2020. И 02.03.2020.године) и после  обраћања на годишњој конференцији  АИПАК 2020 (Америчко-израелски комитет за јавне послове),  са тројицом најближих људи Доналда Трампа: Ричардом Гренелом (специјални изасланик Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине), Џаредом Кушнером (специјални саветник Доналда Трампа), Робертом 0 Брајаном (саветник за националну безбедност). Током састанка с њима било је речи о укидању такси, али без спомињања било каквих реципрочних мера. Тада Вучић изјављује да нико од нас не тражи признање Косова, нити неку замену за укидање такси. После те  посете, Вучић је изјавио да ће лобирање за одпризнавање независности Косова бити заустављено само ако се заустави лобирање коју приштинска власт спроводи ради повећавања броја држава које би признале независност Косова.

Током владе Аљбина Куртија, Сједињене Државе су, као што је већ речено,  неколико пута преко специјалног изасланика за односе Сербије и Косова, пренеле поруку приштинској власти да ће доћи до обустављања финансијске помоћи и сваке друге подршке Приштини уколико не дође до укидања такси. Неспоразум, чак сукоб између Ричарда Гренела и Аљбина Куртија довео је до унутрашње политичке кризе у Приштини. Са једне стране, налази се становиште да таксе морају бити укинуте без икаквих услова-становиште Ричарда Гренела и Александра Вучића,  док се, насупрот овом становишту, налази становиште Аљбина Куртија да, укидање такси, може да се деси само ако Република Србија стопира кампању одпризнавања независности Косова, и ако признаје територијални интегритет Косова, суверенитет Косова, то јест независност Косова. Заменик председника Демократског савеза Косова (ДСК) је 19.03.2020. године изјавио да је влада премијера Аљбина Куртија антиамеричка, и да ће због тога ДСК напустити коалицију с покретом Самоопредељење. ДСК је током тих дана имао састанке са Рамушем Харадинајем (Алијанса за будућност Косова) и Фатмиром Љимајем (Социјал-демократска иницијатива), односно с опозицијом, који су му обећали да ће подржати рушење владе Аљбина Куртија.

Аљбин Курти, смењује министра полиције  Агима Вељуа (ДСК) јер је овај  подржао Тачијев предлог о увођењу ванредног стања, сукобљава се с Хашимом Тачијем звог увођења ванредног стања током којег, након што је уведено, Национални савет безбедности на чијем је челу Хашим Тачи, преузима извршне функције управљања, односно у други план баца премијера. Затим, он смењује заменика премијера из ДСК-а, и то доводи 25.03.2020. године  до пада владе лажне државе Косово. Као кључне проблеме у влади чији је премијер био, након њеног пада, изјављује да су то Иса Мустафа и министар полиције којег је сменио и  сукоб с Ричардом Гренелом око начина на који таксе треба да буду укинуте. Но, такође, он изјављује да се у позадини сукоба у Приштини налази план и споразум у размени територија, што он, како каже, ни под којим условима не би дозволио. Ову изјаву је, опет, демантовао Ричард Гренел, тврдећи да никакав споразум или план о размени територија нити је видео, нити такав план постоји. (Ричард Гренел је 19.02.2020. године у свом твиту одговорио на текст Обсервера у којем се преноси мишљење Метјуа Палмера по којем су САД отворене за корекцију граница, оценивши ово као лажну вест: https://www.politika.rs/scc/clanak/448200/Grenel-Lazna-vest-da-su-SAD-za-razmenu-teritorija, видети:  https://www.alo.rs/kosovsko-pitanje/grenel-ukidanje-taksi-ili-izostanak-podrske-sad/299503/vest, итд..

