Национално не искључује грађанско

Поделите:

Национално не искључује грађанско немојте да вас ложе, већ једно друго употпуњује, приде национално се не односи на одређени национ већ на осећај припадности одређеној заједници, а грађанско је уживање права и обавеза правне државе, те рекавши ово разрешио сам дилему свих Србија.

Сад сви грађани да обрате повећану пажњу на Бугаре.

Колко разумем грађани Србије се деле на прву, другу, трећу Србију што је подела бесмислена и рестриктивна а само пристајање на њу је врста дискриминације. Ако комшија и ја имамо проблем с мишевима у згради, био он гласач СНС-а, Сиријац или комјунити менаџер, проблем је заједнички.

Заједнички интерес је да немамо мишеве, можемо се неслагати око начина на којих ћемо се отарасити, ал мислим да би било најпаметније да позовемо стручњака који се тиме бави.

Такође ложење да је национално екстремизам, а грађанско умерено је подједнака замена теза. Шовинизма има свукуд, ево нпр. колико сам мржње доживео зато што сам из Београда и колико мржње могу доживети они који нису из Београда и то међ тзв. грађански опредељенима.

Другим речима треба изнивелисати нетрпељивости у одређеној мери, али не треба спречавати људе да се не воле јер не постоји начин да се то спречи. Што не значи да треба да се дозволи млаћење по било ком основу, осим ако је неко цинкара па га млатнеш то је друштвено пожељно.

Отуд ко пристане на национално/грађанску поделу је тежак болид, та подела је заправо настала на томе ко ће да макља лову на заступању одређених идеја, од чега поштен грађанин треба да има отклон.

Е, да.. увек треба дозвољавати здрав хумор заснован на предрасудама јер је баш смешан. При томе не мислим на Бугаре, они су баш баш претња.

Ал готивна је фора када седимо на накој планинчини и кувамо пасуљ и ортакиња тежак крајишник фазон има бркове каже ортаку Мађару: “Мађар, дођи да пробаш прави српски пасуљ”, а он каже “ћути ту немој да те бацим под лед”, мени је то баш смешно и безопасно јер се идентификујемо по сасвим другим основима, нпр. ко је понео суво месо за суљпа, а ко кобаје па ту почне расправа и нетрпељивост јер сам ја више за суво месо, али некада није лоша ни кобаја у пасуљу шта знам, ту сам скоро па неопредељен мада сам више за ребарца али у тим условима их је теже јести.

На пример када спавамо у планинарском дому где има 25 кревета у једној соби до сада нисам успео национално да одредим ко више хрче, с обзиром на то да увек има и неки странац један Швајцарац је убио колико је хркао тако да мислим да треба да мрзимо Швајцарце јер он један представља целу Хелвецију и прича у сну на ретророманском можда нам и псује мајку што се отрово ракијом ал то не знам јер слабо говорим те језике али мора да је било нешо по том основу, уосталом мени је пијанство страно јер у принципу не пијем.

Оћу рећи да је све ово компликована прича, али да су то основи по којима се не треба делити већ ао неко ставља кечап у пљескавицу тај може да ми буде род рођени заслужио је најгору погрду јер с таквим људима не желим да имам посла и ту видим места за битну поделу у друштву.

Или као омаж мајонез на пицу што је у праведном свету којем сви тежимо да га успоставимо, светогрђе и јерес и не знам зашто тужилаштво то немо посматра и ћути.

Односно то показује колико је битна правна држава јер постојањем исте кроз владавину закона небитно је дал си црн или си бео већ дал си будалчина или ниси односно да ли и у којојмери кршиш пропиане норме или не, с тим што овај кечап још није регулисан, али радићемо на томе бар прекршај, ако већ није толико друштвено опасно да буде кривично дело, мада по мени јесте али немам времена сада да образлажем журим на састанак.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here