Заједница српских општина на Космету-немогућа мисија на Балкану

Поделите:

Откако је формирање Заједнице српских општина постало главна тема међу косметским Албанцима, нарочито због чињенице да је то један од наводних услова за визну либерализацију, све чешће можемо чути како поједини албански лидери упозоравају међународну заједницу да је то врло опасан корак који може довести до стварања великосрпске државе на Балкану.

”Мислим да је главни проблем западног Балкана Србија. Србија имитира Русију, она је мала хоботница са својим крилима свуда у региону. У Босни има Републику Српску, у Црној Гори има своје странке које не признају независност Црне Горе, на Косову има своје паралелне структуре и контролу над северним делом, а има и своју опозицију у Македонији. Слично као што Руска Федерација има своја крила у форми сателитских пара држава у суседству: од Белорусије до Донбаса и све до Јужне Осетије и Абхазије. Они хоће да се наметну као главни стабилизатор у региону тиме што имају највећу моћ да дестабилизију регион. Веома су провидни у овоме, али ми морамо пуно да радимо да бисмо објаснили међународним факторима и да бисмо се међусобно кординирали и да не бисмо дозволили да Србија и на Косову створи своју малу Републику Српску, коју не жели само на северу Косова.”, тврди Аљбин Курти, вођа радикалног албанског покрета ”Самоопредељење”. Такође, Курти се не устручава да позове Албанце, Македонце, Црногорце и Хрвате да се удруже против Срба, тако што ће створити неку врсту ”балканског савеза” који ће стати на пут Србији. Поређење са Русијом, наравно, није случајно, јер се Албанци свим силама труде да убеде Запад да су спремни да одбране Балкан од ”штетног руског утицаја”, односно стану на пут Србији која спроводи руске интересе на Балкану, како они тврде. Апсурдно је што једна личност као што је Аљбин Курти, који се отворено залаже за стварање великоалбанске државе на Балкану, и  тврди да је ”Косово део Албаније” има могућност да друге назива проблематичнима и екстремнима,а да за  не сноси никакве последице или бар не добије опомену од западних ментора за оно што говори. Очигледно, управо Западу одговара стварање напете атмосфере у вези за формирањем ЗСО. Просто, потребно је представити ЗСО као нешто чему се косметски Албанци толико противе, па ће међународна заједница морати да интервенише не би ли учинила услугу Србима и формирала Заједницу српских општина. Не треба напомињати да Срби, посебно они са Космета, заслужују много више од Заједнице српских општина и да је то најмање што могу да добију. Но, ипак се ова ставка, предвиђена Бриселским споразумом, представља као велика услуга коју ће Запад учинити Србији, тако што ће натерати Албанце да се понашају у складу са оним на шта су се обавезали. Док поједини албански представници са Космета, од Исе Мустафе до Рамуша Харадинаја, Прешево, Медвеђу и Бујановац називају ”источним Косовом”, обећавајући Албанцима из те области тзв.косовске пасоше, Србија је ипак представљена као агресор. Треба имати у виду да су САД шириле антисрпску пропаганду, нарочито  у периоду између 1991- 2000.године, називајући српски народ ”дивљим балканским племеном”, ”агресорима и злочинцима”, ”трговцима људским органима”, позивајући на ”ђаволско бомбардовање Београда”, још у октобру 1992. Није на одмет напоменути да је у холивудској продукцији снимљено неколико филмова о српским злочинима над муслиманима у БиХ, а свакако је најпознатији филм Анђелине Џоли ”У земљи крви и меда”. Очигледно, САД су муслиманима из Босне и Херцеговине наменили улогу жртве великосрпског терора, односно геноцида. Но, шта се дешава са косметским Албанцима? Са једне стране, они су жртве, народ који су Срби хтели да протерају са вековних огњишта, а са друге стране, они су осветници, они који су дали реч да ће се осветити, па отуда западно разумевање за албанске претње. Ствар је проста: кад се спомиње ЗСО, Албанци прете стварањем Велике Албаније, померањем граница на Балкану, а кад се помињу злочини над српским цивилима, посебно након 1999.године, ти исти Албанци постају жртве српског терора, који су све те злочине  починили у самоодбрани или из освете. Одакле ова двострука улога или дупла игра, што би прост народ рекао? Албанска нација, једна млада нација, сасвим разумљиво, као и сваки непослушан тинејџер, не слуша родитеље, рекли би ови са Запада. Ми хоћемо, али они неће, млади су, не схватају да је неопходно да формирају Специјални суд за ратне злочине ОВК, ЗСО, а уз све то, врло лако могу да дестабилизију регион, јер ”албанско питање” представља проблем у Србији, Црној Гори и Македонији. Отуда и та замена теза: са једне стране нам поручују да треба да их се бојимо, а са друге стране нас терају да их разумемо. Отприлике, желе да нам поруче: ако захтевате ЗСО, очекујте да нешто слично захтевају Албанци из Прешева, Медвеђе и Бујановца, што у преводу значи ”пази шта желиш, можда ти се оствари”.   А можда је нешто и до оне старе латинске Nomen est omen што значи име је предзнак или судбина, а ми живимо нигде другде него на Балкану, што на турском значи мед(bal) и крв(kan). Кад су у питању Албанци и Срби, рекло би се, нема правила: мед или крв зависи од многобројних фактора, пре свега, од оних са стране, али и од нас самих и наше спремности да се жртвујемо за оно што нам припада, а хоће да нам одузму они који тврде да то није наше.

М. Ћ.

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here