Крајем марта 2020. године дошло je и до реакције Министарства спољних послова Руске Федерације. У саопштењу руског Министарства спољних послова, одлука Аљбина Куртија да замени стопостотне таксе на робу мерама реципроцитета је још један демагошки гест. По њиховом мишљењу, инсистирање приштинске власти да Београд етикетира производе спомињањем Републике Косово у документима, индиректно значи признање те државе. Министарство спољних послова Русије  у том потезу види  пооштравање захтева приштинске власти и постављање нових  препрека наставку дијалога са Београдом. (видети: https://rs.sputniknews.com/rusija/202004061122274916-rusija-kosovski-lideri-se-opet-bave-demagogijom/

Даље следи именовање Мирослава Лајчака  (бивши министар спољних послова Словачке и председник Генералне скупштине УН -2017-2018) са мандатом од 12 месеци за специјалног представника Европске Уније за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања Западног Балкана. (Видети: https://www.euractiv.com/section/all/short_news/lajcak-to-become-eus-special-representative-for-the-belgrade-pristina-dialogue/) Мирослав Лајчак је изјавио да његово именовање за представника Европске Уније   значи поновни повратак ангажовања Европске Уније у дијалогу Београда и Приштине. Рекавши да му је Западни Балкан одувек био близак срцу, такође је истакао да му је циљ унапређивање дијалога између две стране, а сматра да би одлука о укидању такси била први знак да је Приштина спремна за тај дијалог уз посредовање Европске Уније.  

У целој овој причи, која се дешавала на релацији Београд-Приштина, Приштина-Вашингтон, Београд-Вашингтон, присутна је тема повлачења признавања независности Косова, као и покушај да се изврши притисак, са различитих страна, на Приштину да укине таксе, али и на   Београд да заустави  кампању одпризнавања независности Косова.

Са становишта српског  интереса, парадоксално је и поставити питање да ли Србија треба да престане с покушајима да кроз дипломатске активности утиче на друге државе да повуку своја признања. Једнако је парадоксално стварање констелације, с било чије стране, која би водила опструкцији даљег дијалога, преговарања и покушаја да се пронађе компромисно решење. Иако увођење Мирослава Лајчака, као изасланика Европске Уније за односе Приштине и Београда, представља покушај да се косовско питање поново стави под контролу Европске Уније и тиме смањи итицај  Уједиљених Нација, а  индиректно ојача позиција лажне државе Косово, ипак и даље, пресудну  улогу, кад је реч о статусу Косова, имају  Уједињене Нације, и Савет Безбедности Уједињених Нација. Због тога и јесте значајно колики је тачан број држава које признају независност Косова и колики је тачан број држава које ту независност не признају, као и какав је став по том питању држава чланица Савета Безбедности ОУН-а с правом вета. Због тога и јесте значајно наставити с покушајима да се утиче на неке државе да повуку признања независности Косова. Одустајање од покушаја да се утиче на државе да повуку своје признање независности Косова, значи одустајање од суверенитета Републике Србије, који још увек, премда оспорен на Косову ( нема монопол над употребом силе),  у формалном облику није оспорен од стране скоро половине држава од укупног броја држава чланица ОУН-а. Нелогично је и неправедно захтевати од Србије да стопира кампању одпризнавања независности Косова, а Косову давати право да и даље лобира за независност и покушава да утиче на државе, које још увек нису признале независност Косова, да подрже њихов улазак у разне међународне институције и организације. Позиција Србије да организује активности, посредством којих би покушала да утиче на разне државе на повуку своје признање је, са свих аспеката,  легитимна позиција.

            Било како било, надајмо се да ће ситуација са здрављем становништва, на глобалном нивоу, као и код нас, бити боља већ од јуна 2020. године (по прогнозама епидемолога), а после Београд и Приштину чекају нове рунде преговора и  дијалога (недавно је најављено да Емануел Макрон и Ангела Меркел планирају да организују самит који би био посвећен косовском питању) у којима треба учествовати само ако је Србији дата гаранција    да има право да брани своје интересе, територијални интегритет и  суверенитет.  

 

Лорна Штрбац

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here