Radisav Ristić: Srbi i zlokobni albanski lobisti

Podelite:

O Srbima kao ljudima, ratnicima, patriotama, slobodoljubivom, moralnom i poštenom narodu ispisani su tomovi knjiga, veliki broj novinskih, publicističkih i drugih radova koji verno odslikavaju osobine i moral jednog od najstarijih naroda na Balkanu i Evropi. Evidentno je, činjenički nepobitno, da su se o Srbinu – čoveku i ratniku, najpohvalnije izražavali i njegovi najljući protivnici i neprijatelji sa kojima se, tokom viševekovnih buna, ustanaka i ratova, borio na svojim etničkim prostorima. Pre i posle Kosova Srbi su uživali ugled kojim se nisu mogle da pohvale mnoge nacije daleko naprednije i u ekonomskom i kultrurnom pogledu. Primeri o odlučnosti i odvažnosti Srba u odbrani slobode, pradedovskih ognjšta, pravoslavlja i ljudskog dostojanstva, prisutni su u pesmama, kazivanjima, pripovetkama, književnim delima, školskim udžbenicima i brojnim istorijskim radovima i arhivskoj građi.

Daleko bi nas odvelo nabrajanje svih primera zabeleženih o navedenim osobinama Srba. Dovoljno je, stoga, reći da ih nisu poricali, već otvoreno isticali, mnogi umni i viđeni ljudi zemalja koje su putem ratova kidisdale na srpske etničke prostore. Pisali su o tome Turci, Bugari, Nemci, Austrijanci, Mađari, Italijani i drugi čije su horde ranijih vekova, a u novije vreme – kao NATO na primer, nasrtali na srpske zemlje. I danas, u 21. veku, veliki broj istaknutih i uglednih ličnosti iz celog sveta – političari, književnici, ekonomisti, pravnici, diplomate, publicisti i drugi, uz pohvale srpskom čoveku i vojniku, sa gnušanjem osuđuju zemlje NATO, SAD pre svega, za masakre nad civilnim stanovništom, nanošenje materijalne štete i za više vekova unapred uništeno tlo za svaku vegetaciju.

I pored navedenih činjenica, osvedočeni lobisti kosmetskih Albanaca, u liku Bila i Hilari Klinton, krvožednih Medlin Olbrajt, Veslija Klarka, Havijer Solane, Vilijema Vokera i drugih srbofoba iz Vašingtona i Brisela, ponovo su uzjahali u ratnohuškačka sedla. Ponovo prosipaju gnusne laži o navodnim, ničim dokazanim, “srpskim zločinima”. Jasno je svima danas, međutim, da to ponajmanje čine iz ljubavi prema albanskoj mafiji na Kosmetu, već da glavni i jedini razlog leži u mnoštvu zelenih novčanica kojima ih obasipaju stvarni zloćinci. Opšte je poznato, naime, da iza ozloglašenih, dokazanih, zločina stoje, ne Srbi i Srbija već pre i iznad svega čelnici fantomske države Kosovo.

Srbofobima u delu Zapadne Evrope i kontinenta na zapadnoj obali Atlantika, nimalo ne smeta što se u njihove laži sve manje veruje. Smeta im, međutim, Srbija koja iz dana u dan obelodanjuje njihove zločine i zločinačnu spregu sa mafijom predvođenom Ramušem Haradijanom, Hašimom Tačijem i drugim zločincima koji trenutno stoluju na čelu svete srpske kosmetske zemlje. Njima je jedino stalo do dolarskih novčanica koje im u milionskim sumama pristižu iz Prištine. Reč je, opštepoznato je, o sumama stečenim od trgovine drogom koju kontroliše albanska mafija diljem Evrope. Raskrinkavanjem tih mutnih, nezakonitih i nečasnih radnji, Srbija predstavlja trn u oku zločincima navedenim u ovom tekstu. Zato oni na sve moguće načine, ali i sa sve manje uspeha, pokušavaju da na Srbe i Srbiju svale sve zločine koje su upravo oni počinili na tlu Srbije.

Osuđujući laži i klevete koje na račun Srba izriču albanski lobisti sa Zapada, nikako ne treba zapostaviti i malobrojne prodane duše iz sopstvenih redova. Na žalost i sramotu srpskog naroda, pojedinci koji deluju u okviru brojnih nevladinih organizacija, povodeći se za dnevnom politikom svojih naredbodavaca i političkog establišmenta, blate zarad evro i dolarske crkavice sopstvenu zemlju i narod. Mada se poimenično znaju nazivi tih nevladinih organizacija, kao i imena i prezimena ljudi koji iza njih stoje, neshvatljivo je da se protiv njih, osim retkih medijskih osuda, u zemlji Srbiji gotovo ništa ne preduzima. Ako ništa drugo, valjalo bi da naš predsednik Aleksandar Vučić sledi primer ruskog premijera Putina koji je dekretom zabranio rad sličnim nevladinim organizacijama koje su delovale na tlu Ruske Federacija.

Radisav Ristić

Vidovdan

Podelite:

1 komentar

  1. “Smeta im, međutim, Srbija koja iz dana u dan obelodanjuje njihove zločine i zločinačnu spregu sa mafijom predvođenom Ramušem Haradijanom, Hašimom Tačijem” – DA JE SREĆE da naša diplomatija ima takav zamah… Ja bih rekao suprotno – UMESTO da koristi izvore (može i lažne), otkriva prave (može i lažne) zločine pomenutih i njihovih gospodara, Srbija GLUMI POŠTENJE. U politici NE MOŽE biti poštenja. Istina ne znači mnogo. A dokazi, kada ih ima, se brižljivo čuvaju i pametno koriste, povremeno, tempirano, pa onda i za pregovore “ako vi o nama… mi o vama…” – IMA BEZBROJ načina za to. Ali mi to, jednostavno, ne umemo.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here