Lorna Štrbac: Kosovsko pitanje posle srpskih parlamentarnih izbora

Podelite:

Od 2012. godine do 2020. godine, tokom  Vlade Ivice Dačića. dve Vlade Aleksnadra Vučića i Vlade Ane Brnabić, nije došlo do priznavanja nezavisnosti Kosova. U više prethodnih tekstova objavljenih na sajtu Vidovdan , napisala sam da je to dokaz koliko su bila neispravna predviđanja opozicije. Takođe sam istakla da je njihova tvrdnja da će Vučić brzo izdati Srbiju, odnosno staviti svoj potpis na dokument kojim Republika Srbija priznaje nezavisnost Kosova, bila mehanizam delegitimizacije vlasti, kao i redukovanja njene političke moći (što znači automatski povećavanje moći njenih protivnika) u složenoj mreži u kojoj se politička moć distribuira na razne centre, kako bi se sprečilo sprovođenje politike koja je najavljivana u predizbornoj kampanji tokom 2012. godine.

No, sada se nalazimo pred novim izborima.Od tih narednih izbora zavisi kakav će dalje biti odnos prema Kosovskom pitanju. Takođe, od tih novih izbora zavisi kakva će biti ekonomska i socijalna politika, kao i odnos prema kulturi. Svi dosadašnji izbori  uspostavljali su kontinuitet kad je reč o socijalnoj i ekonomskoj politici, odnosno, reprodukovali su isti obrazac  socijalne stratifikacije. Posredstvom raznih mehanizama manipulacije politička klasa je ostala nepromenjena, odnosno, unutar državnog aparata, jedni te  isti ljudi, zadržavaju društvene položaje posle svakog parlamentarnog izbora. Ta činjenica dovodi u pitanje sam smisao izbora.

Ipak, iako je višestranačka  politička klasa ostala nepromenjena tokom skoro dve decenije, što bi moglo da se smatra  za nešto što je vrlo blizu  diktaturi (ta diktatura ne bi mogla da se definiše kao Vučićeva diktatura, nego kao diktatura onih koji konstituišu vladajuću političku klasu i nalaze se na vrhu  njene hijerarhije, a Miloševića, Đinđića, Koštunicu, Tadića, Vučića postavljaju kao svoje marionete kojima unapred dodeljuju uloge), Vučić je uspeo da promeni odnos prema Kosovu. Prvo, do priznanja nezavisnosti Kosova nije došlo. Drugo, zaustavljen je na globalnom nivou talas prizanavanja nezavisnosti Kosova. Treće, na globalnom nivou odnos prema Kosovu se neće promeniti u korist nezavisnosti Kosova.

No, postavlja se pitanje šta će biti posle  izbora u aprilu 2020. godine? Jedan broj političkih stranaka i njihovih lidera, kao i politički angažovanih intelektualaca podržava nezavisnost Kosova. Iako se njihovo glasačko telo svodi na nekoliko procenata, ulazak takvih stranaka u političku vlast, ili čak i u sam parlament, predstavlja ozbiljnu i realnu opasnost za državni interes, a država nije samo teritorija, granice i monopol nad upotrebom sile, tu su i sami ljudi koji u njoj žive.  Bez obzira da li je reč o republičkom, pokrajinskom,  ili lokalnom nivou vlasti, postavlja se pitanje kako je moguće participiranje ovakvih političkih stranaka unutar političkog sistema? Političkih stranaka koje su danas za priznanje nezavisnosti Kosova, a sutra bi bile za nezavisnost Vojvodine.

Dakle, posle prolećnih izbora 2020. godine, odnos prema Kosovu bi mogao da ostane nepromenjen, to jest da se svede na demokratski dijalog i  pregovaranje, kao i na odbijanje priznavanja nezavisnosti Kosova, uz istovremeno poboljšavanje odnosa s svim globalnim centrima moći. Sa druge strane, ti izbori, ukoliko se posle njih, u političku vlast, inkorporiraju zagovornici nezavisnosti Kosova,  bi mogli dovesti do takvih promena koje bi vodile ka slabljenju položaja Srbije na regionalnom i internacionalnom planu, odnosno, promena koje bi išle u smeru priznavanja nezavisnosti Kosova uz istovremeno otvaranje puteva ka nezavisnosti Vojvodine.

Ova druga opcija se neće desiti. Kosovo nije samo pitanje Srbije i srpskog identiteta. Ono je i regionalni i globalni problem. Od februara 2008. godine do današnjeg dana, jasno je kakav je odnos globalne politike prema nezavisnosti Kosova. A taj odnos se artikulisao kroz to ko je od svih država članica OUN-a  priznao, a ko nije priznao tu nezavisnost, kao i kroz činjenicu da, u Savetu Bezbednosti OUN-a, po pitanju nezavisnosti Kosova, ne postoji konsenzus među državama koje u tom savetu imaju pravo veta. Da je svet hteo nezavisno Kosovo, ono bi do sada već bilo nezavisno. Kao što je Branko Radun napisao u jednoj svojoj kolumni-realnost je da Kosovo nije nezavisno.

Lorna Štrbac

 

 

 

 

 

 

 

Podelite:

1 komentar

  1. Dakle Srbija nije priznala tzv, drzavu Ksovo ali priznaje njihova dokumenta,putne isprave,granice,izbore,ustav,sudstvo,ucestvuje na medjunarodnim skupovima na koje se Kosovo tretira na isti nacin kao ostatak Srbije,nije imala nista protiv clanstva Kosova u MOK-u,osniva stranku na KiM pod ingerencijama samog vrha drzave i ulazi u koaliciju sa separatistima i teroristima,pojedinci na odobravanje vlasti iz ostatka Srbije postaju ministri i zaklinju se na tzv. ustavu,zastavi i grbu Kosova,u Beogradu cak i postoji diplomatska misija Kosova,redovni su i gosti kojekakfih foruma u Beogradu i zvanicnici lazne drzave…Takodje najveci podrzavaoci nezavisnog kosova iz ostatka Srbije (Ceda Jovanovic i Nenad Canak) su u vise nego dobrim odnosima pa i u koaliciji sa Aleksandrom Vucicem…Stvarno sta jos treba aktuelni rezim da uradi u vezi KiM pa da se narod u Srbiji dovede pameti i shvati de sve to vodi…

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here